Branislav Antović sa suprugom i dvoje dece živi u naselju Bošnjačka mahala:
“Normalno da se brinem o svojoj porodici. Bezbednost je kao u granicama dozvoljenog, tu sam sa porodicom i ne mislim niti da idem u bezbedniji deo grada niti da se negde selim. Ja sam radnik obezbeđenja Vodovoda od 1991. godine, ranjen sam 2005. godine isto od tih iredenti kod stare škole “Branko Radičević” u Kosovskoj Mitrovici, tako da, normalno uvek ima straha i za sebe i za svoju porodicu i za ovaj srpski živalj ovde što je ostao. Ali nadamo se da će naša vlast istrajati u borbi da Kosovo normalno ostaje i dalje u sastavu Srbije."
Antović je vlasnik lokala sa prehrambenom robom koja se takođe nalazi u Bošnjačkoj mahali. Pitali smo ga da li Albanci dolaze u radnju po robu i kakvi su obični međuljudski odnosi između Srba i Albanaca:
“Albanci dolaze kod nas u prodavnicu, ima i određeni broj Srba koji idu kod njih u prodavnicu ali to je sve sa dozom respekta jedni prema drugima. Mislim da zajedničkog života sa njima ipak ne može biti. Dovoljan je jedan pogled da ti kaže šta ti oni misle o suživotu sa njima.”
Mitrovački taxista Mire, takođe žitelj Bošnjačke mahale, naglašava da je nakon serije incidenata u ovom delu Kosovske Mitrovice naročito zabrinut za život svoje porodice ali ipak ističe da ne namerava da napusti Bošnjačku mahalu:
“Bezbednost nije na nivou, nije dobra. Uveče dežuramo ovde, čuvamo stražu kod naših zgrada, deca noću ne smeju da se kreću kad idu u školu. Moj sin trenira karate i ja ga ispraćam i sačekujem, ne sme sam da ide, sloboda kretanja nije na nivou na kom bi trebalo da bude. Ali ostajem ovde, do poslednjeg dana. A i gde ćemo? Tu živimo, tu nam je zemlja, tu stanujemo, tu nam je posao i sve… gde da idemo?”
I njega smo pitali da li su se odnosi između komšija Srba i Albanaca nakon međuetničkih incidenata u Bošnjačkoj mahali promenili:
“Tu smo živeli, trgovali smo kod njih kupovali ali izbili su ovi incidenti i sad su dosta poremećeni odnosi. Mada i oni drugačije gledaju nas i mi njih. Faktički nema poverenja – oni su uzeli našu zemlju, proglasili su nezavisno Kosovo, to je srpski Jerusalim, mi nikada nećemo da se pomirimo sa tim da im damo Kosovo. Za 20, za 50, za 100 godina mi ima da ga vratimo.”
Naša sugrađanka Venera Staviljevci, majka četvoro dece, kaže da je u vreme incidenata u severnoj Kosovskoj Mitrovici najviše strahovala za svoju i bezbednost svoje dece:
“Moja deca su se najviše plašila a ja zaista molim Boga da samo mira bude ovde ali i sloge između Srba i Albanaca. Evo ja godinama, da bih videla svoju rodbinu koja živi u južnom delu grada, prelazim glavni most na Ibru i nikada mi se nije desila nikakva neprijatnost. Najviše bih volela kada bi situacija u Mitrovici bila kao pre rata, kada smo se svi normalno i slobodno kretali i na južnoj i na severnoj strani.”
Zbog napete situacije ovih dana je primetno pojačano prisustvo pripadnika KFOR-a, kao i kosovske i međunarodne policije.
