Svetozar Čiplić, ministar za ljudska i manjinska prava, rekao je da je neophodna javna debata i dogovor između predstavnika novinarskih udruženja, medijske industrije i nadležnih ministarstava o tome šta vlada treba da predloži skupštini i koje su to najefikasnije mere i oblici zaštite novinara.
Na pitanje RSE, šta Ministarstvo za ljudska i manjinska prava smatra da bi trebalo uraditi kako bi se sigurnost novinara podigla na što viši nivo, ministar Čiplić kaže:
"To je upravo posebno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, sa većim zaprećenim kaznama, sa elementima od pretnji do napada, sprečavanja snimanja i slično. Dakle, moja ideja je da se zaštita pronađe u okviru krivično-pravnog zakonodavstva kao minimalna i dovoljna mera da se novinari ne samo lično i subjektivno osećaju bezbednije nego da se i sistem pokaže kao sistem koji posebno štiti novinare."
Tokom leta, nakon što su novinari na skupovima desničarskih stranaka i organizacija bili maltretirani, pojavio se predlog da bi se njihova zaštita mogla unaprediti dodeljivanjem statusa službenog lica.
Saša Janković, zaštitnik građana, kaže za RSE da se on takvom predlogu protivi:
"Dodeljivanjem statusa službenog lica novinarima došli bismo u jednu neobičnu situaciju, time bismo možda poslali poruku da samo onaj ko je službeno lice ima pravo na zaštitu od nasilja, a to nije tako. Svako u ovoj zemlji, bio on novinar, policajac ili običan građanin, ima pravo na zaštitu lične bezbednosti. To možemo postići, možda, zaprećivanjem oštrijih kazni za one koji ugrožavaju novinare prilikom obavljanja njihovog posla ili unapređivanjem mehanizama sudske zaštite, odnosno sudskih postupaka u kojima će krivična odgovornost počinilaca takvog nasilja biti utvrđena. Mislim da je to prirodnije, a istovremeno ne nameće novinarima neke obaveze koje po svojoj prirodi nosi sa sobom status službenog lica."
I predstavnici oba novinarska udruženja smatraju da dodeljivanje statusa službenog lica novinarima nije dobro rešenje. Nadežda Gaće, predsednica NUNS-a, kaže:
"Pokupili smo sva iskustva iz okruženja, analizirali smo Povelju Ujedinjenih nacija, zakone o manjinama i ljudskim pravima i nigde ne postoji rešenje da je novinar službeno lice. Naš stav je, i to ćemo podržati, da novinar ne može da ima status službenog lica, da ne govorim zbog čega i gde bi nas to odvelo. Jasno stojimo na stanovištu da bi trebalo pooštriti zaprećene kaznene mere."
Ali, za razliku od svih njih postoje i oni novinari koji ne misle tako.
Veselin Simonović, glavni i odgovorni urednik dnevnika "Blic", kaže za RSE da se snažno zalaže da novinari dobiju status službenog lica:
"U Srbiji će još dugo vremena biti nestabilno, biće puno korupcije i kriminala. Novinari bi o tome trebalo da pišu, ali im onda treba i zaštita. Jedan sam od onih koji zagovaraju da zaštita treba da bude jača i predlagao sam da novinari treba dobiju status službenog lica i da se napad na njih tako i tretira. Svestan sam da u našoj profesiji ima svega i svačega, da ima svakakvih novina i televizija, neodgovornih i primitivnih novinara, pa tako nije dovoljno samo proglasiti novinara službenim licem već treba uraditi još mnogo toga."
Poslednji slučaj pretnji novinarima dogodio se pre manje od mesec dana kada je saradnica nedeljnog lista "Zrenjanin", dnevnog lista "Blic" i Agencije Beta Ljiljana Stupar iz Zrenjanina dobila telefonske pretnje. Ona kaže da joj je nepoznati muški glas pretio ubistvom ćerke, a ove pretnje dovode se u vezu sa njenim tekstovima o privatizacijama u tom gradu.
Pomoćnik ministra kulture za medije Dragan Janjić podsetio je da je u proteklom periodu bilo isuviše situacija u kojima su napadani novinari samo zato što su novinari i zato što rade svoj posao.
On je istakao da novinari treba da budu zaštićeni, ne samo od fizičkih napada već i od raznih oblika pritisaka:
"Kada je reč o ovoj fizičkoj zaštiti, mnoge stvari se mogu uraditi i bez izmene zakona, što posebno pokazuju i najnovije reakcije policije. Dakle, u poslednje vreme smo imali dosta dobar rad policije, na poslednjih nekoliko skupova, koja je novinarima uspela da obezbedi odgovarajuću zaštitu. Što se tiče drugih stvari, zaštita od pritisaka i slično, tu nam posao tek predstoji. To može da bude povezano sa medijskom regulativom i sa nekim drugim zakonima, a ne samo sa krivičnim zakonikom, i to je jedna vrlo važna oblast kojoj treba posvetiti veliku pažnju. Na početku smo prilagođavanja medijske regulative, to praktično počinjemo ove nedelje, i zajednički posao treba da nam bude da u neko dogledno vreme rešimo stvar što je bolje moguće."
