U šta se pretvorila najvažnija zakonodavna institucija u Srbiji. Svađe, fizički obračuni, vređanje, govor mržnje. Sve to se desilo poslednjih nekoliko dana. Doduše ni ranije se Skupština ništa efikasnije nije bavila zakonodavnom obavezom. Posle tuče poslanika radikala i naprednjaka, Srboljuba Živanovića i Igora Bečića, i ovo se moglo čuti od Tomislava Nikolića:
"Slušajte me dobro radikali, nemojte da vam se desi da napadnete više bilo koga od nas fizički, jer mi ćemo se onda sa vama tući do kraja."
U istom danu sa iste skupštinske govornice za organizaciju dana državnosti Srbije na Orašcu, Velimir Ilić je prozvao ministra Rasima Ljajića sa kojim je do pre nekoliko meseci sedeo u kabinetu Vojislava Koštunice:
"To je uvreda za Karađorđa, to je uvreda za sve što je srpsko, to jednostavno ne liči na Srbiju za koju se mi zalažemo."
"Gospodine Iliću... molim vas."
"Šta vama može da smeta osim mržnja prema nekom ko je druge vere, ako je pozvao na svečanost koja je državni praznik. Vi možete da imate svoj politički stav i možete ga iznositi u svojim političkim kampanjama, ovo je Narodna skupština, ovde nemate pravo da govoriti jezikom mržnje i netolerancije."
Kako se našao na žestokom udaru javnosti, ali i kolega poslanika, a zbog čega je čak i RTS zapretio da neće prenositi skupštinske sednice,Velimiru Iliću je izrečena mera opomene, a on je potom, negirajući da je vređao Rasima Ljajića, imao i verbalni duel sa liderom Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenadom Čankom:
"Predsednik države nijednom se nije pojavio u Orašcu, nikada nije imao vremena zbog velike zauzetosti da dođe na dan sopstvene države. Ja sam to potencirao i rekao da se to ne može svesti na ministra za rad i socijalna pitanja.
"O čemu mi ovde razgovaramo, razgovaramo o tome da je ova Skupština uništena, da je Srbija kao demokratska država gurnuta u blato i glib, zahvaljujući dripcima kao što si ti."
"Gospodine Čanak, opominjem vas..."
"Ovo je član 105... prekidam sednicu... ovo što on pokušava da uradi... prekidam sednicu."
Iako Velimir Ilić negira da je vređao ministra za rad i socijalnu politiku Rasima Ljajića po nacionalnoj i verskoj osnovi, po mišljenju poslanika Ljajićeve Sandžačke demokratske partije Mehe Omerovića, Skupština Srbije, da li slučajno ili namerno, postala je mesto uvreda, pretnji i mržnje"
"Ali je sramotno što u 2009. godini govorimo o nacionalnoj pripadnosti pojedinih ministara, jer nijedno ministarstvo ne crpi svoje nadležnosti po nacionalnoj pripadnosti pojedinog ministra, nego po onome što mu je dato po Zakonu o ministarstvima, ali je čudno kako Rasim Ljajić nijednom velikom predstavniku srpskih političkih partija nije smetao, niti su tražili nacionalnu pripadnost, kada se birao predsednik Komiteta za saradnju sa Haškim tribunalom. Tada su svi ćutali i tada nije nikome smetalo što se on uhvatio u koštac sa jednim od najosetljivijih problema koje ova država ima."
Pređen je prag tolerancije
Retorički ispadi poslanika, govor mržnje, vređanja dojučerašnjih radikala, sve to urušava kredibilitet institucije, ali i države, kaže za naš program profesor Ranko Bugarski:
"Takav izliv govora mržnje kombinovan sa običnim prostaklukom, što inače nije prvi put kada je reč o tom bivšem ministru i sadašnjem poslaniku, degutantno je na taj načim iskazivati javno sa skupštinske govornice svoje sopstvene, lične, predrasude prema ljudima drugačijeg etniciteta, druge nacionalnosti, pri tom na način koji očito govori ne samo o tome, nego je to i izliv, barem meni tako liči, ličnih frustracija."
Ipak, profesor Ranko Bugarski zaključuje ono što su mnogo ranije morali shvatiti odgovorni u Srbiji:
"Bile to gluposti ili ne, jednostavno stvar je došla do to neke granice koja se prosto ne može više tolerisati - ovo ne bi smelo da prođe bez daljih reakcija."
Kao jedna od prvih reakcija bila je pretnja RTS da će odustati od direktnih prenosa skupštinskog zasedanja. Izgleda da to jedino utiče na svest pojedinih poslanika. Možda upravo ova medijsko-vaspitna mera RTS ponajviše motiviše poslanike da se ponašaju neprimereno najvišem zakonodavnom telu jedne države...
