Predstavnici Kosova pozivali su predstavnike svih zajednica da budu deo procesa decentralizacije. Ministar lokalne uprave Sadri Ferati tokom sastanaka sa Srbima na Kosovu pokušava da ih ubedi u koristi koje će za njih doneti proces decentralizacije. On ocenjuje da su stavovi Srba, nakon nekoliko razgovora koje je imao sa njima, promenjeni na bolje.
„Mogu reći da je zadnje vreme bolja i snažnija komunikacija sa Srbima. Istovremeno je povećano i interesovanje. Sada imamo veliki broj građana Srba, posebno iz civilnog društva ali i lokalnih lidera, koji pozivaju i traže da se stvari oko decentralizacije razjasne. To je ipak promena i relaksirajuća klima“, kaže ministar Ferati.
Ministar procenjuje da većina Srba koji žive na Kosovu podržavaju proces decentralizacije, međutim tom procesu predstavljaju veliku smetnju stavovi zvaničnog Beograda koji je protiv saradnje lokalnih Srba sa institucijama Kosova.
„Stav Beograda ide u pravcu političkih motiva jer prihvatanjem procesa decentralizacije i integracijom u kosovsko društvo, preuzimanjem da rukovode onim pravima koja pripadaju lokalnoj upravi, Kosovo bi funkcionisalo kao normalna država i upravo zbog toga Beograd upotrebljava ovdašnje Srbe da bi vršio pritisak i dokazivao da nema funkcionalne države na Kosovu“, kaže Ferati.
I direktor Kosovskog instituta za lokalnu upravu Besnik Tahiri smatra da Beograd ometa kosovske Srbe da sarađuju sa Ministarstvom lokalne uprave u procesu decentralizacije.
„Srbi se dvoume da učestvuju u procesu jer imaju instrukcije od zvaničnog Beograda. Nameru Ministarstva da objasni dobiti koje proizilaze iz paketa Ahtisarija i iz Zakona o lokalnoj upravi treba pozdraviti. Međutim, pre nego što se to dogodi Ministarstvo treba da ima konkretnu ponudu oko priprema koje su u toku, Ukoliko nemamo paralelni pristup ovom pitanju mi ćemo imati samo sastanke radi sastanaka a ne da bi smo promenili situaciju“, kaže Tahiri.
Ukoliko žele da Srbi prihvate decentralizaciju institucije Kosova, prema Tahiriju, treba da rade posebnom strategijom i ona treba da se odvija u tri pravca.
„U prvom redu treba jasno objasniti dobitke koji dolaze iz procesa decentralizacije. Znači koje su dobiiti za građane te lokacije, od zapošljavanja, pošto će nova opština primati radnike iz zajednice u kojoj se organizuju. Drugo tu su kapitalne investicij koje dolaze prenošenjem sredstava koje vrši Ministarstvo financija i privrede i kao treće o mogućnosti međuopštinske saradnje“, kaže Tahiri..
Predviđeno je da u roku od tri godine Kosovo ima 38 opština od kojih bi deset imale srpsku većinu, jedna tursku i ostale albansku većinu.
Vlada je izdvojila 3,3 miliona evra samo za objekte infrastrukture za nove opštine. Međutim ostvarivanje decentralizacije će zavisti u prvom redu od spremnosti Srba da budu deo tog procesa pošto je predviđeno da se formiraju četiri opštine sa srpskom većinom i prošire katastarske granice opštine Novo Brdo.
„Mogu reći da je zadnje vreme bolja i snažnija komunikacija sa Srbima. Istovremeno je povećano i interesovanje. Sada imamo veliki broj građana Srba, posebno iz civilnog društva ali i lokalnih lidera, koji pozivaju i traže da se stvari oko decentralizacije razjasne. To je ipak promena i relaksirajuća klima“, kaže ministar Ferati.
Ministar procenjuje da većina Srba koji žive na Kosovu podržavaju proces decentralizacije, međutim tom procesu predstavljaju veliku smetnju stavovi zvaničnog Beograda koji je protiv saradnje lokalnih Srba sa institucijama Kosova.
„Stav Beograda ide u pravcu političkih motiva jer prihvatanjem procesa decentralizacije i integracijom u kosovsko društvo, preuzimanjem da rukovode onim pravima koja pripadaju lokalnoj upravi, Kosovo bi funkcionisalo kao normalna država i upravo zbog toga Beograd upotrebljava ovdašnje Srbe da bi vršio pritisak i dokazivao da nema funkcionalne države na Kosovu“, kaže Ferati.
I direktor Kosovskog instituta za lokalnu upravu Besnik Tahiri smatra da Beograd ometa kosovske Srbe da sarađuju sa Ministarstvom lokalne uprave u procesu decentralizacije.
„Srbi se dvoume da učestvuju u procesu jer imaju instrukcije od zvaničnog Beograda. Nameru Ministarstva da objasni dobiti koje proizilaze iz paketa Ahtisarija i iz Zakona o lokalnoj upravi treba pozdraviti. Međutim, pre nego što se to dogodi Ministarstvo treba da ima konkretnu ponudu oko priprema koje su u toku, Ukoliko nemamo paralelni pristup ovom pitanju mi ćemo imati samo sastanke radi sastanaka a ne da bi smo promenili situaciju“, kaže Tahiri.
Ukoliko žele da Srbi prihvate decentralizaciju institucije Kosova, prema Tahiriju, treba da rade posebnom strategijom i ona treba da se odvija u tri pravca.
„U prvom redu treba jasno objasniti dobitke koji dolaze iz procesa decentralizacije. Znači koje su dobiiti za građane te lokacije, od zapošljavanja, pošto će nova opština primati radnike iz zajednice u kojoj se organizuju. Drugo tu su kapitalne investicij koje dolaze prenošenjem sredstava koje vrši Ministarstvo financija i privrede i kao treće o mogućnosti međuopštinske saradnje“, kaže Tahiri..
Predviđeno je da u roku od tri godine Kosovo ima 38 opština od kojih bi deset imale srpsku većinu, jedna tursku i ostale albansku većinu.
Vlada je izdvojila 3,3 miliona evra samo za objekte infrastrukture za nove opštine. Međutim ostvarivanje decentralizacije će zavisti u prvom redu od spremnosti Srba da budu deo tog procesa pošto je predviđeno da se formiraju četiri opštine sa srpskom većinom i prošire katastarske granice opštine Novo Brdo.
