Na uspostavljanju jakog demokratskog društva, koje je jedan od najvažnijih preduslova za priključenje Evropskoj uniji, neophodna je intenzivnija saradnja države i civilnog sektora, izjavio je premijer Srbije Mirko Cvetković na proslavi pete godišnjice "Balkanskog fonda za demokratiju", naglasivši da je u tom procesu ovaj Fond ostavio značajan trag.
Cvetković je, takođe, rekao da su srpske vlade, od 2000. godine, prepoznale iskustvo i znanje civilnog sektora u izgradnji demokratskih institucija i u tom kontekstu najavio da će i njegova Vlada nastaviti sa unapređenjem statusa organizacija civilnog društva:
"Posebno sam napomenuo Zakon o udruženjima koji je Vlada Srbije usvojila i uputila ka Parlamentu, a kojim će se znatno olakšati registracije, ali ne samo to. Uspostavljena su potpuno jasna pravila igre za šta se odavno zalagalo civilno društvo. Takođe, pomenuo sam i strategiju za borbu protiv siromaštva, koja je uz pomoć civilnog društva i napravljena i koja je dala veoma dobre rezultate u prethodnom periodu."
Predsednik "Balkanskog fonda za demokratiju" Ivan Vejvoda smatra da nema demokratskog društva bez ravnoteže efikasne države, odnosno vlasti s jedne i civilnog društva, s druge strane. U tom odnosu, kaže Vejvoda, građani mogu da se osećaju sigurnim da će neko voditi računa o njihovim interesima:
"I da će neko nadgledati one koje mi biramo redovno na izborima. Tu je u pitanju odgovornost, transparentnost i, pre svega, odnos prema građanima jer bi vlast, kao što znamo, trebala da bude tu upravo zbog građana. Mislim da naš posao, Balkanskog fonda za demokratiju, uz sve druge donatore, upravo pospešuje i daje snagu i podršku tom civilnom društvu, koje postoji u određenoj razmeri, ali treba još da jača i u tome mu treba pomoć."
Situacija u regionu Zapadnog Balkana, po oceni direktora Direkcije za Zapadni Balkan EU Štefana Lenea, sada je mnogo bolja nego u proteklom periodu, ali i dalje postoje brojni izazovi i nerešeni problemi, poput Kosova:
“Generalno, situacija je mnogo bolja nego što smo očekivali. Mislim da to pre svega pokazuje zrelost ljudi u regionu, odgovornost nosilaca vlasti koji nisu išli na eskalaciju problema, ali i činjenicu da su ljudi umorni od ratova i konflikata. To pokazuje i da je proces asocijacije Evropskoj uniji najmoćniji instrument stabilizacije. Pogledajte samo šta se desilo u Srbiji u poslednjih par meseci.”Koštuničina vlada je pala upravo na pitanju Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji. Potpisivanje tog sporazuma je direktni faktor koji je odlučio ishod izbora, a rascep u Srpskoj radikalnoj stranci je, takođe, najdirektnija konsekvenca podela u vezi sa tim sporazumom. Dakle, vidimo da je volja za evropskim integracijama zaista imala isto tako veliki potencijal da transformiše srpsku političku scenu i srpsko društvo kao što je imala u srednjeevropskim zemljama.”
Značajan napredak u regionu Zapadnog Balkana uočava i publicista Tim Džuda, naglašavajući da je Slovenija već ostvarila svoj evropski cilj, da je Hrvatska veoma blizu, dok su ostale zemlje, zajedno sa Srbijom, negde na sredini tog puta:
“Treba imati u vidu i uobičajene probleme sa kojima se Srbija suočava, ali primećujem da i dalje napreduje. Moj zaključak je da je, u poslednjih nekoliko meseci, od jula, kada je formirana nova vlada, ostvaren najznačajniji napredak. Mislim da je i narod toga svestan. Potrebno je, međutim, više otvorenih pregovora kako bi se rešili problemi između Beograda i Prištine. Potrebno je o tome otvoreno govoriti u medijima. U svakom slučaju, ostvaren je veliki napredak.”
