Najpre je pukla priča u petak, posle novogodišnjeg prijema u Ministarstvu odbrane, na kome se, sasvim neuobičajeno, nije pojavio ne samo načelnik Generalštaba, već i niko iz njegovog okruženja, što je ličilo na usmereni bojkot. Nije bilo ni predsednika Srbije i Demokratske stranke Borisa Tadića. U javnosti se već izvesno vreme zucka o tome da je sledeći obračun koji se priprema, obračun predsednika Tadića sa ministrom Šutanovcem. Onda je danas osvanuo intervju u listu "Politika" sa Zdravkom Ponošem, načelnikom Generalštaba, koji je, ne birajući reči, napao Ministarstvo odbrane zbog zastoja u reformi Vojske. General Ponoš je rekao da ne postoji državna strategija nacionalne bezbednosti, da politika odbrane funkcioniše samo simbolično, da postoji zastoj u reformi vojske, optužio je Ministarstvo odbrane, odnosno Dragana Šutanovca za nekompetenciju, neodgovornost, nesposobnost, aroganciju.
Dobri poznavaoci vojnih prilika kažu da je tačno da Srbija nema jasnu strategiju, ide li, kao druge zemlje u regionu, prema NATO savezu ili, kako to stoji u važećoj skupštinskoj Rezoliciji donetoj u vreme Vojislava Koštunice, vojnoj neutralnosti. Ovaj sukob, međutim, niko ne tumači kao sukob između dve koncepcije na liniji neutralnost ili NATO. Ljubodrag Stojadinović, analitičar vojnih zbivanja i autor intervjua sa načelnikom Generalštaba, za RSE kaže:
"Očigledno je da se ovde radi o jednoj netipičnoj, rekao bih, pobuni prvog vojnika protiv sopstvenog ministra odbrane. Koliko sam razumeo, ipak se radi o sukobu koncepcija i o nečemu što je predstavljeno kao sukob između koncepcije načelnika Generalštaba i njegovog kolegijuma i koncepcije Ministarstva odbrane, odnosno zbog nedostatka bilo kakvog plana i koncepcije."
Ljubodrag Stojadinović je, iako dobar poznavalac dešavanja i u Vojsci i u nadležnom Ministarstvu, ipak bio iznenađen žestinom napada:
"Izgleda da je taj gest protesta zapravo bio pokušaj da se javnosti ukaže na neke stvari koje su mnogo krupnije od toga i koje zapravo negiraju bilo kakve marketinške istupe u vezi sa velikim dostignućima na polju reformi i dimenzioniranja vojske u skladu sa potrebama odbrane države."
Najava državnog udara?!
"Ovo je najozbiljniji sukob, ovo bi moglo, možda, da predstavlja i najavu državnog udara. Može, ali je verovatnije da je ovo unutarstranački sukob u okviru Demokratske stranke. Ovo je direktno kršenje Ustava po kome je vojska pod civilnom kontrolom, a ovo pokazuje da ona to nije, da neko ima tu kontrolu, ali izvan Parlamenta. Ko je taj, odgovor ćemo morati da dobijemo od generala Ponoša, odnosno od Ministarstva odbrane."
Profesor Miroslav Hadžić sa Fakulteta političkih nauka je rekao, uz ogradu da ne zna političku pozadinu sukoba, da je olako tumačenje čina generala Ponoša vojnička neposlušnost, ili vojni udar. On smatra da, ako je načelnik Generalštaba bezuspešno pokušavao da skrene pažnju na probleme, on ne samo da ima pravo već i dužnost da se obrati javnosti:
"Ja to onda u ovom trenutku razumem, ili bih mogao da razumem, kao akt upozorenja i poziv državi, institucijama i nosiocima vlasti da se ozbiljno pozabave vojskom. Ne zaboravimo, osam godina je vojska menjala imena i ministre, ali nikada nije napravljena ni ozbiljna strategija nacionalne bezbednosti ni državni plan za reformu, u kojem bi pisalo ko bi šta trebalo da radi i koliko bi to koštalo itd."
Biografije ministra i generala imaju više sličnosti nego razlike. I načelnik Generalštaba i ministar Odbrane su diplomirali u Beogradu, obojica se potom dodatno školovali na zapadu, obojica rođeni šesdesetih, i mada je jedno od pitanja generalu Ponošu: idete li na koncerte Miroslava Ilića (popularnog pevača narodne muzike i tasta ministra Šutanovca) trebalo da sugeriše različit ukus dvojca u sukobu, poznavaoci kažu da ni u muzici oni nisu na dva pola - obojica vole da slušaju Stinga, Štulića i Stonse, bez obzira na porodične okolnosti. Dakle, ni ovdašnja šema Guča ili Egzit u ovom slučaju ne pije vodu.
Većina naših dobro obaveštenih sagovornika su nam rekli da nećemo dugo čekati, već će se brzo pokazati da u Tadićevom stranačkom grmu leži zec, a da je reforma vojske još jedna ovdašnja sporedna stvar.
