Nakon predloga Evropskog parlamenta da se produži mandat Haškog tribunala, u Beogradu su saglasni u oceni da taj sud neće zatvoriti vrata sledeće godine. Mišljenja se razilaze kada je reč o efektima takve eventualne odluke. Dok jedni pozdravljaju predlog Evropskog parlamenta, drugi ga vide kao otvaranje mogućnosti za "dalju nepravdu prema srpskom narodu".
Nakon što je Evropski parlament usvojio rezoluciju kojom predlaže produženje mandata Haškog tribunala za bar još dve godine, u tom sudu pozdravljaju predlog i pozivaju sve države koje su dužne da ispune svoje obaveze i obezbede da se preostali haški begunci Ratko Mladić i Goran Hadžić privedu pravdi. Portparolka tribunala Nerma Jelačić kaže da, bez obzira na konačnu odluku o mandatu tog suda, u Hagu nastavljaju da rade punom parom:
Evropski parlament u rezoluciji podvlači isto - ključno je da se u zatvoru Tribunala nađu poslednji odbegli optuženici, Mladić i Hadžić. Rezolucijom se naglašava i da kroz delovanje Haškog tribunala treba da se izdejstvuje pomirenje na području bivše Jugoslavije i potpuno poštovanje međunarodnog prava i demokratskih merila Evropske unije u državama zapadnog Balkana koje se spremaju da postanu članice Unije. Konačnu reč o produžavanju mandata suda daće Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, koji je i njegov osnivač.
Uz najavu da će Srbija ispuniti svoje obaveze, šef Vladine kancelarije za saradnju sa Hagom Dušan Ignjatović uveren je Tribunal neće zatvoriti vrata 2010. godine:
"Siguran sam da će i posle 1. januara 2010. godine nešto postojati, ne očekujemo da će Haški tribunal nestati 1. januara 2010. godine. Mislim da je naivno ukoliko neki od begunaca očekuju da će, ukoliko izdrže do 1. januara 2010. godine, biti spaseni."
Upravo ovo očekuju protivnici saradnje sa Hagom, oni koji taj sud vide kao instituciju usmerenu isključivo protiv Srba. Jedan od njih je književnik i član Srpske napredne stranke Tomislava Nikolića Brana Crnčević:
"To mrcvarenje Srbije koje se odvija u Haškom tribunalu predugo traje jer će dve godine pred zatvaranje izgubiti i poslednje pristalice u evropskoj zajednici. Oni su već osudili ceo politički i vojni vrh Srbije na toliko godina robije, što samo po sebi znači da su imali nameru da dokažu da ne sude državi nego pojedincima, ali su zapravo sudili državi." 
"Koristim priliku da danas čestitam rođendan generalu Ratku Mladiću. Želim mu dobro zdravlje, da ga Bog čuva i da nikada ne padne u ruke onima koje sigurno možemo da nazovemo teroristima."
Osim aplauza, u polupraznoj skupštinskoj sali nije se čulo ništa više. Izuzev jedne reči trenutnog predsedavajućeg, da to nije bila povreda poslovnika.
Ovakvim i sličnim porukama u Srbiji je ukorenjena duboka predrasuda prema Haškom tribunalu koja se teško može racionalno pobijati, smatra Biljana Kovačević Vučo iz Komiteta pravnika za ljudska prava. Ona ističe da je predlog Evropskog parlamenta u potpunosti u skladu sa ciljevima zbog kojih je Tribunal i osnovan, te ne vidi razlog zbog kojeg ga Savet bezbednosti ne bi uvažio:
"On je u skladu sa utvrđivanjem odgovornosti i, pre svega, pomirenja na prostoru zapadnog Balkana, odnosno bivše Jugoslavije. Činjenica je da to još uvek nije uspostavljeno i da nacionalna pravosuđa, što je takođe jedan od ciljeva Haškog tribunala, nisu proradila u punom kapacitetu, odnosno još uvek se, uglavnom, sudi drugima, a ne ljudima iz sopstvene nacije, koji su odgovorni za ratne zločine. Takođe, nedostupnost Hadžića i Mladića je argument pred kojim Savet bezbednosti ne može da ima kontraargumnente."
Stoje li ovi argumenti, pitali smo na kraju Beograđane:
"Produžiće rad samo zbog Mladića i Hadžića. Katastrofalno!"
"Nekako mislim da nisu pravedni, sve je protiv Srba. Srbi dobijaju najveće kazne, a druge oslobađaju, ili nestanu svedoci koji bi mogli da ih optuže. Mislim da, ipak, ne bi bilo dobro da nastavi sa radom."
"Mislim da je to samo instrument njihove ucene, ako ih izručimo, biće nešto drugo."
"Svako ko je osumnjičen trebalo bi da bude u prilici da odgovori na te optužbe."
RSE: Dakle, mislite da bi Haški tribunal trebalo da nastavi sa radom?
"Da, zašto da ne."
"Svejedno mi je, nisam ni za desne ni za leve, ni za gornje ni za donje."
Podška produženju rada
Na Rezoluciju Evropskog parlamenta su među prvima u BiH reagovali u Društvu za ugrožene narode koje se već dvije godine zalaže za produženje mandata Tribunalu, te su se obraćali i Vijeću sigurnosti UN s istom molbom. Predsjednica Društva Fadila Memišević pozdravalja ovakvu odluku Evropskog parlamenta:
„Pozdravili smo u ime hiljada preživjelih žrtava masovnih protjerivanja, silovanja, ubijanja, zatvaranja u koncentracione logore koje u ovom produženju vide mogućnost zadovoljenja pravde koji oni dugi niz godina očekuju. Smatramo da je zadovoljenje pravde jedini put da se ovdje otvori proces pomirenja i normalizacije odnosa u cijelom regionu.“
Predsjednica Saveza udruženja porodica zarobljenih i nestalih lica RS Milijana Bojić kaže kako je za BiH mnogo važnije od produženja mandata Haškog tribunala da uspostavi jako pravosuđe i da sama procesuira odgovorne, tim prije što rad Haškog tribunala nije opravdao očekivanja:
„Produženje rada Haškog tribunala ne vidim da će donijeti rješenje tog vrlo značajnog problema za narode na ovim prostorima. Znamo kako je počeo da radi, znamo kako radi i naravno da mi iz reda srpskog naroda apsolutno ne možemo biti zadovoljni jer srpske žrtve ni u jednom segmentu nisu dobile zadovoljenje pravde. Ima nezadovoljstva i sa drugih strana, ali govorim da su sigurno srpske žrtve bile diskriminisane kad je u pitanju postizanje pravde.“
„Teško je očekivati da bi sudovi država nastalih raspadom bivše Jugoslavije pokrenuli i vodili pošteno krivične postupke protiv osoba koje žive u tim državama, a koje su u ime režima tih država počinile ratne zločine drugim južnoslavenskim narodima.“
Savez logoraša BiH zadovoljan je načinom na koji EU vidi problem ratnih zločina u BiH, tim prije što se mandatu Tribunala bliži kraj a neki su procesi tek započeli, kaže predsjednik Saveza Murat Tahirović:
„To je dobar signal za sve žrtve u BiH da se ipak u Evropi vodi interesa o tome da oni koji su počinili ratni zločin najtežeg oblika moraju odgovarati pre Tribunalom. I to je svakako za svaku pohvalu. Ja se nadam da će to prihvatiti Vijeće sigurnosti koje je nadležno za produženje mandata Haškog tribunala i da će to biti jedan signal koji će na neki način dati podstreka i sudijama i tužiocima da one procese koje već vode privode kraju, odnosno da ubrzaju postupak - s obzirom da je poznata činjenica da se dosta sporo vode postupci pred Tribunalom.“
„Predmeti se naravno ne bi mogli okončati na brzinu, dovelo bi ljude u neravnopravan položaj. I ovako imate konotacija raznih na tu temu. I za nas to nije iznenaneđenje. S druge strane, to na neki način ima poruku i prema licima koja se još traže - gospodin Mladić i gospodin Hadžić. Tribunal je vjerovatno pripremio i strategiju da nastavi svoj rad do okončanja prema svim licima. Zbog produženja roka, u kojem će Sud vjerovatno nastaviti da radi, stvaraju se mogućnosti da se neki aspekti njegovog rada prenesu i na Sud BiH i Tužilaštvo BiH da se nastavi kontinuitet koji je već započet.“
Nura Begović, iz udruženja Žene Srebrenice, kaže kako nije ni očekivala da Tribunal još završi rad, mada njime žrtve nisu zadovoljne, kao ni ulogom pomirenja koju do sada nije ispunio:
„Što se tiče Haškog tribunala, mi imamo milion primjedbi, pogotovo žrtve. Haški tribunal je napravio milion propusta, ali mi ne vidimo drugoga suda koji bi mogao. Imamo Sud BiH – i znamo da je Sud u Sarajevu drugi Haški Tribunal, ali mislimo da oni još ne mogu donositi takve odluke i presude. Znači da Haški tribunal mora još uvijek da postoji. Ali da je donio neki doprinos miru u BiH nije, oni su najmanje tome doprinijeli.“
„Zbog toga što su ratni zločinci ispraćani u Hag kao narodni heroji i njihova osuda je tretirana kao nužno zlo - heroji se žrtvuju još jedanput za narod kojem pripadaju, žrtvuju se na način što će odslužiti dugogodišnje vremenske kazne radi realizacije nacionalnih ideologija.“
Od uspostavljanja, Tribunal je okončao procese za 116 od 161 optuženog. Do 2010., prema odluci Vijeća sigurnosti UN, trebalo bi da se okončaju svi postupci, dok bi žalbe trebale biti okončane do 1012. godine.
Za Hrvatsku produljenje nema značaja
