Žamor, nasmejana lica i zadovoljstvo zbog ponovnog susreta predstavnika vrhovnih i ustavnih sudova regiona okupljenih u Beogradu na skupu u organizaciji Vlade Norveške, teško da može otkloniti knedlu u grlu sudijama iz Srbije samo dan nakon atentata u Knjaževcu. Nesrećna Radica Lukić podlegla je povredama dok je njen suprug, lokalni sudija, Velimir Lukić dozivao pomoć.
"Po mom mišljenju, zaštita sudija u Srbiji nije samo obezbeđivanje ulaza u zgradu, pravljenje vrata ili kupovina detektora za otkrivanje metala – smatram da je to samo jedan i manji segment", kaže Vida Petrović Škero koja je do nedavno bila na čelu Vrhovnog suda Srbije, a koja je jula 2007. godine dobila pismo u kom joj je prećeno smrću.
I njena naslednica na toj funkciji Nata Mesarović, u periodu dok je bila u sudskom veću koje je vodilo slučaj ubistva Zorana Đinđića, juna 2004. godine na ulazu u svoju vikendicu pronašla je tri ruže (ruža je zaštitni znak Crvenih beretki) kao znak upozorenja, a u februaru 2007. pretnje su joj upućivane i putem anonimnih poziva na mobilni telefon. Oni koji su pretnje upućivali do danas nisu otkriveni. Vida Petrović Škero insistira da se sudije moraju ubuduće štiti i izvan njihovog radnog mesta:
"Mora da se napravi sistem u kojem će ta grana vlasti moći normalno da funkcioniše, u kojem neće moći svako ko se ne slaže sa sudskom odlukom da izađe i kaže da je sudstvo korumpirano jer će onda ta stranka koja smatra da je izgubila spor poželeti da ubije to korumpirano sudstvo, odnosno sudiju - to je jedna od stavki koja se mora uraditi. Dalje, to sudstvo bi moralo da bude osmišljeno tako da mreža sudova garantuje mogućnost rada sudijama. Da li ste primetili šta se dešavalo u prethodnom periodu? Ubijane su sudije u jako malim sredinama, u Odžacima i u ovom malom gradu u kojem je za godinu dana ubijeno dvoje sudija. Sudstvo mora da funkcioniše tako da se mora obezbediti nezavisan i nepristrasan rad, što je u jako maloj sredini nemoguće. Mreža sudova, odnosno organizacija sudstva, morala bi da se postavi na druge noge."
Poslednji zločin u Knjaževcu po mnogo čemu je sličan onom počinjenom pre godinu dana u istom mestu kada je ubijen predsednik suda Dragiša Cvejić, a nadovezuje se na ubistvo sudije Zorana Cvetanovića 2007. godine u Odžacima. Direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević podvlači da se stvara atmosfera u kojoj slobodan, objektivan i pritiscima neopterećen rad sudija sve češće izgleda nemoguć:
"Ne prete samo vama samima, možete biti hrabar čovek, ali kada počnu da prete deci, onda prestajete da budete hrabri."
Na državi je obaveza da obezbedi uslove za obavljanje sudijske dužnosti i samo država može da zaštiti sudije, izjavila je predsednica Ustavnog suda Srbije Bosa Nenadić. Ona ne isključuje ni mogućnost uvođenja u zakonodavstvo novih krivičnih dela zbog napada na sudije:
"Pre svega, Ministarstvo pravde koje je odgovorno za stanje u oblasti pravosuđa trebalo bi da obezbedi kadrovske, materijalne i sve druge uslove za obavljanje sudijske funkcije. U našem zakonodavstvu već postoje određena krivična dela zaprećena za ugrožavanje fizičkog integriteta nosilaca javnih funkcija pa tako i sudija, a da li bi zbog povećane opasnosti trebalo predvideti posebna krivična dela za tu oblast, o tome bi trebalo razmišljati."
Međutim, pomena o novim vidovima zakonske zaštite nosilaca pravosudnih funkcija još nema. Vojin Dimitrijević napominje da se pitanje bezbednosti ne može rešiti isključivo pravnim putem, zato što se radi o jednako socijalnom problemu. Dimitrijević podvlači da stasava generacija odrasla u "gangsterskim uslovima" koja ne preza od toga da se na isti "gangsterski" način razračuna sa svakim ko im stane na put:
"Ceo Beograd je ispisan parolom "Pravda za Uroša". Šta je Uroš uradio? On nije ratovao u Bosni, on nije ratovao na Kosovu, on je pokušao da ubije jednog policajca. Dakle, i tu se mora energičnije postupati, ali i javno mnjenje bi trebalo da pokaže da takvi ljudi ne mogu biti uzor, pa će tako i ta tendencija korišćenja nasilja u svakoj situaciji postepeno, ne brzo, opasti."
