Članovi Međunarodne biskupske konferencije sv. Ćirila i Metodija uputili su, sa upravo završenog zasedanja u Beogradu, poziv papi Benediktu XVI da poseti katoličke vernike i sveštenstvo u biskupijama na teritoriji Srbije, Crne Gore i Makedonije.
Sve tri zemlje zainteresovane su da ugoste poglavara Rimokatoličke crkve, ali, kako kaže, beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar bilo bi najlogičnije da poseti Vojvodinu, gde je koncentrisan najveći broj katoličkih vernika:
"Da bi bilo dostojno da to bude tamo gde se može susresti sa vernicima. S druge strane, ponovo su tu društvena pitanja i zna se, ako će doći, da će doći u glavne gradove itd."
Nadbiskup Hočevar, takođe, napominje da će u narednom periodu biti održan niz svečanosti koje bi mogle biti povod za posetu pape:
"Biskupija Kotor slavi 1.200 godina od kada su iz prenesene Carigrada mošti svetog biskupa Tripuna. Mi svakako mislimo i na veliki događaj, 1.700 godina od milanskog edikta. Car Konstantin Veliki rođen u Nišu itd."
Ali, ipak, naglašava:
"Mi želimo sve, ali ne ovisi o nama već o Svetoj stolici."
Koliko je zaista, u ovom trenutku, realan dolazak pape u Srbiju? Sociolog Mirko Đorđević podseća da je iz ugla Srpske pravoslavne crkve ovo pitanje uvek bilo sporno i da je opterećivalo odnose između dve crkve:
"Godinama rimski prvosveštenik, papa rimski, želi da poseti Srbiju. Srbija bi mu bila odskočna daska za put prema Moskvi. Svi režimi i vlade do sada, od Miloševića na ovamo, nisu imali ništa protiv toga, ali se tome izričito protivila Srpska pravoslavna crkva sa formulacijom da još nisu sazreli uslovi za to – to je uticaj Ruske pravoslavne crkve."
Srpska pravoslavna crkva nije se oglasila povodom najnovijeg poziva papi, a naši pozivi članovima Sinoda, takođe, nisu dali rezultate. Mišljenje da Srpska pravoslavna crkva još uvek nije spremna za susret sa papom deli i verski analitičar Živica Tucić.
"Papa ima prava da poseti svoje vernike, pet odsto stanovništva Srbije su rimokatolici, međutim, srpska crkva sada nema poglavara koji bi bio u stanju da primi rimskog papu - patrijarh Pavle je bolestan i ne može to da obavi. Ako bi neko sada pitao Srpsku pravoslavnu crkvu šta ona o tome misli, sigurno bi stigao odgovor da bi trebalo da se sačeka da srpska crkva ima poglavara", kaže Tucić, napominjući da, ipak, veruje da u srpskom pravoslavlju preovlađuje nepoverenje prema Vatikanu.
"Ovde važi jedna velika rezerva prema katoličanstvu uopšte i prema papi i oni fundamentalni krugovi koji se žestoko protive tome dobijaju sve više na značaju. Oni ne dominiraju, ali postaju sve glasniji."
Sve tri zemlje zainteresovane su da ugoste poglavara Rimokatoličke crkve, ali, kako kaže, beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar bilo bi najlogičnije da poseti Vojvodinu, gde je koncentrisan najveći broj katoličkih vernika:
"Da bi bilo dostojno da to bude tamo gde se može susresti sa vernicima. S druge strane, ponovo su tu društvena pitanja i zna se, ako će doći, da će doći u glavne gradove itd."
Nadbiskup Hočevar, takođe, napominje da će u narednom periodu biti održan niz svečanosti koje bi mogle biti povod za posetu pape:
"Biskupija Kotor slavi 1.200 godina od kada su iz prenesene Carigrada mošti svetog biskupa Tripuna. Mi svakako mislimo i na veliki događaj, 1.700 godina od milanskog edikta. Car Konstantin Veliki rođen u Nišu itd."
Ali, ipak, naglašava:
"Mi želimo sve, ali ne ovisi o nama već o Svetoj stolici."
Svi režimi i vlade do sada, od Miloševića na ovamo, nisu imali ništa protiv toga, ali se tome izričito protivila Srpska pravoslavna crkva sa formulacijom da još nisu sazreli uslovi za to – to je uticaj Ruske pravoslavne crkve.
"Godinama rimski prvosveštenik, papa rimski, želi da poseti Srbiju. Srbija bi mu bila odskočna daska za put prema Moskvi. Svi režimi i vlade do sada, od Miloševića na ovamo, nisu imali ništa protiv toga, ali se tome izričito protivila Srpska pravoslavna crkva sa formulacijom da još nisu sazreli uslovi za to – to je uticaj Ruske pravoslavne crkve."
Srpska pravoslavna crkva nije se oglasila povodom najnovijeg poziva papi, a naši pozivi članovima Sinoda, takođe, nisu dali rezultate. Mišljenje da Srpska pravoslavna crkva još uvek nije spremna za susret sa papom deli i verski analitičar Živica Tucić.
"Papa ima prava da poseti svoje vernike, pet odsto stanovništva Srbije su rimokatolici, međutim, srpska crkva sada nema poglavara koji bi bio u stanju da primi rimskog papu - patrijarh Pavle je bolestan i ne može to da obavi. Ako bi neko sada pitao Srpsku pravoslavnu crkvu šta ona o tome misli, sigurno bi stigao odgovor da bi trebalo da se sačeka da srpska crkva ima poglavara", kaže Tucić, napominjući da, ipak, veruje da u srpskom pravoslavlju preovlađuje nepoverenje prema Vatikanu.
"Ovde važi jedna velika rezerva prema katoličanstvu uopšte i prema papi i oni fundamentalni krugovi koji se žestoko protive tome dobijaju sve više na značaju. Oni ne dominiraju, ali postaju sve glasniji."