1. Odlazak Slobodana Miloševića i svega što on predstavlja.
2. Izbori koje će priznati ceo svet.
3. Srbija u kojoj vredi živeti.
Otpor – do pobede.”
Ovako je zvučao jedan od zahteva Otpora neposredno pre rušenja režima Slobodana Miloševića. Ovaj pokret nastao je u oktobru 1998. godine kao studentski,ali ubrzo prerasta u narodni pokret. Ključni simbol Otpora bila je stisnuta pesnica.
“To je najbolja politička organizacija koja je nastala u Srbiji u poslednjih 50 godina“, kaže za RSE nekadašnji član Otpora, a danas poslanik demokratske stranke u Skupštini Srbije, Srđan Milivojević. On ističe da se zahvaljujući ovom pokretu u Srbiji danas živi mnogo bolje nego pre 10 godina:
„Prvo, mi živimo u zemlji u kojoj je vlast postala promenjljiva kategorija. Drugo, u Srbiji više izbore ne određuju brojači već birači. Treće, imamo slobodne i nezavisne medije i ono što bih naveo kao posebnu vrednost, autentična ideja srpske omladine, danas se masovno koristi širom planete.“
Misija Otpora je završena
Srđa Popović, jedan od osnivača Otpora, a danas savetnik potpredsednika Vlade Srbije Božidara Đelića, kaže za RSE, da je snaga Otpora bila iznenađujuća, ne samo za režim, već i za tadašnju opoziciju:
„Mi smo bili neformalna društvena grupa sa većim uticajem nego sve opozicione stranke zajedno. To u društvima nije baš normalno.“
Nakon pada Miloševićevog režima, kao da se oštrica Otpora istupila i samo par godina kasnije taj iznenađujuće veliki narodni pokret, na parlamentarnim izborima 2003. godine, nije uspeo da pređe cenzus. Svi sagovornici našeg radija, raspad Otpora tumače u gotovo istom kontekstu. Branko Ilić, otporaš koji je krajem 2000. godine u Štokholmu primio MTV nagradu Free Your Mind, kaže za RSE da je već u tom trenutku znao da je misija Otpora završena:
„Samo ime kaže - Otpor. Otpor je ka nečemu i nije pozitivistički pristup stvarima, otpor ne kaže - ja se borim za, otpor kaže – ja se borim protiv. Otpor se i izborio protiv jednog diktatora i parčeta njegovog sistema i onda više nije bilo razloga da postoji nešto kao takva organizacija.“
Otporaši sada deluju u svetu
Nakon definitivnog gašenja Otpora, neki od njegovih osnivača vratili su se u političke stranke kojima se i pre osnivanja pripadali, neki su neki drugi izabrali da po prvi put postanu politički aktivni, neki su se povukli, a neki otišli da žive u inostranstvo. Ivan Marović danas živi u Americi, napravio je video igru koja se bavi strategijama rušenja diktatorskih režima. On ističe da uprkos tome što u Srbiji više nema diktatora ideje Otpora imaju plodno tle:
“Mislim da nove generacije imaju šta da nauče od Otpora i da imaju razloga da koriste sva ta iskustva ne bi li promovisali promene i reforme u društvu dalje, jer ono što smo mi postigli to je određeni nivo, ali treba ići dalje i popravljati situaciju u Srbiji još više.”
Strategije i ideje Otpora danas se prenose kao neophodno znanje u rušenju diktatorskih režima širom sveta. Branko Ilić kaže da je jedna velika misija završena, ali da to nikako ne znači kraj nekim novim idejama:
“Ideja otpora živi, zato što su ljudi nezadovoljni, ali, sa druge strane, možda zvuči kontradiktorno, mislim da ideja Otpor u Srbiji danas nije potrebna.”
