Sklapanje Deklaracije o pomirenju između Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije, nekadašnjih ljutih protivnika, političko pregrupisavanje narodnjačkog bloka bivšeg premijera Koštunice, koji hvata izborni cenzus, cepanje radikala i nastanka stranke Tomislava Nikolića, samo je deo političkog pomeranja nakon nedavnih parlamentarnih izbora. Nakon lokalne saradnje u Prijepolju, mediji su najavljivali mogućnost saradnje Nikolićeve stanke i stranke predsednika Tadića, na republičkom nivou, što čelnik naprednjaka Tomislav Nikolić ne vidi kao mogućnost:
"Nema potrebe, nema razloga. Pošto želimo da stvorimo demokratsko društvo, bilo bi besmisleno da dve najjače stranke idu u koaliciju. Šta bi ostalo od političke scene, ko bi ostao u opoziciji? Ali, na lokalnom nivou je to moguće, ne svuda, ali je očigledno da je Demokratska stranka na ovim ponovljenim izborima osvojila toliko glasova da je bez nje nemoguće formirati lokalnu vlast. Sada samo ostaje da ili učestvujete u tom formiranju ili da odustanete. Mi ćemo u većini ovih opština ipak ostati u opoziciji."
Iako u Demokratskoj stranci postoji čak i stranačka odluka da se ne sarađuje sa Srpskom radikalnom strankom, koju je do nedavno vodio Nikolić, Srpska napredna stranka je nova partija. Još uvek je teško reći da li je moguća bilo kakva saradnja na republičkom nivou, pre svega zbog njihovog odnosa prema prošlosti, kaže za naš program šefica poslaničkog kluba Demokratske stranke Nada Kolundžija:
"Demokratska stranka je uvek ponavljala da je spremna na saradnju sa svim političkim strankama koje imaju interese građana Srbije kao prioritete i strateške ciljeve koji ostvaruju te interese građana. U tom smislu ni Srpska radikalna stranka nije bila izuzetak, ali je izuzetak bila zbog toga što je njeno delovanje bilo u suprotnosti sa osnovnim vrednostima za koje smo se mi zalagali. Na naprednjacima ostaje da pokažu koje su to vrednosti za koje su oni zalažu i onda je odgovor vrlo jednostavan."
Što se tiče Liberalno demokratske partije, opozicionog demokratskog korektora, saradnja sa strankom Tomislava Nikolića nije moguća jer prema rečima republičkog poslanika Ivana Andrića postoje velika ograničenja:
"Preduslov toga je njihovo odricanje od politike '90-tih. Mislim da je interes vladajuće koalicije da sada od njih stvori jaku stranku i zbog toga oni i dobijaju puno prostora – zbog toga su oni tema. Mi prema onome što oni govore u njima ne vidimo partnera niti mogućeg saradnika, ne prema našem odnosu."
U javnosti takođe postoji uverenje da bi vodeće stranke u demokratskom bloku mogle da sarađuju sa naprednjacima Tomislava Nikolića, koji je do pre nekoliko meseci vodio Srpsku radikalnu stranku. Da li su nedavni lokalni izbori odškrinuli vrata moguće saradnje Demokratske stranke i naprednjaka Tomislava Nikolića. Profesor fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković:
"Jeste u velikoj meri personalni i možda taktički sukob Nikolića sa Šešeljem oko Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju doveo do toga da su se pokazale i značajnije strateške i konceptualne razlike, koje se uvećavaju od trenutka kada je formirana posebna stranka. To se videlo i na primeru Prijepolja ili ranijih ključnijih strateških izjava da bi Toma Nikolić pod izvesnim uslovima u okviru načelne evropske orijentacije mogao da sarađuje oko nekih pitanja, kako je to rečeno, čak i sa demokratama. Dakle, on želi dovoljno širok manevarski prostor."
Šta bi mogli da budu uslovi, ali i ograničenja potencijalne saradnje naprednjaka i Demokratske stranke, odgovaraju Tomislav Nikolić i Nada Kolundžija:
"Saradnja je moguća isključivo ukoliko Demokratska stranka i njen predsednik čvrsto odluče da brane interese Srbije, njen suverenitet na Kosovu i Metohiji, i da se ugovorima apsolutno vežemo ekonomski, privredno i socijalno sa Ruskom federacijom - čak mogu da računaju na naše glasove za donošenje takvih zakona."
"Njihova prošlost."
Može li se uskoro očekivati saradnja stranaka demokratskog bloka i naprednjačkog, profesor Zoran Stojiljković:
"Ne tako brzo. Onog trenutka kada se postave linije partijsko političkih podela i kada mi, na ovaj ili onaj način, rešimo pitanje državnog okvira identiteta rešavanjem ili nekakvom minimalno zajedničkom pozicijom oko Kosova, u tom trenutku će, kada se oko socijalnih pitanja svi manje-više udvaraju siromašnom biračkom telu, biti moguća saradnja svakoga sa svakim i Srbija će, bojim se da to neće biti još nekoliko godina, izgubiti neke karakteristike takozvanog oštrog polarizovanog pluralizma i preći u granice ograničenog i umerenog pluralizma u kome imate tri, četiri, pet relevantnih stranaka i relativno snošljive odnose između njih."
