RSE: Najnovija vest, i verovatno za mnoge najvažnija, je da je Savet bezbednosti jednoglasno podržao plan Ban Ki Muna o rekonfiguraciji UNMIK-a, čime su otvorena vrata za EULEX. Šta znači rekonfiguracija?
Lazić: U diplomatiji, kao profesiji, povremeno ima nekih termina koji duhoviti, ili manje duhoviti, ljudi nađu, trudeći se, s jedne strane, da što preciznije opredele neki pojam, nešto što je novo, da bi to izgledalo neponavljanje starih stvari, ali sa druge strane i da takva jedna dovoljno neodređena reč ne otkriva pojam do kraja. Tu je malo mistifikacije i malo demistifikacije. Sada je ta reč ušla u terminologiju, a dokle će da bude u upotrebi, ne znam. U suštini, to je prilagođavanje promenama, stvaranje nečega na drugi način, postavljanje na drugi način. To daje i mogućnost da svako tumači tu reč prema svome shvatanju i razumevanju, pa prema tome i ponekada prema svojim stanovištima.
RSE: Da li ste očekivali ovakav tok događaja u Savetu bezbednosti?
Lazić: Da kažem da sam očekivao, možda će nekome izgledati neskromno jer posle svega lako je reći da ste očekivali ili niste. Mislim da sam očekivao, a to mogu da dokažem i time što sam u nekim emisijama pre toga, kada se to još nije znalo, upravo najavljivao i izražavao jednu nadu da će do toga doći, svestan činjenice da do toga nije lako doći, da ima mnogo problema na tom putu da se dođe do takve jedne odluke Saveta bezbednosti. Da će do toga doći me je uveravala jedna činjenica za koju sam gotovo bio siguran, a to je da je to u interesu manje-više svih strana koje su bile u igri - i Srbije i Kosova i SAD-a i EU i Generalnog sekretarijata UN-a. Najbolji je posao kada se nađe zajednički interes u nekim složenim međunarodnim problemima, gde postoje razlike u interesu pa se kockice slože. I ovde su se te kockice složile, pri čemu mislim da treba ukazati da je spoljna politika i diplomatija Srbije zaista pokazala konstruktivnost u traženju tog rešenja, pokazali su jedan pragmatizam za koji dobijaju i pohvale.
To je i u interesu kosovskih Albanaca. Nije to u interesu vladajućih struktura na Kosovu jer se one tu malo razlikuju. Njima je isto tako teško da posle svega što su učinili, posle proglašenja nezavisnosti, posle tih procesa, priznaju na jedan ili drugi način pred narodom Kosova da taj proces što se tiče statusa Kosova i problema Kosova nije završen, da tu ima još dosta otvorenih pitanja i da je to problem koji očigledno i dalje mori međunarodnu zajednicu. Ovo je značajan korak u pravcu daljeg rešavanja tog pitanja.
RSE: Zašto je za Albance to važno?
RSE: Naša Vlada je pozdravila razmeštanje EULEX-a, ali Srpska radikalna stranka i Vojislav Koštunica očigledno nisu zadovoljni?
Lazić: Znate, i to se moglo očekivati, imajući u vidu politiku koju te stranke vode već duže vremena. Mislim da se to jasno mora posmatrati u kontekstu naših političkih odnosa u zemlji. Normalno je da stranke imaju različita gledišta o delikatnim pitanjima, posebno o pitanju Kosova, koje je za nas složeno i delikatno. Ipak, postoje neke granice o izražavanju neslaganja između opozicije i vlasti i načina kojim se to neslaganje izražava. Način na koji se to izražava od strane DSS-a i Radikala, pokazuje da se opet pojavljuje stara bolest, da se gleda da li tu može od partijskog stanovišta nešto da se ušićari i da se dobije na unutrašnjem planu, da se vladajuća koalicija diskredituje.
Njima nije bitna suština pitanja problema i ono što je postignuto, a nesumnjivo je da je politika i diplomatija Srbije nešto postigla u tim nastojanjima, a postigla je dosta. To njima ne odgovara jer ti poeni idu vladajućoj koaliciji, idu ovima koji su na vlasti, a teško je u ovim našim divljim političkim uslovima da se sve gleda kroz partijske naočare. Vidite i u materijalnim stvarima i po korupciji i po zloupotrebama da je još uvek jedna nedovoljno zrela politička scena, koja ne može da izusti nešto što je drugi predložio, nešto u čemu oni nisu učestvovali jer su bili na suprotnoj strani pošto su doživeli poraz na izborima. Oni to ne mogu lako da svare.
To nije dobro jer to u ovim našim uslovima unosi zlu krv i podele, a posebno nije dobro ako imamo u vidu da se suočavamo sa jednom ozbiljnom ekonomskom krizom u svetu. Najjače privrede u svetu su u recesiji. Teško je zamisliti da ćemo mi iz tog nepovoljnog lonca da se izvučemo. Mislim da mora drugačije tome da se pristupi, da se upravo pokaže konstruktivnost, neki pokušaj da se doprinese rešavaju problema, a ne da se koče kola koja idu uz brdo.
RSE: Bili ste poslednji ambasador bivše Jugoslavije u Moskvi. Kako to da jedan mlad čovek, kao što je Vuk Jeremić, koji nema ni jedan dan iskustva u spoljnoj politici, dobije prvo mesto? Dimitrij Rupel nije mogao da ode u Beč za ambasadora jer nema sedam godina staža u diplomatiji. U tom političkom savetu, koji je oko njega, sede diplomatski vukovi. Koliko znači reč političkog saveta i iskustvo koje mu dajete?
Lazić: Ne bih preterivao sa tim iskustvom, sa rečju, sa savetima i sa mudrošću. Mislim da je veoma važno obezbediti jednu suštinsku i otvorenu diskusiju, koja neće biti opterećena nekim protokolarnim pristupima i obzirima, u smislu da li će se nekom nešto svideti ili neće, nego će se otvoreno do kraja govoriti. Svako od tih koji nešto znaju hoće suštinski da savetuju nekoga, ili da doprinesu nečemu. Oni moraju u neku ruku da budu đavolji advokati. Kada se nađe neki stav i kada se zauzme, onda treba da se nalaze razlozi protiv, što je moguće više njih, jer će se onda naći odgovori za sva ta pitanja. U tom pogledu, ministar Jeremić je pokazao jedan smisao za brzo osvajanje veštine diplomatije, što je pokazao i svojim uspesima u akademskom školovanju do tada.
Mi smo sada očigledno suočeni sa jednom novom pojavom, da izuzetno mladi ljudi dolaze na istaknuta mesta, ali tako nije bilo. Treba naći mogućnost da ti mladi ljudi, energični, jasnih stavova, hrabri u nekim potezima, otvoreni za nova saznanja i za iskustvo, daju značajan doprinos razvoju spoljne politike i diplomatije.
RSE: EULEX će delovati pod okriljem UN-a i u skladu sa Rezolucijom 1244. Zašto je onda EULEX uopšte bio potreban, ako će biti pod okriljem UN-a?
Lazić: Ne bismo smeli da gledamo sa formalno pravnih stanovišta. Očigledno je da je u Sekretarijatu UN-a doneta odluka o rekonfiguraciji snaga UNMIK-a, transformaciji i promenama koje znače veliko sažimanje, povlačenje iz te uloge i predavanje tih problema u ruke nadležnosti Evropske unije, koja je po prirodi stvari, pošto se to dešava u Evropi, najzainteresovanija za rešavanje tog problema koji se javlja na teritoriji Evrope. To je jedan proces koji bi se odvijao i bez obzira na to da li bismo mi učestvovali, ili ne, u njemu. Taj proces je sigurno započeo i mi ga nikako, nekim svojim opstrukcijama, ne bismo mogli zaustaviti. Ako već treba da dođe do toga, a očigledno je postignuta šira saglasnost najuticajnijih faktora u međunarodnoj zajednici, onda moramo da vidimo gde možemo da se uključimo u to i da zaštitimo svoje interese. To je jedan od bitnih elemenata pozitivnog dejstva ove odluke Saveta bezbednosti.
Bili smo tretirani kao aktivni činilac u razgovorima i u pregovorima sa sekretarom UN-a, sa Evropskom unijom, sa SAD-om, sa Rusijom i sa svim tim krupnim međunarodnim faktorima i dali smo konstruktivan doprinos. Taj doprinos je pre svega u tome što on otvara mogućnost za stabilizovanje situacije na Kosovu, što je veoma bitno. Ovaj naš region je ranjiv sa ratovima i da ne pričamo šta je sve bilo. Jedan od najbitnijih rezultata će biti stabilizovanje situacije na Kosovu i u regionu. To je pretpostavka za ostvarivanje naših drugih spoljno-političkih ciljeva. Da mi nismo tako povezali stvari, uticali zajedno sa drugim činiocima, mi bismo se na jedan drugi način opet našli u jednoj konfrontaciji ili u nekim lošim odnosima sa Evropskom unijom, sa SAD-om, sa Sekretarijatom UN-a i tako dalje. Ništa od toga dobrog za nas ne bi bilo.
Ako mi želimo da idemo u Evropsku uniju, a želimo, onda treba učiniti sve što otvara te puteve. Već se na Zapadu, od istaknutih političara, upravo odaje priznanje da ovo otvara nove mogućnosti da Srbija krene bržim putem prema Evropskoj uniji. Ako želite u tu Uniju, onda morate prihvatiti i pravila te Unije.
RSE: Svesna sam koliko je Kosovo važno pitanje za Srbiju, ali kao da ni jedno drugo spoljno-političko pitanje ne postoji, koje bi ministarstvo ili Vlada uopšte moglo da pospeši i da ga učini značajnim.
Ima dosta mapa puta oko toga šta bi sve trebalo uraditi, a posebno je ovo još aktuelnije ako se ima u vidu da se i Evropska unija nalazi u dosta problema oko proširivanja, oko funkcionalnog delovanja, oko Lisabonskog sporazuma, oko funkcionisanja. Posebno pritisnuta ekonomsko-finansijkim problemima, Evropska unija počinje malo i da se zatvara, da bude restriktivnija prema drugima. I na to moramo da damo jedan konstruktivan odgovor i da budemo svesni da nas na tom putu čeka još dosta problema. To što nas čekaju problemi, nije razlog da dignemo ruke od neke efikasne orijentacije i politike prema Evropskoj uniji, već obrnuto, moramo da udvostručimo napore ne bi li postigli nešto što bi u drugim uslovima brže i bolje postizali.
RSE: Kakvi bi trebalo da budu naši odnosi sa susedima, sa kojima smo nekada bili zajedno?