O drugim detaljima iz tog dokumenta javnost će biti informisana nakon što pismo, u skladu sa diplomatskom praksom, stigne do onih kojima je upućeno. Istovremeno, vlast koja je suočena sa žestokim kritikama opozicije uputila je i upozorenje da “nivo odnosa Srbije i NATO-a više nije isti”.
Tajnovitost na kojoj se insistira u vezi sa Tadićevim pismom pomalo zbunjuje jer je šef diplomatije Vuk Jeremić uoči njegovog slanja izjavio da je upućen oštar protest zbog formiranja Bezbednosnih snaga Kosova, zbog čega “odnos sa NATO-om više nije isti kao pre donošenja te odluke”. Osim pretnje usporavanjem integracije u NATO, Srbija teško da ima druge mehanizme otpora. Predsednik Evroatlanskog saveza Danijel Šunter sklon je uverenju da se radi o izjavama dnevno političkog karaktera:
“Da se videti da zvaničnici Srbije svaki onaj korak i svaki potez koji ima veze sa nezavisnošću Kosova vrlo jasno i glasno kritikuju, ali ne mislim da će bilo šta drugo osim korišćenja takve vrste vokabulara se zaista i dogoditi u praksi. Zato što to nije ni samoj Srbiji u interesu.”
Opozicioni poslanici u Skupštini Srbije ne bi se složili u oceni da udaljavanje od NATO-a zbog Kosova nije u interesu Srbije. Rad Parlamenta ponovo je blokiran jer su poslanici skrenuli sa dnevnog reda i govorili skoro isključivo o Bezbednosnim snagama Kosova. Radikali su zatražili usvajanje nove rezolucije o Kosovu. Petar Jojić:
“Predlažem da se prekine sednica. Da se donese rezolucija u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Predlažem i molim da se danas ova sednica prekine, da se otvori nova sednica, da na tu sednicu bude pozvan predsednik Republike jer on predstavalja Republiku Srbiju u zemlji i u inostranstvu. E, ovde mu je mesto danas da predstavlja Republiku Srbiju! Predlažem da danas dođu predstavnici Vlade, tojest ministri Vlade, cela Vlada treba da je danas u Parlamentu!”
Koštuničini narodnjaci smatraju da je srpska vlast direktno odgovorna za transformaciju Kosovskog zaštitnog korpusa. Najdalje je otišao poslanik Velimir Ilić kog je zbog podizanja tona za govornicom dok je govorio o Kosovu više puta upozorila i predsednica Skupštine.
“Očigledno je da je formiranje Bezbednosnih snaga na Kosovu posledica neodgovornog ponašanja vlasti Srbije u odnosu na način na koji misli da štiti teritorijalni integritet države. Ona to očigledno ne čini”, rekao je poslanik Demokratske stranke Srbije Miloš Aligrudić.
“Ne štiti ga tako što pristaje na ucene i na zamke onih koji navode Srbiju i navode čak političke predstavnike kosovskih Albanaca, separatiste, da čine ovo što čine.”
Pod ovakvim pritiscima vlast je već prvog dana rada novih snaga bezbednosti na Kosovu povukla, po nekim, pomalo i nervozan potez. Naime, Ministarstvo kulture je saopštilo kako je otpušten urednik lista “Jedinstvo” (što je nedeljnik koji finansira Vlada i koji se distribuira na Kosovu), a koji je objavio oglas za pristupanje Bezbednosnoj službi.
Bitno umereniji glas došao je iz Gračanice, jedne od srpskih enklava. Predsednica Srpskog nacionalnog veća na Kosovu i Metohiji Rada Trajković ocenila je da srpski “protest Ujedinjenim nacijama i NATO-u neće promeniti stanje na terenu”. Još dodaje:
“Mislim da svi protesti i sve ono što su naše inicijative, na žalost, dolaze sa zakašnjenjem. Zato što proces rada na formiranju ovih snaga jeste nešto što traje već duže vreme.”
Uz to Rada Trajković podseća da nisu retke uzajamne pohvale Beograda i Kfora o saradnji. Stoga ona veruje da će potezi Beograda imati loše posledice samo za kosovske Srbe:
“Zato ova reakcija vlasti, koja najverovatnije neće rezultirati nečim što će promeniti realnost, suštinski će samo kod Srba doprineti ne samo još snažnijem udaljavanju i strahu od Albanaca, nego i udaljavanju od međunarodne zajednice. A ona je jedini faktor koji može suštinski nešto da nam pomogne, iako sve radi na dosta, rekla bih, traljav način.”
Podsećamo, u ovom trenutku Srbija je članica programa “Partnerstvo za mir” i preko njega ostvaruje bezbednosnu saradnju sa drugim državama regiona. Po istom osnovu se sprovode i reforme sistema odbrane. Takođe, u Ministarstvu odbrane tvrde da imaju jako dobru saradnju sa ključnim članicama NATO-a uključujući i Sjedinjene Države. Upozorenja koja se iz Beograda upućuju NATO-u, kaže Danijel Šunter, samo su pokazatelj specifičnosti srpskog slučaja i primer integracije u Severno atlanski savez koja se odvija na dva koloseka, uz priličnu sigurnost da proces neće biti zaustavljen, ma kakve se prepreke isprečile, ni sa jedne strane:
“S jedne strane to je staza saradnje i partnerstva, a sa druge to je poruka da se Srbija jednostavno ne miri sa nezavisnošću Kosova. Ali, postoji i vojna saradnja koja je prilično dobra. Mi imamo čak i primere da su srpski i američki vojnici zajedno organizovali vojne vežbe.”
