Šta je pozadina smene i sukoba nekadašnjih radikalskih partijskih čelnika?
Sukob unutar Srpske radikalne stranke počeo je pre nekoliko meseci kada je Tomislav Nikolić, zbog neslaganja oko pojedinih skupštinskih zakona, bar se tako javno deklarisao, odbio poslušnost Šešelju i krenuo da organizuje svoju poslaničku grupu, a potom i Srpsku naprednu partiju. To partijske kolege iz Srpske radikalne stranke nikako ne mogu da mu zaborave, a i kako bi kada je sa sobom odveo i 20 poslanika. Stoga su mesecima sa skupštinske govornice prozivali Nikolića, ali i vlast, da ga štiti. Stvari su se promenile pred kraj godine i radikali za uslugu oko budžeta uspevaju od vladajuće većine da isposluju smenu Nikolića sa čela Administrativnog odbora, tela koje između ostalog odlučuje i o poslaničkim mandatima. Tomislav Nikolić kaže da svoju smenu ne doživljava kao politički poraz:
"Dakle, bilo im je bitno samo da uračunaju u svoju političku pobedu to što više nisam predsednik Administrativnog odbora. Ja to ne smatram svojim političkim porazom, ako moram da budem žrtva dogovora demokrata i radikala, Tadića i Šešelja, to nikada neću ubrajati u svoj poraz."
Radikali, međutim, tvrde da smena Nikolića nije rezultat političkih dogovora već "vraćanje rada Skupštine u stanje koje priznaje ceo civilizovani svet". Poslanik Aleksandar Martinović:
"U vreme kada je izabran za predsednika Administrativnog odbora, gospodin Tomislav Nikolić je bio šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke. Budući da je Tomislav Nikolić u međuvremenu napustio Srpsku radikalnu stranku i osnovao svoj poslanički klub, nije bilo apsolutno nijednog osnova da ostane na funkciji predsednika Administrativnog odbora."
Spekulisalo se da su radikali novčanom apanažom, zahtevom za smenu Nikolića i obećanjem da u Zemunu, radikalskom lokalnom uporištu, neće biti uvedena uprava, uspeli da odblokiraju Parlament. Tomislav Nikolić:
"Od onoga što je izašlo u javnost siguran sam da demokrate ne smeju da se usude da pogaze zakon, da radikale ostave na vlasti u Zemunu, iako su se stekli uslovi za raspisivanje vanrednih izbora."
Činom smene Tomislava Nikolića sa mesta predsednika Administrativnog odbora, radikali, nekadašnji Nikolićevi partiji saborci, čini se dobili su prvu institucionalnu bitku. Ipak, mnogi su skloni da poveruju da je za ovaj čin bila važna podrška vladajuće Demokratske stranke, kao protivusluga za deblokadu Parlamenta u cajtnotu usvajanja budžeta. Poslanik radikala Aleksandar Martinović:
"Srpska radikalna stranka je pitanje mandata, koji su joj na protivzakonit i protivustavni način oduzeti još u septembru mesecu, aktuelizovala u onom momentu kada se ta krađa i desila. Dakle, još od početka septembra meseca nismo odustali od tih mandata."
Vladajuća koalicija iako izbegava da potvrditi svoju ulogu u razrešenju Tomislava Nikolića, navodi da razrešenje prvog čoveka sa čela Administrativnog odbora predstavlja prvi korak u deblokadi rada Parlamenta. Šefica poslaničkog kluba Demokratske stranke Nada Kolundžija:
"Dakle, ne želim da kažem da gospodin Nikolić nije hteo korektno da vodi Administratvni odbor ili da je bilo nekih problema u njegovom korektnom odnosu prema radu ovog odbora - problem je nastao zato što je odbor postao poprište sukoba između ove dve poslaničke grupe. Odbor je na neki način postao žrtva, ali i cela Skupština, tog spora koji je nastao."
Podela unutar radikala mesecima je proizvodila visoko konfliktne situacije u Parlamentu, ali i javnom političkom životu Srbije. Profesor fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković veruje da je poslednji čin smene Nikolića sa mesta predsednika Administrativnog odbora Skupštine Srbije, za radikale veoma važan čin u pokušaju da pridobiju mandate za koje tvrde da je Nikolić protivzakonito prisvojio:
"Simbolički jako važno mesto Administrativnog odbora, koji se upravo bavi ovim pitanjima, jeste nešto do čega je radikalima veoma stalo. To može biti ostvarenje nekih nepotrebnih ciljeva - njihov maksimalni cilj je da uzmu sve mandate koji su pripadali Srpskoj radikalnoj stranci. Međutim, mislim da za taj maksimalistički cilj nema niti razumevanja među ostalim partnerima niti podrške javnosti. S druge strane, ovo je nešto što ih institucionalizuje i što pokazuje da su i u republičkoj skupštini uradili nešto slično što im je pošlo za rukom da urade i u lokalnim skupštinama. Mislim da bi to mogao da bude neki praktičan kompromis, imajući u vidu odnos snaga i da će to, makar u izvesnoj meri, spustiti tenzije."
