Sastanak najviših srpskih zvaničnika sa privrednicima, bankarima i sindikalcima o borbi protiv ekonomske krize, najava je vladinih mera. Cilj srpske Vlade je, kaže premijer Mirko Cvetković, da se teškoće izazvane svetskom ekonomskom krizom u Srbiji raspodele na socijalno pravedan način:
"Jedan princip jeste jedinstvenost, svi moramo jedinstveno i zajednički da učestvujemo u ovome i pronađemo rešenja za borbu protiv krize. Drugi princip jeste solidarnost, da teškoće raspodelimo na jedan socijalno pravedan način i da svi participiraju u njima. I konačno, treći princip jeste princip kontinuiteta."
Vlada će nastojati, naveo je premijer, da se očuva što više produktivnih radnih mesta kako na kraju ove godine ne bi bilo manje zaposlenih nego što ih ima sada. U tom pravcu Srbija bi, tvrdi ministar ekonomije Mlađan Dinkić, u ovoj godini mogla da očekuje oko dve milijarde dolara direktnih stranih investicija. Ipak, on je upozorio i na sledeću mogućnost:
"Na žalost, očekujemo i veliki broj raskida postojećih ugovora jer neki od kupaca nisu dobro radili čak ni u mnogo normalnijim okolnostima, a sada se plašimo da će te okolnosti biti vanredno teške i to nisu dobre vesti."
Stoga je Dinkić pozvao na neophodan široki društveni konsenzus oko mera koje bi trebalo preduzeti da bismo izdržali udare svetske ekonomske krize. Prema njegovoj oceni štrajkovi bi bili kontraproduktivni i vodili bi gubitku radnih mesta. Međutim, sindikalni lideri nisu baš oduševljeni ovakvim planovima, pre svega zbog nepostojanja dogovora. Branislav Čanak, lider sindikata "Nezavisnost":
"Takav poziv se ne šalje ovako, zajedno za isti sto bi trebalo da sednu i oni koji štrajkuju i oni koji šalju poziv kako bismo se dogovorili pod kojim uslovima i u kojem vremenskom periodu ćemo se uzdržati od štrajkova. Ukoliko od toga zavise direktna strana ulaganja, hoću na kraju godine da vidim da je zaista stiglo dve milijarde investicija zato što nisam štrajkovao. Ali, ukoliko ne stigne tih dve milijarde, šta ćemo onda? Ko je onda kriv?"
Da je za Srbiju u 2009. godini ipak najvažnije da očuva produktivna radna mesta i stabilnost u društvu smatra i predsednik Srbije Boris Tadić. Učestvujući na skupu najviših srpskih državnika i privrednika, bankara i sidikata o ekonomskoj krizi, srpski predsednik posebno ističe:
"Od odlučujuće važnosti jeste pravovremena reakcija, od odlučujuće važnosti jeste visoko iskazana odgovornost jer 2009. godine moramo da održimo ukupne kapacitete naše ekonomije i privrede za vreme koje će doći nakon ove 2009. godine, za vreme koje će karakterisati brži i snažniji privredni rast."
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić navodi da je jedan od najvećih izazova u 2009. godini povećanje domaće štednje, što će zavisiti od mera Vlade Srbije i poverenja građana u bankarski sektor. Drugi izazov, prema njegovim rečima, je dostizanje privrednog rasta od 3.5 odsto:
"Donošenjem i dodatnih mera u cilju sprečavanja i ublažavanja efekata poremećaja u bankarskom sistemu, odnosno na finansijskom tržištu, pa sve do stvaranja uslova za povećanje devizne likvidnosti banaka i pojeftinjenja inostranih izvora finansiranja. Naravno, siguran sam da ovo nije kraj i da će se lista mera vremenom popunjavati u zavisnosti od sugestija privrede i na bazi iskustva u regionu i šire."
Skup na temu "Srbija protiv ekonomske krize" vodio je premijer, a učestvovali su vodeći ministri u srpskoj vladi, guvener Narodne banke. Privrednike predstavljaju predsednik Delta holdinga Miroslav Mišković, vlasnik Istpointa Zoran Drakulić, predsednik uprave Droge Kolinske Slobodan Vučićević. Skupu su prisustvovali čelnici nekoliko banaka u Srbiji kao i predstavnici tri najveće sindikalne organizacije u Srbiji, Unije poslodavaca i Privredne komore Srbije.
