U obrazloženju presude navodi se da predsednica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić nije imala pouzdane podatke o Nikoliću, ali da ih je ipak iznela u javnost. Sudija Maja Ilić rekla je da je Nataša Kandić prekršila pretpostavku nevinosti time što je Nikolića optužila za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti. Kandićeva se pozvala na svedoka koji je, međutim, pred sudom rekao da ima totalnu amneziju.
"Ne sećam se šta sam rekao Nataši Kandić, niti kada sam bio u Antinu. Ne sećam se ni da li je Nikolić bio u Antinu", rekao je svedok.
Predsednica Fonda za humanatarno pravo izjavila je za naš program da će se žaliti na presudu, pored ostalog i zbog toga što je sud odbio predložene svedoke:
"Sudu nisu bili potrebni nikakvi dokazi, niti da rasvetljava niti da utvrđuje, sud je imao svoje stanovište i pre nego što je započet postupak zato što ovaj sud nije izveo apsolutno nijedan jedini dokaz – kakav sud takva presuda. Ugled i poziciju Tome Nikolića nisam nikako mogla da dovedem u pitanje zato što sa pozicije svakog pripadnika Srpske radikalne stranke to ima veze sa nekim kontekstom i sa nečim što se događa u toj stranci, a to je da je predsednik stranke optužen za zločine protiv čovečnosti, da su pred većem za ratne zločine optuženi i osuđeni i pripadnici Srpske radikalne stranke."
Reakciju predsednika Srpske napredne stranke Tomislava Nikolića, na presudu Četvrtog opštinskog suda, nismo uspeli da zabeležimo, a predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Biljana Kovačević Vučo smatra da je presuda protiv Nataše Kandić veliki udarac za nevladine organizacije koje se bave tranzicionom pravdom. Ona očekuje da će, bez obzira na prvostepenu presudu, ove organizacije dati podršku Nataši Kandić:
"Ovaj slučaj sa Natašom Kandić pokazuje kako smo mi sve vreme u jednoj klopci, a tu klopku nam je nametnula masa stvari koje su nekako preskočene i zanemarene u ovoj državi, upravo u tom jednom procesu tranzicione pravde i suočavanja sa prošlošću."
Osnovni problem je, kako kaže, prikupljanje dokaza:
"Na osnovu određenih podataka, koje dobila Nataša Kandić, ona je problematizovala tu stvar i to je svedeno na ono da mi zapravo masu stvari ne možemo da tvrdimo, ne možemo da otvaramo pitanja, upravo zbog toga što je malo verovatno da možemo da prikupimo dokaze za neke ljude za koje smo dobili određene podatke. Na taj način u masi stvari je onemogućeno da se i raspravlja o određenim pitanjima."
Biljana Kovačević Vučo smatra da se nevladine organizacije koje se bave pitanjem ratnih zločina nalaze u klopci, jer je ta vrsta aktivnosti sada veoma ograničena:
"Moraćemo, izgleda, da sačekamo reakciju suda. Pravosnažne sudske presude i određen, veoma značajan, posao koji su upravo nevladine organizacije odradile u tom suočavanju sa prošlošću i problematizovanju određenih pitanja biće u dobroj meri onemogućeni."
