To za Srbiju ne bi bilo ništa novo da se ovog puta nisu čule čak i pretnje. Ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević, nakon sednice Vlade u četvrtak je saopštio da su predloženi ambasadori u Francuskoj, Kanadi, Maroku, Nemačkoj, Poljskoj, Rumuniji i Švajcarskoj, ali nije želeo da, zbog diplomatske procedure, navede imena ambasadora pre no što budu zvanično imenovani.
Najozbiljnija pretnja vezana je za najspornijeg kandidata za ambasadora. Reč je o Milanu St. Protiću koji je svojevremeno povučen iz Vašingtona, nakon što je u tamošnjoj Ambasadi proveo kratko vreme, a zbog izjava koje su se kosile sa državnom politikom. Međutim, mogućnost da se on nađe na čelu srpske Ambasade u Švajcarskoj, kako se trenutno spominje, probudila je revolt kod članova Udruženja Srba nestalih sa Kosova i Metohije i to ne zbog neslavne američke epizode već zbog njegove izjave od pre nekoliko godina, kada je kazao da bi priznao nezavisno Kosovo. Simo Spasić iz Udruženja:
"Ukoliko se to desi, mi ćemo izaći ispred Vlade Srbije sa slikama kidnapovanih i ubijenih, a štrajkovaćemo i glađu. Ukoliko to ne bude interesovalo državne službenike, onda ćemo se pred svima, i medijima, politi benzinom i zapaliti pa neka ta slika onda ode u svet – da su se porodice ubijenih Srba polile benzinom jer nisu htele da dozvole da čovek koji poklanja srpsku zemlju albanskim zločincima bude ambasador Srbije."
Milan St Protić nije bio dostupan za komentare. Isto važi i za predsednicu Fonda za političku izuzetnost Sonju Liht koja je navodno viđena za buduću ambasadorku u Vašingtonu, zatim za profesora Fakulteta političkih nauka Ivu Viskovića koji bi uskoro mogao biti ambasador u Berlinu, te spoljno–političkog komentatora Boška Jakšića kome će po nekim najavama pripasti mesto u glavnom gradu Turske. Međutim, kako pouzdano saznajemo u Vladi Srbije, problem nisu konkretna imena već stranački apetiti. Ambasadorska i konzularna mesta dele se po istom onom ključu po kom se deli i vlast u zemlji. Naš izvor iz Vlade tvrdi da je razlog zbog kog se odluka o ambasadorima više puta odlaže u tome što, ovog puta, socijalisti traže više mesta nego što su u Ministarstvu spremni da im daju. Nekadašnja pomoćnica ministra inostranih poslova Aleksandra Joksimović:
"Bez svake dileme, svako postavljanje ambasadora predstavlja određeni deo političkog dogovora i političkog paketa. Prema tome, čak i prekaljene diplomate prolaze kroz tu jednu vrstu procesa kandidature koju aminuju stranke koje se nalaze u vladajućoj koaliciji. U tom kontekstu, i u okviru stranaka vladajuće koalicije postoje određene vrste podela, na koji način i u kom procentu će neka od stranaka biti angažovana u ovoj vrsti posla."
Ono još interesantnije jeste i to što su se na listi kandidata našli i oni koji teško da mogu biti po volji aktuelne vlasti. Uprkos tome, šef diplomatije Vuk Jeremić najavio je da neće menjati dvoje bliskih saradnika bivšeg premijera Koštunice. To su Sanda Rašković Ivić, koja Srbiju predstavlja u Rimu, i Vladeta Janković, koji je ambasador pri Svetoj stolici. Još je interesantnije to što se kao buduća ambasadorka u Kanadi spominje Ljiljana Smajlović, koja je prošle nedelje i zvanično napustila mesto glavne i odgovorne urednice "Politike". Za vreme svog mandata sukobila se sa ljudima iz Kabineta predsednika Tadića zbog čega neki smatraju da bi njen odlazak u Kanadu bio tipičan primer kako se vlast slanjem nekih ljudi u ambasade "po kazni" zapravo rešava neposlušnih kadrova. Ponovo Aleksandra Joksimović:
"Mora se shvatiti hijerarhija koja se odnosi na poziciju ambasadora. Ambasador je dužan da postupa prema instrukcijama koje dobija iz Ministarstva spoljnih poslova, a koje su generalno deo strategije koju je odredila Vlada Republike Srbije."
Slanje na ambasadorska mesta po tradiciji način je da se, po sili službe "zapuše usta" onima koji bi mogli biti neprijatni. I to nije nov izum, a u Srbiji se redovno primenjuje.
