Mesecima je bilo jako malo onih u Srbiji koji su EULEX sa radošću dočekivali. Nakon što se i generalni sekretar UN-a Ban Ki Mun založio za beogradskih “šest tačaka EULEX je za vlast u Beogradu dobra vest i to samo zato što kako kaže vicepremijer Božidar Đelić:
“Što se misija sada priprema pod uslovima koji su prihvatljivi za našu zemlju.”
Zahvaljujući jakoj diplomatskoj aktivnosti Srbija je uspela da obezbedi podršku Generalne skupštine UN-a za incijativu da Sud pravde preispita proglašenu nezavisnost, a potom i da pridobije podršku Evropske unije da raspoređivanje EULEX-a bude sprovedeno u skladu sa odlukom Ujedinjenih nacija. Šef diplomatije Vuk Jeremić onaj je kome se pripisuju zasluge za takav uspeh, što on neštedimice koristi:
“To je velika diplomatska pobeda Srbije. Plan, odnosno recept po kome se EULEX raspoređuje na Kosovu po Ahtisarijevom planu je sahranjen!”
Glasovi sa demonstracija protivnika prihvatanja srpskih uslova koji dopiru iz Prištine, u Beogradu bude samo zadovoljstvo. Po prvi put na Kosovu su oni koji se protive inicijativama međunarodne zajednice. Božidar Đelić smatra da se sada svi mogu odmoriti od razmišljanja o EULEX-u:
“Očigledno je da ta tema više neće biti predmet bilo kakvih tenzija sa Evropskom unijom.”
Međutim, na terenu situacija nije jednostavna kao što bi se dalo zaključiti na osnovu ovakvih ocena. U razgovoru za naš program to podvlači predavač na “London school of economics” Denisa Kostović. Ona podseća da funkcionalna podeljenost koja će postojati između UNMiK-a koji se zadržava u enklavama sa većinskim srpskim stanovništvom i drugih delova Kosova koji prelaze u nadlženost EULEX-a nije idealan scenario kome se Brisel nadao:
“Međutim, tu bi trebalo ipak uzeti u obzir da i sam Ahtisarijev plan je na neki način prejudicirao etničku podelu na Kosovu samim tim što je u planu predviđena zaštita manjinskih prava. Ne samo zaštita u smislu prava, u smislu ustavnih garancija, već takođe i teritorijalizacija tih prava i stvaranje etničkih opština.”
Pri tome, dodaje sagovornica Radija Slobodna Evropa, u Beogradu se zanemaruje bitan momenat:
“Sve se ovo događa u okviru, makar kako to međunarodna zajednica gleda, Kosova koje je nezavisno. Kako ga zapravo gledaju zapadni partneri.”
A oni su spremni da pomognu pre svega vođeni uverenjem da će EULEX graditi instrumente pravne države što koristi čitavom regionu. Na tome je insistirala i švedska ministarka za međunarodnu razvojnu saradnju Gunila Karlson koja je dan provela u Beogradu:
“Ta misija nije samo u interesu Srbije već i Evrope jer će njena uloga biti uspostavljanje vladavine prava. Mislim da je to dobar doprinos Evropske unije koji bi zaista trebalo podržati i ovde, lokalno. Zato što deo tog paketa pokazuje kako možemo u budućnosti raditi kada su u pitanju pravosuđe i policija.”
Karlson je podvukla da njena zemlja namerava da bude značajan deo EULEX-a. To što vlast dobija podršku iz Evrope unije uticalo na promenu stavova većeg dela opozicije u Srbiji koja se protivi EULEX-u:
“Nismo mala deca!”
Kaže funkcioner Koštuničinog DSS-a Marko Jakšić koji je uveren da samim tim što na Kosovu obezbeđuje sprovođenje zakona nezavisne države, EULEX ne može biti neutralan po pitanju statusa. Stoga držanje ovdašnjih diplomata poredi sa nekadašnjim Miloševićevim ponašanjem:
“Mislio sam da sam samo ’99. godine gledao kako Milošević najavljuje veliku srpsku pobedu kada je sklapan Kumanovski sporazum. Na žalost, moj utisak je da ponovo gledamo istu priču. Ponovo se govori o velikoj diplomatskoj pobedi koja je u stvari pre svega poraz.”
Pogrešno bi bilo reći da vlast zavarava javnost. Vicepremijer Đelić otvoreno je rekao da greše oni koji tvrde da se dogovorom oko EULEX-a procesi stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji ubrzavaju:
“Za one koji misle da sada sledi neka nagrada na nekom drugom planu, na primer na polju evropskih integracija, varaju se. Zato što su procesi vezani za Kosovo i oni vezani za evropske integracije su dva odvojena pitanja.”
Denisa Kostović ipak veruje da će to što Beograd jeste dokazao spremnost da sarađuje sa međunarodnim strukturama imati pozitivne posledice na evrointegracije. Kada je o Kosovu reč integracije će ići sporije upravo zbog toga što se i omogućavanjem podele nadležnosti između EULEX-a i UNMiK-a na terenu od strane međunarodne zajednice primenjuje formula koju naša sagovornica naziva “kreativnom nejasnoćom”. Po njenom mišljenju, time su stvoreni uslovi za pretvaranje kosovske državne strukture u model sve sličniji Bosni i Hercegovini:
“Mnogi se analitičari u ovom trenutku okreću i gledaju na Bosnu. Kažu da Kosovo postaje jedna druga Bosna, da se stvaraju takve podele koje će jednostavno da parališu bilo kakav progres na bilo kakvom planu bio to ekonomski, politički ili na planu bezbednosti.”
Da situacija postaje samo složenija jasno je po tome što iz Beograda stižu potvrde o nepostojanju namere za predah. Kabinet predsednika Tadića, uz podršku Vojske, otvara novo pitanje koje ne može biti rešeno bez NATO-a i Evropske unije – a to je revizija Kumanovskog sporazuma. Očigledno posle EULEX-a naredna teška tema.
