Prva od četiri planirane misije, koje će dolaziti u narednim mesecima, ima zadatak da proveri koliko je Srbija napredovala u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, i u saradnji policije i pravosuđa u krivičnim postupcima.
Eksperti Evropske komisije razgovaraće sa predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova o donošenju neophodnih zakona, strategija i akcionih planova, o kvalitetu graničnih prelaza, osposobljenosti policije za sprečavanje prekograničnog kriminala i ilegalnih migracija, trgovini ljudima i drugih važnim pitanjima iz "mape puta".
Zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić kaže da su ostvareni značajni pomaci u ispunjavanju ovih uslova:
"Mislim da smo učinili značajan napredak, čekaju nas četiri ekspertske komisije, a ova prva će boraviti do 6. februara u našoj zemlji. Delegacija našeg ministarstva, na čelu sa mnom, će 9. februara boraviti u Briselu gde ćemo sa evropskim komesarima razgovarati o putu koji smo prešli i nekim daljim planovima. Ako bih mogao da kažem ukratko, pošto smo zato dobili podršku i Češke kao predsedavajuće Evropskom unijom, očekujemo da bismo do kraja ove godine zaista mogli doći do jedne pozitivne preporuke za viznu liberalizaciju, odnosno do stavljanja Srbije na belu šengensku listu."
I Potpredsednik Foruma za međunarodne odnose u Evropskom pokretu Simeon Pobulić u ovoj oblasti zapaža vidljiv napredak u ostvarivanju zadataka i smernica iz "mape puta":
"Naša vlast, mislim u celini, ne samo ministarstvo, već i pravosuđe i druga ministarstva, je dosta odmakla. Nismo ništa gori od naših suseda, možda smo u nekim stvarima i bolji. Još uvek smo dosta spretni u sprečavanju švercovanja narkotika preko Srbije, to je činjenica koja je veoma važna za Evropu."
Pobulić, ipak, tvrdi da kriminal i dalje postoji, te da je posebno primetan porast sitnog kriminala, objašnjavajući da se on na neki način vezuje za pogoršanje ekonomske situacije. Ipak, kada procenjuje uspešnost Srbije u ovom poslu...:
"Pre bih dao pozitivnu nego negativnu ocenu nastojanjima našeg, da tako kažem, kompleksa vlasti koji se bavi bliže ili dalje tim pitanjima."
Ocenjujući stepen uspeha Srbije na ispunjavanju obaveza neophodnih za pristupanje beloj šengenskoj listi, docent Fakulteta političkih nauka Tanja Miščević, do nedavno šefica Vladine kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji, kaže da o tom pitanju ima podeljen stav, posebno kada je reč o odnosu vlasti prema korupciji, veoma bitnom segmentu u pozicioniranju zemlje za liberalizaciju viznog režima:
"Te mere su od strane Vlade usvojene i poslate u Skupštinu, ukoliko je potrebno da to bude forma zakona. Kada će te mere doći na dnevni red Skupštine, to je veliki znak pitanja. Opet dolazimo na ono čuveno pitanje o ulozi, mestu i razumevanju značaja Skupštine Srbije u procesu evropskih integracija. Jako je važno kada će se ti zakoni i postati operativni jer, podsećam, za uspeh u procesu vizne liberalizacije nije dovoljno samo usvojiti zakone. Veoma je važno sprovesti i implementirati ih, imati njihovu efikasnu primenu, jer je to ono što zapravo dokazuje da, kada je reč o Srbiji, govorimo o prostoru bezbednosti, sigurnosti i vladavine prava."
Borba protiv korupcije operacionalizovana je, inače, zakonom kojim se stvara posebna agencija. Medjutim, u tom poslu nije učinjen, čak, ni osnovni korak, formiranje Upravnog odbora Agencije.
O tome, kada bi ovo pitanje moglo da se nađe pred poslanicima srpskog parlamenta, Tanja Miščević kaže:
"Niko vam u ovom momentu ne može precizno reći kada će takva mera, takav zakon, i imenovanje ljudi doći na dnevni red Skupštine. Tu bi trebalo da tražimo odgovor na pitanje brzine i uspešnosti u ovom procesu. To ne zavisi samo od onoga što uradi administracija već koliko čitavo društvo zaista ima interes da ostvari sve ove aktivnosti."
