Mnogi veruju da je poslednji primer policijske torture ubistvo (24) Đorđa Zarića, kojeg je nakon ulične potere ubio pripadnik intreventne jedinice MUP-a Srbije. U poslednjih nekoliko meseci bilo je više primera slučajeva prekoračenja ovlašćenja pripadnika MUP-a ili nekog od oblika torture.
Može zvučati čudno, ali primeri policijske torture mogu se videti na sajtu YouTube. Pripadnici interventne brigade sami sebe su snimali tokom hapšenja kradljivaca automobila, koji pri tom nisu pružali nikakav otpor. Policajci su se nad njima iživljavali, šutirali, psovali i šamarali ih dok su im lisice bile na rukama.
Zamenik premijera i ministar policije Ivica Dačić ukazao je na neophodnost zajedničkog delovanja policije, tužilaštva, javnosti i nevladinog sektora u sprečavaju bilo kog oblika torture u Srbiji, ističući da većina policajaca profesionalno obavlja svoj posao. On je na konferenciji o sprečavanju torture rekao da se ne može govoriti o policijskoj torturi, već o prekoračenju ovlašćenja pojedinaca, navodeći kao primer slučaj kada je na Novom Beogradu pripadnik interventne jedinice ubio mladića Đorđa Zarića:
Srbija je potpisnica najznačajnijih pravnih akata za sprečavanje torture i zlostavljanja, kao što su: Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, Konvencija Ujedinjenih nacija protiv mučenja i drugih svirepih, nehumanih i ponižavajućih kazni i postupaka i Evropska konvencija o sprečavanju mučenja i nečovečnih i ponižavajućih kazni i postupaka. Ali, u Srbiji je nivo sloboda i prava građana garantovanih pravnim propisima u ne srazmeri sa nivoom njihove zaštite u svakodnevnom životu.
Vršiteljka dužnosti predsednice Vrhovnog suda Srbije Nata Mesarović rekla je da je, i pored jasnih ustavnih i zakonskih rešenja koja ukazuju na apsolutnu zabranu torture, veoma važno zaštiti one grupe ljudi koje su najizloženije mogućoj torturi:
"Lica lišena slobode, deca i maloletni prestupnici, lica smeštena u specijalnim bolnicama i štićenici socijalnih ustanova."
Posebno osetljivo polje su zatvori. U tim ustanovama nalazi se oko 10.000 osuđenika, ipak, ministarka pravde Snežana Malović rekla je RSE da se na osnovu nalaza nevladinih organizacija i Komiteta za prevenciju torture, koji je 2004. i 2007. godine obišao zatvore u Srbiji, kao i nadzora tih ustanova, može zaključiti da torture u srbijanskim zatvorima nema:
Zaštitnik građana Saša Janković rekao je da Srbija nije zemlja u kojoj postoji stalna i sistemska tortura, ali da se elementi kršenja prava i nečovečno postupanje mogu uočiti u određenim incidentima i uslovima smeštaja zatvorenika. On je, za RSE, rekao da nema opravdanja za kršenja prava drugih, pogotovu onih koji nemaju mogućnost da svoja prava zaštite na efikasan način:
"Tortura prema bilo kome, pa i prema onima koji su zaista opravdano lišeni slobode, nikada ne može doneti dobro, niti sistemu niti pojedincu, ali ni nama koji smo van tog sistema, jer tortura u jednom takvom slučaju sutra može proizvesti torturu prema svima nama."
