Uz crtež Ratka Mladića okruženog ljudskim lobanjama, dok sa licem koje odaje odlučnost pruža desnu ruku na čijem dlanu je još jedna lobanja, grupa “Nož, žica, Srebrenica”, poziva na otpor, kako navode, “radikalnom islamu”. Takođe podvlače da se obraćaju svima koji citat “misle da su muslimani najbolji na ražnju i dok plivaju u sumpornoj kiselini”, kraj citata.
U Posebnom tužilaštvu Srbije za dela visokoorganizovanog kriminala objasnili su nam da zakon nije definisao mogućnosti da odatle reaguju u slučaju širenja nacionalne, verske i rasne mržnje putem interneta. Tužilac Radoje Gvozdenović:
U Posebnom tužilaštvu Srbije za dela visokoorganizovanog kriminala objasnili su nam da zakon nije definisao mogućnosti da odatle reaguju u slučaju širenja nacionalne, verske i rasne mržnje putem interneta. Tužilac Radoje Gvozdenović:
“Od strane našeg Tužilaštva skoro da ne možete očekivati ništa s obzirom da se radi o krivičnom delu koje nije u stvarnoj nadležnosti ovog Tužilaštva.”
Ono je formirano pre četiri godine sa isključivim zadatkom suzbijanja sajber kriminala, a svojevremeno je podnelo i inicijativu da mu se prošire nadležnosti i na suzbijanja govora mržnje putem intereneta. Ministarstvo pravde na taj predlog još nije odgovorilo. Stoga Radoja Gvozdenovića pitamo postoji li trenutno u Srbiji bilo koji pravni mehanizam koji bi omogućio da se pokrene istraga i utvrdi ko je postavio ovakvu internet stranicu?
“Postoji policijsko odeljenje za borbu protiv visoko tehnološkog kriminala. Strogo formalno ono je, da tako kažem, na neki način servis našeg Tužilaštva. Međutim strogo formalno ovo krivično delo nije u nadležnosti našeg Tužilaštva.”
Po pravilima rada izuzetno popularnog Facebook-a, kada administratori te kompanije dobiju više od 1000 zahteva za likvidiranje određne stranice zbog ekstremističkih poruka to automatski i učine. Nema sumnje kada bi čuli komentare iz Udruženja “Majke Srebrenice” to bi učinili i pre. Munira Subašić u pokolju 1995. godine izgubila je sina i muža:
“Ja bih samo poručila mladim ljudima u Srbiji, u Bosni i Hercegovini, u Hrvatskoj i svim drugim da na neki način moramo ići dalje, moramo ove sve ostaviti po strani. Oni koji pišu sajtove ‘Nož, žica, Srebrenica’, ako Bog da žica i Srebrenica će doći njihovoj kući. Ako ne od nekoga živoga doći će im od dragoga Alaha. Ja bi im samo to poželela.”
Međutim, internet je pun gomile zastrašujuće ekstremnih sadržaja. Najpoznatije su poruke koje iz svojih skrovišta šalju sledbenici Osame Bin Ladena, svet je šokirao mladić iz Finske koji je pre mesec dana putem “Youtube” najavio masakr koji je kasnije i sproveo ubivši osmoro ljudi u svojoj školi, dok na Balkanu takve internet poruke treba gledati u svetlu poslednjih ratova. Tako bez velike muke takođe na Facebook-u možete pronaći i grupu “Srbe na vrbe” na čijoj prvoj strani krupnim slovima stoji parola “Ubi Srbina” ukrašena ustaškim simbolima. Beogradski pisac mlađe generacije Marko Vidojković inicijatore takvih poteza vidi u adolescentskim grupama:
“Pošto su klinci uvek bili žrtve, bez ikakve ideje da pravdam bilo kog nacistu – po mom skromnom mišljenju to bi sve batinom trebalo od toga odučiti, ipak te sve klince treba shvatiti i na neki normalan način ih dovesti u red i privesti pameti. Ja sam kad sam bio mlad bio možda i gori od toga.”
Poruke mržnje upućene sa sajta na kome se veliča Ratko Mladić u izjavi za naš program osuđuje i član Upravnog odbora časopisa “Dveri srpske” Boško Obradović:
“Ono što je tu najvažnije reći jeste da internet kao medij jeste otvorio jedan ogroman prostor za slobodu govora, za slobodu misli, međutim još uvek nije ponudio rešenje za odgovornost za ono što je izgovoreno.”
“Dveri srpske”, nastale pre devet godina a sa idejom negovanja “svetosavskog pogleda na celokupan život srpskog naroda”, kako stoji na internet stranici ovog lista. Boško Obradović ne slaže se sa onima koji tvrde da ekstremističke pokliče koji se razlivaju internetom forsiraju poražene nacionalističke snage iz devedesetih ili ekstremni crkveni krugovi. Odgovor treba potražiti, navodi naš sagovornik, u tinejdžerima sklonim spornim sadržajima:
“Mi imamo jednu generaciju koja je rasla u veoma teškom tranzicionom i kriznom periodu, imamo ogromne nacionalne frustracije na svim stranama, imamo ratne traume, imamo jednu generaciju koja je odrastala bez bilo kakvog istinskog duhovnog i nacionalnog obrazovanja i imamo one adolscentske pojave koje se mogu sresti bilo gde u Evropi. Na primer vidimo u Grčkoj ovih dana, a proteklih godina smo videli na primeru Francuske, Nemačke ili Holandije, da ništa naši tinejdžeri nisu radikalniji ili društveno agresivniji nego što su to tinejdžeri širom Evrope.”
Da se ovdašnji ekstremizmi ipak ne mogu izjednačiti sa onim što se događa u državama koje navodi prehodni sagovornik ne slaže se Marko Vidojković:
“Bilo kakav oblik fašizma je potpuno normalan na ovim prostorima zato što smo pod vođstvom Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana jednostavno imali jedno raspirivanje mržnje koje ne može tek tako da se ukloni. Onda je najlakše tako da nekoga mrziš bez razloga i da ga besiš na vrbe, ili potežeš nož – žicu, bombu u kući ili ne znam više ni ja kakvi sve fazoni!”
Sloboda koju nudi internet na ovom primeru samo pokazuje opasnosti koje žive u društvu pa još jednom čini aktuelnim pitanje – da li sajber sloboda mora imati granice.
