Odgovor na vladine mere za borbu protiv ekonomske krize za sada stiže iz sindikata društvenih delatnosti, koje obuhvataju zaposlene u zdravstvu,
nauci, kulturi, obrazovanju, pravosuđu. Ono sa čime se, između ostalog, oni ne slažu jeste najavljeno povećanje poreza na zarade na teret radnika.
Predsednik Sindikata uprave Njegoš Potežica kaže da je to nedopustivo:
"Mi jedan takav predlog za povećanje poreza na određene nivoe nominalnih zarada koje ostvaruju zaposleni u Republici Srbiji nećemo prihvatiti. Ukoliko do toga dođe, biće protesta i budite ubeđeni da ćemo voditi štrajk vrlo velikih razmera u Republici Srbiji u skorašnje vreme."
Iako nisu precizirali vreme početka štrajka, sindikati kao mogućnost navode kraj aprila kada se priprema rebalans budžeta. Štrajkovi radnika u obrazovanju takođe su neminovnost ukoliko Vlada odluči da umanji primanja zaposlenima u ovom sektoru, kaže predsednik Sindikata Branislav Pavlović:
"Dakle, u ovom trenutku, barem što se tiče zaposlenih u obrazovanju, ne prihvatamo ni uvođenje solidarnog poreza ni stavljanje van snage našeg protokola, koji smo potpisali sa ministrom finansija i ministrom prosvete, o povećanju plata za 26 odsto. Minimalno što možemo da uradimo, a to nije teško organizovati, jeste jedan štrajk sa skraćenjem časova na 30 minuta. Mislim da su se malo prevarili oni koji su mislili da su sindikati baš toliko nemoćni i da oni mogu da rade šta hoće, da nas samo obaveste da su nam smanjili plate, a da mi to prihvatimo."
Sindikalni lideri ističu da će mere Vlade Srbije, o kojima bi do kraja nedelje trebalo da raspravljaju, dodatno uticati na pogoršanje materijalnog položaja i statusa zaposlenih. Predsednica sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije Branislava Plančak zbog toga upozorava:
"Na ovako male plate, sestra ima 30.000, lekar 50.000, lekar specijalista 58.000, mislimo da je neprimereno da traže smanjenje naših plata i mi to naravno nećemo prihvatiti. Izaćićemo na sve vrste protesta, iako, na žalost, po Zakonu o štrajku ne možemo da štrajkujemo kao prosvetari, da zaključamo sve ili skratimo vreme."
Dokaz da kriza ozbiljno drma javni sektor je nauka. Da li je kriza kucnula i tamo gde joj nije mesto, ili je poslodavac namerio da skrati budžet i nauci, zapitao se doktor Miroslav Živić:
"Naime, u odnosu na sve druge korisnike budžeta, u nauci već drugi mesec zaredom kasne plate. To je među zaposlenima u institutima dovelo do velikog nezadovoljstva i mi smo i više nego spremni da stupimo u štrajk."
Hoće li šalterski pultovi ostati prazni. Predsednica Sindikata pravosuđa Slavica Živanović je upozorila:
"Zašto uporno pristajemo na to da teret krize podnose najugroženiji? Mnogi, koje i ja predstavljam, tvrde da to nećemo prihvatiti. Dakle, apsolutno ćemo se odazvati protestu i tvrdim da smo zakasnili."
Prema procenama sindikata, u javnom sektoru zaposleno je oko 560.000 radnika. Ukoliko ne bude kvalitetnog dijaloga dve strane i rešenja, mogu se očekivati socijalni nemiri, procenjuje profesor fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković:
"Ukoliko Vlada vrati program na one mere linearnog povećanja poreza na zarade sa 12 na 18 odsto i pokuša da i dalje vodi politiku regresivnog poreskog opterećivanja, naravno da će onda doći do nezadovoljstva i protesta zaposlenih. Ukoliko izbezumljujete zaposlene i građane ovom nekodiranom aktivnošću, onda vam neće sindikati kanalisati proteste nego ćete imati ulične provale besa i frustriranosti, onda ćete hteti uticaj sindikata, ali ga nećete imati."
Sindikalni aktivisti kažu da teško mogu prihvatiti vladinu preporuku da bi štrajkovi radnika u uslovima ekonomske krize bili kontraproduktivni.
nauci, kulturi, obrazovanju, pravosuđu. Ono sa čime se, između ostalog, oni ne slažu jeste najavljeno povećanje poreza na zarade na teret radnika.
Predsednik Sindikata uprave Njegoš Potežica kaže da je to nedopustivo:
"Mi jedan takav predlog za povećanje poreza na određene nivoe nominalnih zarada koje ostvaruju zaposleni u Republici Srbiji nećemo prihvatiti. Ukoliko do toga dođe, biće protesta i budite ubeđeni da ćemo voditi štrajk vrlo velikih razmera u Republici Srbiji u skorašnje vreme."
Što se tiče zaposlenih u obrazovanju, ne prihvatamo ni uvođenje solidarnog poreza ni stavljanje van snage našeg protokola, koji smo potpisali sa ministrom finansija i ministrom prosvete, o povećanju plata za 26 odsto.
"Dakle, u ovom trenutku, barem što se tiče zaposlenih u obrazovanju, ne prihvatamo ni uvođenje solidarnog poreza ni stavljanje van snage našeg protokola, koji smo potpisali sa ministrom finansija i ministrom prosvete, o povećanju plata za 26 odsto. Minimalno što možemo da uradimo, a to nije teško organizovati, jeste jedan štrajk sa skraćenjem časova na 30 minuta. Mislim da su se malo prevarili oni koji su mislili da su sindikati baš toliko nemoćni i da oni mogu da rade šta hoće, da nas samo obaveste da su nam smanjili plate, a da mi to prihvatimo."
Sindikalni lideri ističu da će mere Vlade Srbije, o kojima bi do kraja nedelje trebalo da raspravljaju, dodatno uticati na pogoršanje materijalnog položaja i statusa zaposlenih. Predsednica sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije Branislava Plančak zbog toga upozorava:
"Na ovako male plate, sestra ima 30.000, lekar 50.000, lekar specijalista 58.000, mislimo da je neprimereno da traže smanjenje naših plata i mi to naravno nećemo prihvatiti. Izaćićemo na sve vrste protesta, iako, na žalost, po Zakonu o štrajku ne možemo da štrajkujemo kao prosvetari, da zaključamo sve ili skratimo vreme."
U nauci već drugi mesec zaredom kasne plate. To je među zaposlenima u institutima dovelo do velikog nezadovoljstva i mi smo i više nego spremni da stupimo u štrajk.
"Naime, u odnosu na sve druge korisnike budžeta, u nauci već drugi mesec zaredom kasne plate. To je među zaposlenima u institutima dovelo do velikog nezadovoljstva i mi smo i više nego spremni da stupimo u štrajk."
Hoće li šalterski pultovi ostati prazni. Predsednica Sindikata pravosuđa Slavica Živanović je upozorila:
"Zašto uporno pristajemo na to da teret krize podnose najugroženiji? Mnogi, koje i ja predstavljam, tvrde da to nećemo prihvatiti. Dakle, apsolutno ćemo se odazvati protestu i tvrdim da smo zakasnili."
Prema procenama sindikata, u javnom sektoru zaposleno je oko 560.000 radnika. Ukoliko ne bude kvalitetnog dijaloga dve strane i rešenja, mogu se očekivati socijalni nemiri, procenjuje profesor fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković:
"Ukoliko Vlada vrati program na one mere linearnog povećanja poreza na zarade sa 12 na 18 odsto i pokuša da i dalje vodi politiku regresivnog poreskog opterećivanja, naravno da će onda doći do nezadovoljstva i protesta zaposlenih. Ukoliko izbezumljujete zaposlene i građane ovom nekodiranom aktivnošću, onda vam neće sindikati kanalisati proteste nego ćete imati ulične provale besa i frustriranosti, onda ćete hteti uticaj sindikata, ali ga nećete imati."
Sindikalni aktivisti kažu da teško mogu prihvatiti vladinu preporuku da bi štrajkovi radnika u uslovima ekonomske krize bili kontraproduktivni.
