Analitičari u Prištini smatraju da EULEX može uticati rešavanju mnogobrojnih problema koji su poslužili kao razlog da određene zemlje ne priznaju nezavisnost Kosova.
Analtičar Ismail Hasani ocenjuje da nezavisno od progresa koji može da se postigne u određenim oblastima, jedan broj zemalja može i dalje da ima rezerve u stavu prema Kosovu.
„Mislim da će uspostavljane EULEX-a pozitivno uticati na opšte trendove međunarodnog priznavanja Kosova. Međutim, smatram da priznanja neće uslediti od sada već problematičnih zemalja islamskog sveta, zbog poznatih razloga, rekao bih rezervisanog stava prema Kosovu“, kaže Hasani.
Analitičar Driton Lajçi kaže da nejasnoće pravnog osnova delovanja EULEX- ostavljaju još uvek nejasnu sliku o Kosovu.
„To pitanje još uvek ostaje otvoreno, jer i dalje ima mnogo znakova pitanja kako će delovati EULEX na Kosovu. Da li će delovati u skladu sa ustavom Kosova, da li će ostati veran Rezoluciji 1244, ili će biti naslednik UNMIK-a. Znaci tu su neka pitanja koja drže nejasnu sliku Kosova“, kaže Lajçi.
Zvaničnici Evropske unije su ocenili pozitivnim korakom, kako za Prištinu takođe i za Beograd, početak delovanja EULEX-a na Kosovu. Međutim, Hasani smatra da će odnosi Prištine i Beograda ostati isti kao i do sada.
„Pozicije Prištine i Beograda su dijametralno suprotne. Beograd nastavlja da sanja pobedu nad međunarodnom diplomacijom po pitanju Kosova, istovremeno Priština u saradnji sa međunarodnom zajednicom svesna izazova koji joj predstoije i nakon početka funkcionisanja misije EULEX-a.“
EULEX je od ovog utorka počeo da ostvaruje misiju na celoj teritoriji Kosova. Beograd i Priština i po ovom pitanju imaju različite pristupe. Beograd zahteva da misija bude statusno neutralna i da deluje u okviru Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN-a, dok Priština očekuje da misija deluje prema planu međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija, koji predviđa nadgledanu nezavisnost i na osnovu Ustava i zakona Kosova.
Zeleno svetlo za početak misije je predsedničko saopštenje Saveta bezbednosti UN-a.
Kosovo su do sada priznalo 53 države, od kojih su većina država članica Evropske unije i NATO-a.
