Ovo je suština deklaracije predstavnika vlada Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Albanije, Crne Gore i Srbije, usaglašene na regionalnoj konferenciji održanoj danas u Beogradu. Šestorica učesnika regionalnog skupa, posvećenog ekonomskoj krizi, pozvala su Evropsku uniju da omogući da 2009. godina bude godina daljih evropskih integracija zemalja jugoistočne Evrope, jer, kako su ocenili, evropska perspektiva zagarantovana je svim zemljama regiona koje su jedinstvene u međusobnoj podršci na tom putu.
Predsedavajući ovog sastanka, potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, precizirao je da zemlje jugoistočne Evrope ne traže zajednički pristup, već da svaka ima pojedinačni put ka Evropskoj uniji:
"Svi podržavamo završetak pregovora Hrvatske, podržavamo početak pregovora Makedonije za ulazak u Evropsku uniju, podržavamo što brži odgovor na aplikaciju Crne Gore za članstvo u Evropskoj uniji i podržavamo da Albanija, Bosna i Hercegovina i Srbija podnesu kandidaturu za ulazak u Evropsku uniju ove godine, kao i razmatranje tih kandidatura od strane Evropske unije ove godine."
Evropskoj uniji upućen je i poziv da u ovoj godini razmotri ukidanje viznog režima za sve zemlje jugoistočne Evrope na koje se on još primenjuje.
U ekonomskom aspektu pitanja, učesnici regionalne konferencije zatražili su da Evropska unija u svoj plan ekonomskog oporavka uključi i interes zemalja jugoistočne Evrope.
Učesnicima skupa obratio se i premijer Mirko Cvetković, koji je rekao da je Vlada Srbije na izazove svetske ekonomske krize odgovorila posebnim paketom mera, koji se sastoji iz tri dela, najavljujući i program realizacije infrastrukturnih projekata za ovu godinu:
"To je program koji s jedne strane jeste restriktivan za državu, podsticajan za privredu, pri čemu država ima katalitičku ulogu, i podsticajan za privredu gde država ima direktnu finansijsku ulogu. Konačno, ciljevi tog programa jesu da se podrži domaća proizvodnja kako bismo dostigli zacrtane ciljeve. Isto tako, cilj nam je i da obezbedimo što manji gubitak poslova, odnosno radnih mesta. U četvrtak će na Vladi biti razmatran ovaj program, kako bismo videli šta je to što želimo da gradimo u toku ove godine i koja sredstva su potrebna."
Učesnici skupa su istakli da podržavaju napore Evropske unije za primenu pretpristupnih programa pomoći, prvenstveno kroz novi IPA program kao i kroz dodatna finansijska sredstva.
Očekuje se da se, kako je rekao Đelić, ubrza preraspodela ranije odobrenih 120 miliona evra koji su namenjeni za energetsku efikasnost, lokalnu infrastrukturu i mala i srednja preduzeća:
"Da se taj dijalog ubrza i intezivira, da sume novca o kojima se priča budu značajno povećane za ekonomsku i finansijsku podršku našim naporima da prođemo kroz ovu krizu uz očuvanje naših privrednih, ekonomskih i socijalnih kapaciteta."
Zanimljiva je činjenica da je ovo prvi sastanak lidera za evropske integracije iz regiona koji je održan na njihovu inicijativu, što je u suprotnosti sa dosadašnjom praksom da ovakve skupove inicira Evropska komisija, ili neke druge međunarodne institucije, što je ministra Đelića navelo na zaključak:
"Naše diskusije su pokazale da smo, uprkos činjenici da imamo jedan broj otvorenih bilateralnih pitanja, ipak u stanju da identifikujemo i one teme koje su naš zajednički interes i da je regionalna saradnja najbolji put da dođemo do ispunjenja naših nacionalnih interesa."
