Bokserski savez Srbije predložio je da bivši bokseri poreklom sa Kosova, Mehmet Bogujevci i Nusret Redžepi, dobiju nacionalne sportske penzije, a pominje se da će za to priznanje biti kandidovan i Aziz Salihu. Sva trojica su proslavljeni sportisti koji su pod zastavom SFRJ osvojili brojne medalje. Njihova dokumentacija stigla je u Ministarstvo Srbije za omladinu i sport, i oni će bez problema dobiti penzije ukoliko komisija utvrdi da ispunjavaju kriterijume, izjavio je za naš program Slaviša Zlatanović, državni sekretar u tom ministarstvu:
"Osnovni kriterijum je da oni koji dobiju nacionalna priznanja moraju da budu državljani Srbije i da priznaju Srbiju kao svoju državu."
Ministarstvo je predložilo da svi kandidati, bilo da su iz bivših jugoslovenskih republika ili srpski gradjani, kao dodatni uslov za nacionalno sportsko priznanje potpišu izjavu o lojalnosti Srbiji. To je, pored predloga granskog saveza i državljanstva Srbije starog ne više od šest meseci, mera koja je neophodna zbog mogućih zloupotreba, kaže Zlatanović:
"Svakako da gradjani Srbije ne bi želeli da plaćaju državljane neke druge zemlje, bez obzira da li su oni nekada bili sportisti bivše Jugoslavije. To će se odnositi na sve sportiste, ne samo na one sa Kosova. Može da se desi, i time bi se otvorila pandorina kutija, da sportisti iz Slovenije, Hrvatske, i nekih drugih zemalja bivše Jugoslavije takodje podnesu zahteve za nacionalno priznanje države Srbije, a oni nisu državljani Srbije i ne priznaju našu državu kao svoju."
Svoj najveći uspeh bokser Mehmet Bogujevci ostvario je osvajanjem svetskog srebra, dok je Nusret Redžepi na prvenstvu sveta osvojio bronzu, a danas živi u Nemačkoj. Nacionalna penzija dodeljuje se od 27. juna 2006. za poseban doprinos razvoju i afirmaciji sporta, a pored administrativnih uslova potrebno je da je kandidat osvajač medalje na evropskim ili svetskim prvenstvima, ili nosilac olimpijskog odličja. Mirko Puzović, nekadašnji bokser kragujevačkog Radničkog, osvajač bronze na Olimpijskim igrama u Los Andjelesu, nosilac je nacionalne penzije. Za naš program iz Nemačke, gde sada živi, kaže da mu to priznanje mnogo znači:
"Što se mene tiče, najbitnije mi je moralno, a ne toliko materijalno. Da me neko u toj državi priznao da sam vredeo, da sam nešto dao za tu zemlju, to meni konkretno znači. Normalno da je uz to dobro što dobijam novac, ali najbitnije je da me neko priznao da sam nešto dao sportu i da se nisam, što ono kažu, bavio boksom, onako, bezveze."
Naravno, smatra Puzović, i kolege sa Kosova koje su zajedno sa njim pronele slavu jugoslovenskog boksa zaslužuju nacionalne penzije:
"Ja se čujem sa Redžepijem, stalno, pošto je on ovde isto u Nemačkoj. On je inače državljanin Srbije, ja ne znam šta je sporno sa njim. Izvadio je državljanstvo u Nišu, i on je praktično proteran sa Kosova kao ostali Srbi. Normalno da treba da dobije penziju, kao i svi ostali. Evo, pre dva meseca me zvali Bogujevci i Peci iz Prištine… Ukoliko priznaju drzavu, hvala bogu da treba da imaju penzije, to bi bilo sramota da ne dobiju. Svako ko priznaje državu, pa i taj Aziz Salihu, i on je osvajač medalje, znači ima pravo i on. A ko ne priznaje tu državu, mislim da mu je to onda besmisleno davati."
U Ministarstvu kažu da je model izjave lojalnosti preuzet od drugih susednih zemalja. Ranije su bili sporni statusi nekih državljana Crne Gore koji dugo žive u Beogradu, pa su i za njih precizirane prelazne odredbe, koje su vezane za Zakon o državljanstvu. Procedura je jasna za svakog kandidata, i to je sve što država može da preduzme po ovom pitanju, kažu u Ministarstvu:
"Pa mora da potpiše izjavu da je lojalan državi Srbiji, i to je ono što mi možemo da tražimo. Mi naravno ne možemo da ga pratimo u stopu, da gledamo da li se on i ponaša u skladu sa tim."
Visina novčanog iznosa nacionalne penzije zavisi od „sjaja” medalje. Za olimpijsko zlato, bilo ekipno ili pojedinačno, sleduje penzija u visini tri prosečne neto plate, što bi prema sadašnjim proračunima bilo oko 1.000 evra, za srebro primanje od dve i po, a za bronzu u vrednosti dva prosečna lična dohotka. Osvajači odličja dobijaju i jednokratni bonus za uspehe pa, na primer, ekipna zlatna olimpijska medalja vredi 400.000 evra, a njen nosilac u pojedinačnom sportu dobio bi 60.000 evra. Ekipno svetsko zlato se nagrađuje sa 250.000, a pojedinačno sa 37.500 evra.
Velizar Djerić, predsednik Bokserskog saveza Srbije, kaže za naš program da je ta organizacija postupila sportski predloživši kandidate poreklom sa Kosova, i da država nikome neće ostati dužna:
"Vrhunski sportisti, bivši, sadašnji i budući, imaće nacionalna priznanja i time će i finansijski krunisati svoje napore i znoj. Nema tu politike, možda to neko loše tumači. To je stvar pojedinaca, da li će da prihvate penzije ili ne. Pazite, šta znači lojalnost? Ko je god priznanje zaslužio, i živi na teritoriji Srbije, naravno da mu pripada. Ne može da ga dobije neko ko živi u Australiji. Mislim, ne bi ni bilo pošteno…"
Srpski plivač Milorad Čavić, koji je od Majkla Felpsa za jednu stotinku izgubio zlato na Olimpijadi u Pekingu, dobio je nagradu od 52.500 evra, a teniseru Novaku Đokoviću za bronzu na istom takmičenju sleduje 45.000. Medjutim, Čavić i Đoković, kao i ostali nosioci nacionalnog priznanja, sportsku penziju moći će da primaju tek od 35. godine života. U Srbiji se nijedan od bivših sportista koji su stekli pravo na penziju nije odrekao tog prava. Ima i onih koji je daju u dobrotvorne svrhe, kao što je legendarni košarkaš Vlade Divac čija primanja idu u njegov rodni grad Prijepolje.
Bogujevci: Nisam dobio penziju jer sam Albanac
Generalni sekretar Bokserskog saveza Kosova, kapiten bokserske reprezentacije bivše Jugoslavije i osvajač medalje na Olimpijskim igrama, Mehmet Bogujevci kaže da nije dobio penziju kao zaslužni sportista, iako mu ona prema svim propisima pripada. Ocenjuje da je to zato što je Albanac.
"Slobodan Kačar je još 2006. godine za mene i trenera Laha Nimanija podneo zahtev za dobijanje penzije kao zaslužne sportiste i osvajače medalja na svetskim i evropskim prvenstvima. Međutim, do danas mi nismo dobili niti rešenje o penziji niti bilo kakav odgovor na taj zahtev", kaže za naš program generalni sekretar Boskerskog saveza Kosova, kapiten bokserske reprezentacije bivše Jugoslavije i osvajač medalja na evropskim i svetskim tamičenjima.
„Lah Nimani je bio trener reprezentacije Jugoslavije i Slobodana Kačara i Kačar je predao sva potrebna dokumenta za sada pokojnog Laha Nimanija i mene. Ja sam bio kapiten reprezentacije bivše Jugoslavije, 1978. godine sam osvojio srebrnu medalju na Olimpijadi kao bokser reprezentacije Jugoslavije.“
Bogujevci ističe da, shodno pravnim rešenjima koja su na snazi, njemu i još četvrorici drugih boksera i pokojnom treneru pripadaju penzije. Međutim, do danas on nije dobio nikakav odgovor na ovaj zahtev.
„Nama se zbog toga što smo Albanci ne daju penzije. Imamo slučaj Jelice Komnenović koja je bila košarkašica Univerziteta Prištine i prima penziju. On je bila članica Košarkaške reprezentacije Jugoslavije.“
On najavljuje da će ovih dana otići za Beograd, razgovarati sa direktorom Bokserskog saveza Srbije povodom ovog pitanja i angažovati advokata koji će pred pravosudnim organima pokrenuti pitanje prava na penziju:
"Ja ću se žaliti i Međunarodnom olimpijskom komitetu i drugim sportskim instancama kao i Sudu u Strazburu. Nije tačno da sam dobio rešenje o penziji niti da su institucije Srbije zatražile da potpišem neku izjavu lojalnosti tamošnjim vlastima. Imam redovne kontakte sa mnogim sportistima iz Srbije sa kojima smo bili zajedno u reprezentaciji i oni se čude kako je moguće da nam se ne dodeljuju penzije koje nam pripadaju. Zamislite da ste radili u Nemačkoj ili Švajcarskoj, stekli pravo na penziju i neko vam osporava to pravo."
