Tužilaštvo i policija rade na otkrivanju organizatora neonacističkih okupljanja u Beogradu koji će, čim budu identifikovani, biti krivično gonjeni, izjavio je za naš program Tomo Zorić, potprarol Republičkog javnog tužilaštva. Zorić je rekao da će protiv osoba koje su, u vreme antifašističkog protesta u Beogradu, javno manifestovale nacističko ponašanje biti preduzete najrigoroznije zakonske mere, uključujući i optužbe za izazivanje nacionalne, verske i rasne mržnje:
"Nema sumnje da postoji jasna opredeljenost da se otkriju organizatori ovog nacističkog skupa, kao i svih budućih potencijalnih okupljanja. Naša poruka je jasna u smislu generalne prevencije, država Srbija u budućnosti više neće tolerisati takvu ideologiju i propagiranje nacizma. U srcu slobodarskog Beograda, to je zaista nedopustivo – nacizam više nikada neće biti tolerisan!"
U Beogradu je policija dozvolila miting 'Antifašističke kampanje', dok je najavljeno okupljanje članova neonacističkih organizacija, pod nazivom 'Marš za jedinstvo Srbije', bilo zabranjeno. Uprkos tome, pojavilo se više desetina neonacista koji su verbalno napadali antifašiste i policiju, a neki su pokušali i da se fizički obračunaju sa njima. Zahvaljujući jakim snagama policije, koja je na licu mesta brojala oko 2.500 ljudi, veći incidenti su sprečeni. Policija je uhapsila 34 osobe koje su pokušale da izazovu nerede, i među njima je i deset stranaca - Francuz, Nemac, četiri Rumuna i četiri državljanina BiH iz Republike Srpske. Tomo Zorić kaže da to što je okupljanje neonacista u Beogradu na taj način imalo i međunarodni karakter, ne sprečava zakon da deluje efikasno:
"Ko god da učini krivično delo na teritoriji Republike Srbije, on se nalazi pod udarom naših organa tako da, u tom smislu, nije potrebno uspostavljati nikakvu saradnju. Da li su ambasade konkretno obaveštene i šta je urađeno povodom toga, ne bih mogao precizno da odgovorim. Ali, da li su u pitanju naši državljani ili strani državljani, koji su na teritoriji Srbije učinili neko krivično delo, raspirivali nacionalizam i nacizam, to nije ni važno i svi će biti jednako gonjeni - zakon je isti za sve."
Za izazivanje rasne, nacionalne i verske mržnje u najtežem obliku predviđena je kazna od 10 godina zatvora, dok je minimalna zatvorska kazna šest meseci. Prema zvaničnom izveštaju srpske policije, organizacije koje su u Srbiji označene kao neonacističke su 'Nacionalni stroj', skinhedsi, 'Krv i čast' i 'Rasni nacionalisti-Rasonalisti'. Navodi se da je reč o neformalnim društvenim grupama sa nacističkim obeležjima, a njihov popis i istraživanje delovanja usledili su nakon niza ozbiljnih problema koje su izazvali u više gradova Srbije. Proteklu deceniju i po bilo je i nekoliko smrtnih slučajeva koje su izazvale osobe koje se vezuju za pripadnost ovakvim grupama.
Žarko Korać, političar i istaknuti borac protiv fašizma, rekao je za naš program da je dobro što je država konačno objavila rat neonacistima, ali da ostaje da se vidi kakvi će biti rezultati:
"Mislim da u našoj javnosti ne postoji spremnost da se donese odluka o tome kakav će biti stav demokratske Srbije prema postojanju ovakvih nacističkih organizacija. One su prepune rasizma i antisemitizma, protiv Roma su i svih koji nisu bele rase. Citiraju Hitlerove govore i prodaju nacistička obeležja po sajtovima, a kada izađu na ulice nose srpske zastave i žele da se prikažu kao srpske patriote, iako je to u suštini nespojivo jedno s drugim."
U policijskoj informaciji navodi se i organizacija 'Obraz', koja je svrstana u klerofašističku grupu, a na spisku se nalazi i 'Pokret 1389' koji se vodi kao ekstremno desničarska organizacija. "Antizapadnjaštvo, nacionalizam, ideološka isključivost, odanost Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću, homofobija, animozitet prema liberalnim vrednostima i antisemitizam, njihovi su zajednički programski elementi", zaključila je policija.
Žarko Korać kaže da javnost Srbije ne bi smela da propusti priliku da pokaže da takve organizacije ne mogu da deluju u Srbiji:
"Nemačka i Austrija iz istorijskih razloga zabranjuju takve organizacije, ali i neke evropske zemlje. Prema tome, i Srbija mora da donese svoje odluke jer od njih ne može da pobegne. Smatram da postoje razlozi da se takve organizacije zabrane, ali se to, napominjem, ne odnosi na desne ultranacionalističke partije jer one, na žalost, imaju prava da postoje u demokratskom društvu. Ovo možda jeste početak, ali ja ne vidim da postoji neko ozbiljnije izjašnjavanje o tome ljudi koji danas vrše vlast u ovoj zemlji, pa će težina odluke da se ovakve organizacije zabrane ostati na tužilaštvu."
1389 u medijima je navođena kao jedna od organizacija čiji pripadnici su učestvovali u napadu na ambasade u Beogradu nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, u nasrtajima na gej aktiviste, a taj pokret poznat je i po svakodnevnim mitinzima podrške Radovanu Karadžiću. Miša Vacić, lider 1389, kaže za naš program da se ne plaši eventualne akcije države protiv ekstremističkih organizacija:
"Očigledno je da je naš aktivizam ubedljivo najupečljativiji i najžešći po radu, ali ne u smislu ekstremnih ideja ili govora mržnje, radimo toliko da ljudima to nije normalno pa nas možda zato vezuju za ekstremizam. U tom izveštaju nismo povezani sa organizacijama 'Krv i čast' ili 'Nacionalni stroj' već sa delijama i grobarima, a delije i grobari, na kraju krajeva, čine celu Srbiju, jer se u Srbiji navija ili za Zvezdu ili za Partizan."
Sa druge strane, Milica Đorđević, portparolka 'Antifašističke kampanje', kaže da pozdravlja najavu vlasti da se konačno obračuna sa ekstremnim grupama u Srbiji:
"Aktivnost i akcija koju će građani pokazati, zajedno sa onim aktivnostima koje pokazuje sistem, jesu jedini pravi način da se suprotstavimo fašizmu. Važno je da svako radi svoj posao, da se građani animiraju i mobilišu kako bi hrabrije stupili u borbu protiv fašizma."
Interesantno je da i 1389, jedna od grupa sa spiska ekstremističkih, kako tvrdi njen vođa Miša Vacić, podržava ideju zabrane neonacističkih organizacija:
"Jer, Srbi kao slovenski narod koji je izrazito stradao od tih zapadnoevropskih ideologija, rasizma, nacizma, fašizma, ne mogu biti fašisti."
Nevladine organizacije nedavno su zatražile zabranu grupa koje delovanje zasnivaju na neonacističkim i drugim totalitarnim ideologijama. Milica Đorđević zaključuje da bi celo društvo trebalo da se pozabavi problemom, na koji je hrabrim nastupom nedavno ukazala 'Antifašistička kampanja':
"Da nije bilo 'Antifašističke kampanje' i marša nisam sigurna da li bi institucije tako odlučno nastupile."
