RSE: Zaprepastila sam se činjenicom da ste u Rumi dobili čak četiri vaša čoveka. Koliko znam, Ruma je radikalsko mesto, kao i većina Srema. Šta to znači za vas? Da li je to porast podrške ili nezadovoljstvo drugim strankama?
Jovanović: Mislim da se uvek u politici podrška javlja kao posledica neke vrste nezadovoljstva. Važna je kao potvrda jedne činjenice na kojoj mi gradimo svoju politiku, ali mnogo više kao činjenica na kojoj gradimo budućnost ove zemlje, uveravajući i samo društvo, a potom i čitav svet, da u Srbiji postoje potencijali koji su na žalost marginalizovani. To su potencijali koji prevazilaze kapacitete aktualne vlasti, potencijali koji daju za pravo svakome ko veruju u sposobnost transformacije našeg društva u jednu modernu evropsku zajednicu. U pravu ste kada govorite o Rumi, opisujući je kao sredinu koja je oduvek bila uporište konzervativne nacionalističke politike, koja se u jednoj fazi vezivala za Socijalističku partiju Srbije i Miloševića, a potom za Srpsku radikalnu stranku. Tragični su izvori jednog takvog opredelenja građana Rume, a potom i svake druge sredine u Srbiji jer, manje ili više, u svako mesto u koje uđete srešćete se sa nekom karakteristikom Rume. Svako mesto bi smo mogli da nazovemo i Rumom i Prijepoljem i Knjaževcem - 1.000 ljudi koji tumaraju od danas do sutra, hiljade ljudi koji su ko zna koliko puta u životu prevareni, hiljade ljudi koji više nemaju snage da razumeju zašto im se dešava to što trenutno žive. Mislim da je jako važno za budućnost naše zemlje to što prati Liberalno demokratsku partiju u ovom trenutku. Mi smo bez ikakvog kompromisa za te fundamentalne vrednosti na kojima gradimo našu politiku, a one su dobro poznate, bez obzira da li govorimo o Kosovu, Hagu, odnosu prema našem nasleđu ili obavezama koje moramo preuzeti ukoliko želimo da budemo evropsko društvo. Ta politika se razvija pod pritiscima kojima je izložena, kao što je to bio slučaj u Prijepolju i toj izraženoj pretenziji partija Rasima Ljajića i Ugljanina da se potvrde kao autentični i jedini predstavnici političkog mišljenja sandžačkih Bošnjaka. Sa drug strane je Srpska lista, a sa treće strane velika lista oko Demokratske stranke (DS). Tu su i pritisci kojima ste izloženi od jedne i druge verzije Islamske zajednice, kao i od vladike Filaret i Srpske pravoslavne crkve (SPC). U svemu tome LDP uspeva da napreduje i da se afirmiše u tom haosu koji oduzima pravo svakome na optimizam. Podržavamo jedan politički model koji obeležava multikulturalnost, politički model koji razlike doživljava kao naše bogatstvo i koji opet dodatno potvrđuje naš utisak koji imamo kada gledamo tu Srbiju i kada u njoj vidimo ono čega je na žalost tako malo u zvaničnoj politici i što je gotovo izvan fokusa međunarodne javnosti.
RSE: Ono što govore ljudi iz vaše stranke kao poslanici u Skupštini Srbije, vrlo imponuje svim građanima koji su okrenuti ka Evropi, ka demokratskom i građanskom. Dobili smo ocenu od mnogih stručnih ljudi da je Vlada Srbije zaslužila jedva neku slabašnu trojku, ali vi ste bili protiv toga da se pokrene rasprava o poverenju Vladi. Zašto?
RSE: Bili ste vrlo glasni kada ste govorili o departizaciji i tražili da na bitna mesta u javnim preduzećima dođu ljudi koji su stručni, a ne koji su partijski podobni. Nemam utisak da ste uspeli u tome?
RSE: Vladan Batić je izašao iz vašeg kluba, a on je jedan od prvoboraca protiv Miloševića i njegovog režima. Rekao je da je sve u redu u vašim odnosima, ali da je on konzervativan, a vi ste nešto drugo. On je to znao i kada je ulazio.
Jovanović: Jako važno je dalje profilisanje naše partije. Obaveze koje smo imali prema pojedinim saradnicima, pre svega su proizlazile iz činjenice da je neko prvoborac u toj politici u Srbiji i da drugi akteri tog svakodnevnog političkog života nisu imali previše respekta prema takvoj činjenici. Mislim da moramo čuvati sve ono što je opstalo u politici za ovih 20 godina i pokušavati da svakom obezbedimo neki autentični prostor za političko delovanje. Prethodna godina nije bila godina u kojoj je bilo moguće uraditi ono što smo mi uradili sada. Ušli smo u puno proročanstvo evropskih liberalnih demokrata. Dugo vremena je izgledalo da nas pokreću antagonizmi i da je LDP efikasna i sposobna samo u kritici politike Vojislava Koštunice i da LDP pokreće neka negativna energija. Ali u drugom planu je ostajala čitava šema naših aktivnosti, pregršt pozitivnih ideja koje su zapravo govorile o postojanju jedne vizije. Mislim da mi danas moramo artikulisati tu viziju na jedan konkretniji način i pokrenuti društvo kroz ideju reforme naše socijalne politike, reforme naše ekonomije, reforme našeg sistema obrazovanja, reforme naše spoljne politike. Između ostalog taj raskorak između toga što u LDP-u postoji i onoga što LDP pokazuje je činjenica da ni mi nismo dovoljno profilisani. Zbog toga sada radimo na jednom takvom projektu koji zahteva i tu vrstu pregrupisavanja.
RSE: Biljana Srbljanović, koja ima i međunarodnu i domaću reputaciju, je izašla u javnost sa otvorenim pismom. Ona je ostala u stranci, samo je imala osećaj da je skrajnuta. Otišao je i Nikola Samardžić, koji je bio vrlo privržen vašoj ideji. Pre toga je otišao Lečić. Kako tumačite da neki kvalitetni ljudi odlaze?
Jovanović: Različiti su motivi. Neki su privatni, neki su izrazito politički. Mislim da je sazrevanje LDP-a jedan od razloga za tako nešto. U većini se slažem sa pismom Biljana Srbljanović jer to su i moji stavovi. Razlika je u pozicijama u kojima se nalazimo. Nisam srećan zbog Parlamenta i ambijenta u kojem svakoga dana radim, ali moram svakoga dana da dođem u Parlament. Nije LDP napravila Srbiju ovako musavom kakva je, ali mi pokušavamo, na neki način, da to dovedemo u red. Zadovoljstvo mi je činjenica da mi o tome slobodno razgovaramo. Ne volim one stranke i nikada mi nisu bile bliske one stranke u kojima su svi klimoglavci. Ja sam za to da se svakoga dana preispitujemo, da razgovaramo, da kandidujemo neke različite teme. Koliko god to izgledalo paradoksalno, mene je obradovalo to što je Biljana uradila. Mnoge dileme koje ona ima su dileme koje su prisutne i u svakome od nas. Kako opstati u ovakvoj Srbiji? Kako afirmisati svoju politiku, ali napraviti kompromis oko suštinskih pitanja? Da li je greška proširiti tu svoju poziciju kroz pokazivanje razumevanja za koaliciju DS-a i SPS-a, ili je naša obaveza da budemo svedeni na marginu političkog života kao pravovernici jednog koncepta koji postoji u teoriji, ali koji se nigde ne ostvaruje? To su sve pitanja na koja moramo zajedno dati odgovore i pitanja na koja odgovore nećemo dobiti ukoliko ih nikada javno ne postavimo. Što se tiče ostalih, to je bio njihov lični stav i sve dok je to tako, to poštujem. Svaki poslanik LDP-a ima apsolutnu slobodu i u odlučivanju i u delovanju. Sa druge strane, način na koji mi to radimo i naši kriteriji su možda često preuski za pojedince, ali su jedini razlog naših uspeha i preživljavanja u politici.
RSE: Napao vas je pre neki dan u Kuriru Goran Petrović, koji je bio šef Bezbedonosne agencije (BIA) u vreme Đinđića. Šta kažete na to?
Jovanović: Kurir ne čitam. Problemi o kojima govori Goran Petrović su praktično postali izraz neke pakosti koju ne mogu da sudim i neću. On je bio naš saradnik u jednom teškom periodu, ali ta profesionalna upućenost nikako nije mogla biti i politička. Mislim da šefu BIA-e nije mesto u političkoj stranci, a to je razlog našeg razlaza pri formiranju LDP-a. Razlog koji on jako teško podnosi i danas.
RSE: Mislite li da u Srbiji postoji čovek koji može da vodi Srbiju napred, da je izvuče iz ovoga u čemu je sada, ali isključite sebe iz te kombinacije?
Jovanović: Stalno odgovaram na to pitanje. Voleo bih kada bih mogao da ukažem na našeg Obamu, ali ni Obama sam to ne može uraditi u Americi. Pojedinci i partije mogu da unište društvo. To svi ovde u Srbiji znamo jer smo to preživeli. Ne postoji taj pojedinac i ta stranka koja sama po sebi može promeniti Srbiju. Moramo izvesti društvo iz partijskih rovova. Moramo definisati jasan sistem vrednosti koji će obavezivati našu zajednicu da budemo sposobni da u svakom trenutku podržimo boljeg od sebe, od kojeg očekujemo da će se sutra prema nekom boljem odnositi kao što smo se mi odnosili prema njemu, da razdvojimo istinu od laži, poštenje od nepoštenja, rad od nerada. To je jedan veliki projekt. Petnaest godina svog života sam uložio u taj projekt, ali kada gledam istraživanja javnog mnijenja vidim da sam najomraženiji političar u Srbiji. Postoji i velika podrška, preko 20 posto, ali gotovo 70 posto ljudi o meni ima lošije mišljenje nego o Miloševiću ili Šešelju, koji su im uništili živote, uništili porodice, rasturili decu po čitavom svetu, obogaljili ovu zemlju, posvađali je samu sa sobom i sa svima oko nje. To govori i o nečemu što stalno ostaje po strani, pa i u ovom trenutku, o tom deformisanom sistemu vrednosti koji se presvukao, koji je kroz "transformaciju" Socijalističke partije Srbije i Nikolića obezbedio sebi jedan lagodni položaj u kojem ne mora da odgovara za sve ono što je proizveo u prethodnih 20 godina. Pitanje odgovornosti je ključno. Ne mislim tu na lov na veštice, ali mislim na činjenicu da dok nam predsednik inauguriše dvopartijski poredak, ulazeći u izborne kampanje u nikada većim koalicijama, mi treba da pristajanjem na tu podelu između Tadića i Nikolića, dajući novi legitimitet onome što Nikolić simboliziju, čega se ni na kakav način nije odrekao, niti tako nešto osudio. Za nas nije dovoljno što se jednog jutra probudio i rekao Srbiji da je prethodnih 20 godina bila njegova lična greška. A onaj koji je grešio na takav način i sa takvim posledicama mora i odgovarati za to što je uradio. Mi sada obeležavamo 10 godina Zakona o javnom informisanju, 10 godina Zakona o univerzitetu, 10 godina otpora, a politički lideri ove zemlje, nametnuti od te intelektualne javnosti, postaju, s jedne stane predsednik Republike, na šta on ima apsolutno pravo i ne želim da ga poistovetim sa drugom stranom, na kojoj se sada artikuliše Nikolić kao lider moderne desnice, što mi iz LDP-a nikako ne odobravamo, već osuđujemo.