RSE: Za vas kažu da ste tolerantna dama. Da li je tolerantnost plus ili minus?
Kolundžija: Verujem da je plus. Trudim se da budem tolerantna jer mislim da usklađivanje različitih interesa, različitih potreba i različitih viđenja stvari, u jednoj duboko podelenoj zemlji, zahteva visok stepen tolerancije. Možda za neke to može da znači i spremnost na preveliko popuštanje. Možda neki malo više macho politički tipovi vole kada se igra tvrdo, kada se ne daje mnogo prostora za dijalog i za nalaženje kompromisa. Lično mislim da je tolerancija prednost.
RSE: Ne volite da budete jastreb, kako se kaže za neke političare?
Kolundžija: Mislim da je svaki ekstremizam u politici loša politika. Zaista mislim da je jako važno da ljudi razumeju da je politika najbolji način da se ostvaruje opšti interes, a da se pri tome, i onima koji imaju drugačije mišljenje, da osećaj da učestvuju u kreiranju tog opšteg interesa.
RSE: Pri potpisivanju Sporazuma o pridruživanju Evropskoj uniji je bilo euforije i oduševljenja, a sada nam je kao hladan tuš došlo NE iz Belgije i Holandije. Kako ste vi to doživeli?
Kolundžija: U politici sam naučila da je za neke procese potrebno vreme. Ne treba biti previše osetljiv, posebno imajući u vidu da sama Srbija nije šest meseci uspela da ratifikuje taj Sporazum. Dakle, nama su trebali meseci, bilo je stravičnih otpora i pokušaja da se to čak i ne desi. U tom smislu to za mene i nije nešto što doživljavam kao poraz. Holandija je zbog svojih unutrašnjih političkih razloga još uvek rezervisana i sebi daje vremena da promeni svoj politički stav. Mislim da to nije neka vest koja treba da nas dovede u neko stanje razočaranja. To je politička realnost. Za nas je važno da nastavimo da radimo sve ono što će Srbiju dovesti do članstva u Evropskoj uniji.
Holandija će promeniti stav
RSE: U Srebrenici holandski vojnici ništa nisu preduzeli kada je došlo do masakra, kukavički su se ponašali, zbog čega je i pala jedna njihova Vlada.
Kolundžija: To je unutrašnje političko pitanje i oni su vrlo osetljivi na to. Zauzeli su jedan čvrst stav i za promenu tog stava svakoj zemlji je uvek potrebo vreme. Ne može se kurs koji zemlja zauzme po nekom pitanju menjati tako lako. Zbog toga verujem da će nakon sveobuhvatnog izveštaja haškog tužioca Holandija promeniti svoj stav, da će prelazni sporazum biti deblokiran i da će Srbija nastaviti tim putem. Očigledno je da u Evropi ima ogromnu podršku za to. Mi treba da razumemo ove razloge i da nađemo načina kako te razloge u toj zemlji otkloniti. Nije to ništa tragično, niti dramatično i nije to nikakav šamar.
RSE: Vi to tako doživljavate kao političarka, ali mislite li da će obični građani, to što nije odmrznut prelazni trgovinski sporazum, primiti kao lošu poruku za Srbiju i da će to uticati na njihovo raspoloženje prema Evropskoj uniji?
Kolundžija: Građani u Srbiji, za njihovu potrebu i za njihov osećaj, s razlogom doživljavaju taj proces kao spor, ali ne treba zaboraviti da su druge istočnoevropske zemlje kroz taj proces prolazile u vremenskom periodu od 15 do 18 godina. Treba uzeti u obzir da se Srbija jasno odlučila za evropski put nakon promene 2000. godine. Nije to tako mnogo vremena da bi ljudi imali osećaj da je to previše sporo. Ono što je za sve ljude u ovoj zemlji važan podatak, od koga se polazi u svim zaključivanjima, jeste činjenica da je već 18 godina Srbija u jednom užasno teškom položaju, kao i njeni građani, i zato to izgleda tako dugo. Srbija je zapravo putem evropskih integracija nedvosmisleno krenula nakon promene 2000. godine i u poređenju sa drugim istočnoevropskim zemljama ovaj proces u Srbiji ne traje predugo.
RSE: Vi ste šefica poslaničke grupe Demokratske stranke i, umesto sa Tomom Nikolićem, sarađivaćete sa Draganom Todorovićem, koji pripada tvrdom radikalskom krilu. Mislite li da ćete naći neki zajednički jezik oko zajedničkih pitanja?
Kolundžija: Svakako ću pokušavati da, što se tiče Demokratske stranke i parlamentarne većine, stvorimo jednu atmosferu tolerancije i kooperativnosti u radu Skupštine. Mislim da je jako važno normalizovati politički život i da je važno upregnuti sve snage u ostvarivanju nekih važnih ciljeva za Srbiju. U tom smislu ću na isti način pokušavati i da sarađujem sa onima koje je Srpska radikalna stranka odredila da je predstavljaju. Da li će to davati iste rezultate, to ne mogu da proceim, ali mislim da je u interesu Srpske radikalne stranke da i sama normalizuje svoj politički život. U tom smislu očekujem da će se oni, pre svega procenjujući svoj partijski interes, ponašati u skladu sa onim što je opšti interes.
Kazna se pokazala kao efikasno sredstvo
RSE: Rekli ste da očekujete da će Toma Nikolić reformisati Srpsku radikalnu stranku, ali nije imao šanse za to jer je napustio.
Kolundžija: Nema nikakve sumnje da one političke partije, koje se kandiduju pred građanima da reformišu društvo i da ga menjaju, pretvarajući ga u demokratsko društvo, društvo snažnih demokratskih i samostalnih institucija, društvo snažne ekonomije, tržišne privrede i socijalno sigurno društvo, moraju biti pre svega sposobne da transformišu sebe. Onaj ko nije u stanju da transformiše sebe, znači da je obični politički demagog, da priča o društvu koje navodno hoće da gradi, a istovremeno pokazuje nesposobnost da i sebe menja u skladu sa vizijama takvog društva. Inače se ne bavim drugim strankama, to je njihova unutrašnja stvar i ne želim da se mešam, ali pred Radikalnom strankom stoji izazov. Hoće li ona naći odgovor na taj izazov, ili ne, to je njihova unutrašnja stvar. Ukoliko ne nađu odgovor na to, predstoji im sudbina stranke koja će biti okoštalo svedočanstvo prošlosti i nesposobnosti za koncipiranje i izgradnju budućnosti.
RSE: Kako ste doživljavali sve one kletve, one ružne reči koje su sa te strane dolazile i koje smo svi mi mogli da gledamo i čujemo? U Engleskoj, koja je kolevka demokratije, u Parlamentu postoji 10 zabranjenih reči, a jedna od njih je i – lažeš. Umesto toga se kaže - obilaziš istinu.
Kolundžija: Nema nikakve sumnje da ćemo mi, osim činjenice da će se društvo menjati kroz promenu svesti, odnosa javnog mnjenja i pritiska javnosti, morati menjati stvari i nekakvim pravilima procedure. U tom smislu ćemo sigurno morati menjati Poslovnik, uvesti neka stroga pravila i napraviti branu pred upotrebom takvih reči. Tu nisu u pitanju samo reči. Te reči su pitanje vaspitanja, morala, neke pristojnosti. Svakako da svako od nas iz kuće nosi sopstveno vaspitanje i svako od nas pokazuje koje granice ne može da pređe. Po meni, to je govor njih samih o njima samima. Istovremeno, da bi smo zaštitili javnost od takvih pojava, a mislim da je obaveza svih nas da javnost zaštitimo od toga jer je teško objasniti detetu da nije dopušteno da upotrebljava takve reči i da se tako ponaša ukoliko to vidi na televiziji kod najviših predstavnika građana. Ne možete imati dvojni kriterij. Mislim da je uspostavljanje strogih pravila procedure, kroz nova poslanička pravila i kazna za nepoštovanje tih pravila, dobar put. Kazna se pokazala svuda kao efikasno sredstvo za borbu protiv različitih pojava.
RSE: Vučić je, ne tako davno, rekao da se neće baviti politikom, a ušao je u stranku Tome Nikolića. Sada je potpredsednik u toj stranci i igraće vrlo bitnu ulogu u njoj.
Kolundžija: Ne bavim se ocenom poteza drugih političara, ukoliko se one tiču unutarnjih partijskih stvari. To prepuštam građanima. Nisam pozvana, niti je potrebno da o tome iskazujem svoj stav. Mene zanimaju oni politički stavovi koji imaju refleksiju na opšti, javni interes. U tom smislu ne bih ulazila u razloge, analize ili ocenjivanja tog poteza.
Putovanje ka EU je ostvarivanje vitalnih interesa Srbije
RSE: Predsednik vaše stranke, Boris Tadić, nedavno je rekao da bi Srbija mogla da dobije status kandidata u drugoj polovini 2009. godine. Mislite li da je proradila njegova intuicija, ili ima nekih dokaza?
Kolundžija: Ne smemo da zabravimo da to u velikoj meri zavisi i od nas. Mi stalno pokušavamo da nalazimo za sebe opravdanja, prebacujući odgovornost za našu navodnu sporost u evropskim integracijama drugde. Potpuno su jasna pravila igre i jasni su uslovi koji su stajali pred svakom zemljom koja je prelazila taj put. I u tom smislu nema nikakvih posebnih uslova kada je Srbija u pitanju. Postoji jedan poseban politički uslov koji se odnosi na Srbiju, i na još neke zemlje, a nije se odnosio na sve druge zemlje. To je pitanje saradnje sa Haškim tribunalom. To je jedini politički uslov koji tu mapu puta Srbije malo razlikuje od mape puta kojom su prelazile druge istočnoevropske zemlje. Od nas u najvećoj meri zavisi da li je taj cilj moguć ili ne. Ukoliko mi uradimo sve što je do nas, verujem da je to potpuno realan cilj. Verujem da je predsednik Tadić govorio upravo uveren u političku volju i spremnost vladajućih političkih struktura da taj posao uradimo u tom roku.
RSE: Kada je 2000. godine došlo do preokreta u Srbiji, kada je došla na vlast nova demokratska i građanska garnitura, jeste li očekivali da će ovoliko godina da prođe dok nas prihvati ostali svet?
Kolundžija: Sećam se kako je to bilo 2001. godine, a danas mi to izgleda kao nešto zaista krajnje upečatljivo. Zoran Đinđić i kompletan tadašnji DOS su sa neverovatnom energijom pristupali tom procesu, potpuno otvoreni da urade sve ono što je neophodno da bi Srbija što pre postala članica Evropske unije. Tada se govorilo o mogućnosti da Srbija 2007. godine uđe u Evropsku uniju. Sećam se i onih koji sebi danas tepaju da su evroskeptici, a zapravo su mrzovoljni u odnosu na svaku ideju da se Srbija modernizuje, da se integriše i da postane jedno moderno društvo. Tada im je 2007. godina izgledala kao besmisleno dug period zbog kojeg se onda ne treba ni truditi. Govorili su - Ako to ne može biti sutra, onda 2007. godina uopšte nije ni bitna. Mi smo danas u 2008. godini. Za mene je to zapravo poražavajuće saznaje. Ti isti nam opet danas govore da ne treba da žurim, niti da tamo idemo. To odsustvo vizije i to odsustvo istrajnosti je zapravo najveća prepreka Srbije. Ako to pobedimo, ako uspemo da se izborimo sa tim da ta vizija živi i da istrajemo u tome, onda je svaki rok dobar, zato što je i samo putovanje ka Evropskoj uniji ostvarivanje vitalnih interesa Srbije.