Generalni direktor Radio-televizije Srbije Aleksandar Tijanić naišao je na vrlo neprijatan doček kod poslanika opozicije. Došao na sastanak u Skupštinu Srbije kako bi se iznašlo rešenja za prenose parlamentarnih sednica koji zauzimaju veći deo jednog od dva programa RTS-a. Sastanak je bio “povremeno buran”, ali je zaključeno da su prenosi potrebni građanima Srbije, kazao je Tijanić:
“Kada i kako treba da predloži radna grupa čije je osnivanje predlog gospođe predsednice. Ta grupa za sedam dana treba da predloži kako će javnost Srbije pratiti parlamentarna zasedanja. Poseban parlamentarni kanal i dalje na RTS-u, neka druga televizija i sve to do digitalizacije 2012. godine kada će konačno, nadam se, srpski Parlament dobiti svoj dvadesetčetvoročasovni digitalni kanal.”
Na čelu medijske radne grupe biće sekretar Skupštine Veljko Odalović, a čini će je predstavnici svih parlamentarnih grupa i predstavnik RTS-a, saopštila je predsednica Parlamenta Slavica Đukić Dejanović:
„Javnost u radu neće biti prekidana ni u vreme rada te grupe. Naprotiv. Ali se moramo složiti sa tim da kompletan rad u Parlamentu nije uvek od takvog značaja da građani moraju u svakom momentu biti direktno o tome obaveštavani.“
I pored preciznosti predsednice Skupštine ipak se sa sigurnošću ne može reći šta je odlučeno. Neki poslanici su sa sastanka sa predstavnicima televizije izašli sa ovakvim izjavama:
„Radna grupa nije ni predložena. To je priča Slavice Dejanović. Radnu grupu opozicija nije prihvatila. To je radna grupa Vlade.“
Bio je to predsednik Nove Srbije Velimir Ilić koji tvrdi da formiranje radne grupe nisu prihvatili ni radikali ni Koštuničin DSS. Takođe pokazalo se da je suočovanje Tijanića i Ilića umalo dovelo do okršaja:
„Velimir Ilić je grubo govorio o Tijaniću. Onda se ovaj umešao. Velja je tri puta pitao, pa jeste li vi ljudi normalni. Onda je to Tijanića uvredilo. A Velja je mislio da li su normalni da nema prenosa. Međutim, Tijanić je to iskoristio kako bi dokazao da je normalan.“
Otkrio je novinarima lider naprednjaka Tomislav Nikolić. Aleksandar Tijanić nije želeo da odgovara na novinarska pitanja, pa spor svojim rečima prepričao drugi učesnik Velimir Ilić:
„To sam mu rekao! Da je sramota što je došao sa takvim predlogom. Da se bruka. Da je jednostavno bio svakoj vreći zakrpa. Ja sam mu rekao zato što znam koliko se dodvoravao onoj Vladi, koliko se dodvorava i ovoj Vladi, a priča mi o nekom nezavisnom novinarstvu. Kako se koja vlada promeni on je uvek prvotimac. Pa dosta više Saša Tijaniću ima ovde još ljudi koji nešto znaju o televiziji. On izgleda robusan, jak. Rekao sam mu da mu ja nisam Čedomir Jovanović da mu priđe i udari šamar. E to sam mu rekao!“
A predstavnici Jovanovićeve Liberalno demokratske partije o čijim sukobima sa Tijanićem se nadaleko govori nisu se ni pojavili na sastanku. Jovanović se oglasio saopštenjem u kom je naveo da će javnost u periodu koji sledi biti „izložena medijskom terorisanju i pokušajima kako nova radna grupa nalazi rešenja za prevazilaženje efikasnosti parlamenta“.
Do kakvog bi se raspleta moglo doći nemoguće je proceniti, mada i u opoziciji ima onih koji se ne protive postizanju dogovara o prenosu samo bitnijih zasedanja Parlamenta. Takvu opciju prihvata i Tomislav Nikolić, ali i napominje:
„Očigledno je da dok smo svi mi ostali svrstani u rubriku ’Šta radite bre’ na državnoj televiziji, a u toj rubrici nikada nisam video predsednika Republike, jasno je da mora da bude prenosa. I očigledno je da je opozicija dovoljno jaka i moćna da obezbedi skupštinske prenose.“
Televizijski prenosi postali su nužni u promociji stranka. Najjača partija Šešeljevi radikali to obilato koriste neprekidno se smenjujući za skupštinskom govornicom pri čemu se posebno ne obaziru na dnevni red, zbog čega su sada obećali da će „učiniti sve“ kako bi prenosi bili zadržani. Na ruku im ide i to što se na Drugom programu RTS-a emituje i haško suđenje Vojislavu Šešelju. Komentariše medijska analitičarka Nadežda Milenković:
„Glavni problem RTS-a je u tome da se on pretvorio u maltene radikalski kanal!“
Podsećanja radi RTS-ovo nerazumevanje skupštinskih potreba kulminiralo je prošle sedmice kada se pred rukovodiocima ove kuće postavio izbor: ili prenosi mečeva sa otvorenog prvenstva Australije, koji su i zahvaljujući očekivanim ali izostalim uspesima srpskih teniskih zvezda donosili izuzetnu zaradu na reklamama, ili višesatni prenosi skupštinskih zasedanja, koji povremeno poprimaju dramatične zaplete, ali su uglavnom zamorni i spori. Ipak, TV rejtinzi pokazuju, da su i prilično gledani što Nadežda Milenković ovako objašnjava:
„Mislim da smo baš navučeni na politiku i da je to jedna od onih stvari za koje bi trebalo praviti grupe podrške. Poput onoga ’dobar dan ja se zovem tako i tako i ja sam alkoholičar’, isto tako trebalo bi da smislimo i neki termin koji bi mogao na primer da bude – politikoličar. I da probamo nekako da se skinemo sa te zavisnosti.“
Srbija je još jedina zemlja bivše Jugoslavije koja prenosi čitave sednice. Državna televizija Crne Gore prenosi samo najvažnije i to ukoliko Parlament plati, dok se u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini televizije i Skupština dogovaraju napred, na početku sezone, koje će sednice zbog svog značaja biti prenošene, a koje ne.
