Sporazum sa NATO-om o bezbednosti informacija, kojima se regulišu zaštita i distribucija poverljivih informacija kada dođe do njihove eventualne razmene, za stručnu javnost u Srbiji je malo zakasneo, međutim, pozitivan korak. On Srbiji neće doneti preterano velike koristi, ali će, kako kaže vojni analitičar Aleksandar Radić, otvoriti neke druge mogućnosti:
"On je jedna puka forma u lancu radnji koje moraju da se sprovedu kako bi se konzumiralo učlanjenje u Partnerstvo za mir. Naravno da sve članice NATO-a i partneri iz programa Partnerstvo za mir očekuju da štitite njihove interese i podatke, a da bi se ponašanje svake od država, koje su u prilici da kroz program dođu do željenih informacija standardizovalo, postoji taj bezbednosni sporazum i on se odnosi na čitav prostor od Portugala do Urala - svi su potpisali taj sporazum. Sada kada je taj sporazum potpisan može, konačno, da se uspostavi i kancelarija koja će predstavljati srpske interese u Briselu i sedištu Partnerstva za mir."
Po mišljenju Zorana Dragišića sa Fakulteta bezbednosti, ovaj sporazum je trebalo potpisati odmah po pozivu Srbiji da pristupi Partnerstvu za mir, koji su šefovi država NATO-a uputili sa samita u Rigi novembra 2006.:
"Pošto on praktično ne predstavlja nikakav politički dokument niti postoje bilo kakve političke posledice. Dakle, reč je o jednom sporazumu kojim se dve strane obavezuju da će međusobno štititi razmenjene informacije, a koje su jedna ili druga strana označile određenim stepenom tajnosti. Reč je o jednom potpuno tehničkom sporazumu koji nema nikakvih političkih implikacija."
Političke implikacije, međutim, prepoznaju u, do nedavno vladajućoj, Demokratskoj stranci Srbije, čija Vlada je mogla da potpiše ovaj sporazum još pre godinu i po dana. Portparol stranke Andreja Mladenović kritikuje odluku ministra odbrane Dragana Šutanovca da potpiše Sporazum pre usvajanja Zakona o zaštiti poverljivih informacija:
"To dovoljno govori o neozbiljnosti naše vlade i državnog rukovodstva, koji na ovaj način potpisuju jedan sporazum sa NATO paktom, a da pri tome nije zakonom regulisano pitanje zaštite poverljivih informacija i razmene tih poverljivih informacija sa drugim državama ili organizacijama. Da li to znači da će NATO pakt ubuduće imati pristup poverljivim podacima Republike Srbije?"
Zoran Dragišić tvrdi da neće:
"Ne postoji nijedan osnov za takve tvrdnje. Taj sporazum ne podrazumeva da ćemo sada moći da uđemo i da rovarimo po arhivama NATO-a niti obrnuto. Dakle, dajete informacije koje hoćete da date i oni vama daju informacije koje hoće da vam daju - sporazumom se samo obavezujete da ćete te informacije čuvati. Nas je politika Demokratske stranke Srbije mnogo koštala za vreme dok su oni bili u vladi i mislim da to što se sada priča nema blage veze sa realnošću."
Za Jelenu Milić iz Centra za evroatlanske studije ovo je dobar, ali malo zakasneo, korak Vlade, koji ne otvara samo mogućnost korišćenja i razmene bezbednosnih podataka, već je jedan od preduslova da i Srbija, konačno, otvori svoju kancelariju u Briselu, koju, čak, ima i Rusija. Kao jedini predstavnik civilnog društva, Jelena Milić je bila član delegacije koja je u avgustu posetila Brisel, kada su srpski zvaničnici obećali ubrzanu dinamiku nastavka saradnje sa NATO-om:
"Međutim, čini mi se da je u poslednjih par nedelja, ako ne i meseci, tada najavljena dinamika znatno usporena, a postoje indicije da je i skrenuta u drugu stranu i da je Srbija u međuvremenu odustala od toga da reformu oružanih snaga sprovodi tako da ona bude interoperabilna sa armijama članica NATO-a. To se jedino može staviti u kontekst pogoršavanja političkih odnosa sa Evropskom unijom, usled namere Evropske unije da postavi EULEX na teritoriji celog Kosova."
U prilog ovoj tvrdnji Jelena Milić navodi činjenicu da je nivo saradnje sa KFOR-om, iz političkih razloga, snižen za jedan nivo, a da je prethodno, po tvrdnjama zvaničnika sa obe strane, bio zadovoljavajući:
"Argumentacija koju smo nedavno čuli od ministra Šutanovca, da se bezbednosna situacija promenila i da je trenutno lošija, mislim da nije potpuno tačna jer sve zemlje regiona napreduju u procesu evropskih i atlantskih integracija, što ne bi bio slučaj da je bezbednosna situacija pogoršana. Mislim da je to igranje sa procenom bezbednosne situacije zemlje u političke svrhe koje nam nikako ne ide u prilog."
U svakom slučaju, naši sagovornici se slažu da je potpisivanje Sporazuma dobar korak koji napokon pokreće saradnju sa zapadnom alijansom. Zoran Dragišić:
"Potpisivanje ovog sporazuma će biti shvaćeno kao nastavak onoga gde smo stali pre dve godine, da će Srbija nastaviti dalje putem evroatlantskih integracija. Očekujem neke konkretne i mnogo važnije korake u razvoju saradnji između Srbije i NATO-a nego što je to bilo do sada."
Aleksandar Radić:
"Krenulo se sa nulte tačke i sada se čini sve ono što smo trebali da uradimo, doslovce, u sedmicama iza poziva upućenog iz Rige još novembra 2006. godine, da se pridružimo programu Partnerstvo za mir."
