U danu kada u Briselu na sednici Saveta ministara Evropske unije nije odmrznut Privremeni sporazum sa Srbijom, presuda od tri godine zatvora, koju je Haški tribunal izrekao bivšem komandantu Armije Bosne i Hercegovine Rasimu Deliću, stigla je kao neka vrsta šamara srpskoj političkoj javnosti. Ovakva odluka narušava poverenje u rad i neutralnost Tribunala, kaže u izjavi za naš program direktor Kancelarije za saradnju Srbije sa haškim sudom Dušan Ignjatović:
"Presuda Deliću je još jedna uz nizu koja neće doprineti procesima tranzicione pravde, u to sam uveren. Podsetiću vas, što se tiče same kazne, da je Ljubiši Petkoviću pre neki dan za nepoštovanje suda izrečena kazna od četiri meseca zatvora, od strane istog tog suda, i to zbog toga što je odbio da svedoči u jednom predmetu. Ne kažem da je to pogrešna presuda, ali se postavlja pitanje opravdanosti visine kazne od tri godine za okrutno postupanje prema ratnim zarobljenicima. Dakle, to su pitanja koja se otvaraju, to su pitanja koja sigurno neće doprineti utvrđivanju istine na ovom prostoru, ponovnom uspostavljanju poverenja na ovim prostorima, ali ni poboljšanju ugleda tog suda u Srbiji. Mislim da će svakome biti teško da objasni kako u Hagu ne postoje dvostruki standardi."
Da li je poslednja odluka haškog suda urušila i minimum poverenja u pravičnost Haškog tribunala, pitali smo portparola srpskog Tužilaštva za ratne zločine Bruna Vekarića:
"Mislim da je taj minimum poverenja još ranije urušen tako da ova presuda više nikoga ne može da iznenadi. Tribunal je još na početku dok je funkcionisao relativno dobro bio izložen satanizaciji, a posebno sada kada se na delu, po kvalitetu suđenja, primećuje izlazna strategija Tribunala. Mislim da bi Tribunal upravo sada trebao da se osvrne na lokalna pravosuđa, gde se ti postupci vode daleko odgovornije i na pravi način, za koji mislim da bi mogao biti primer kako treba procesuirati teške predmete iz naše prošlosti. Ali, jeste frustrirajuće i obeshrabrujuće jer smo ionako izloženi pritisku javnosti zbog toga što smo prvi koji primenju Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom."
Nekadašnji savetnik srpskog predsednika za saradnju sa sudom u Hagu, Jovan Simić, kaže da je presuda Deliću, koju je objavio haški sud, ispod svakog kriterijuma, kojeg bi doneo bilo koji sud sa integritetom:
"Presuda je više nego sramna i tu nema nikakve dileme. Slažem se da to nije dobro, ali mi moramo nastaviti tu saradnju, ne zbog tog navodnog pritiska iz Evrope već radi nas samih. Ne vidim nikakvu dilemu u smislu da li mi i dalje treba da sarađujemo sa haškim sudom, ali se slažem i da treba da preispitamo odnos."
Srpska javnost je, kao i ona u Hrvatskoj posle presude "vukovarskoj trojici", sa dosta gorčine i negodovanja reagovala na presude. Postavlja se pitanje da li će i ova presuda Rasimu Deliću dodatno pojačati uticaj antihaškog osećaja kod srpske javnosti. Jovan Simić:
"Nije to antihaški osećaj, to je osećanje koje je možda i gore, a to je osećanje nepravde. Nemoguće je da imate dokumentovano da je čovek obezglavljen, a da komandant posle toga dobije tri godine. To je van svake pameti, zaista ima jedan ružan ukus i to ne može da ide tako u nedogled. Čini mi se da, u jednom delu, moramo da promenimo politiku prema tim zločinima. Treba mi da počnemo da sudimo, da se isprsimo i da postavimo određene uslove, a ne samo da apelujemo da sud radi svoj posao, što očigledno nije slučaj."
"Presuda Deliću je još jedna uz nizu koja neće doprineti procesima tranzicione pravde, u to sam uveren. Podsetiću vas, što se tiče same kazne, da je Ljubiši Petkoviću pre neki dan za nepoštovanje suda izrečena kazna od četiri meseca zatvora, od strane istog tog suda, i to zbog toga što je odbio da svedoči u jednom predmetu. Ne kažem da je to pogrešna presuda, ali se postavlja pitanje opravdanosti visine kazne od tri godine za okrutno postupanje prema ratnim zarobljenicima. Dakle, to su pitanja koja se otvaraju, to su pitanja koja sigurno neće doprineti utvrđivanju istine na ovom prostoru, ponovnom uspostavljanju poverenja na ovim prostorima, ali ni poboljšanju ugleda tog suda u Srbiji. Mislim da će svakome biti teško da objasni kako u Hagu ne postoje dvostruki standardi."
Da li je poslednja odluka haškog suda urušila i minimum poverenja u pravičnost Haškog tribunala, pitali smo portparola srpskog Tužilaštva za ratne zločine Bruna Vekarića:
"Mislim da je taj minimum poverenja još ranije urušen tako da ova presuda više nikoga ne može da iznenadi. Tribunal je još na početku dok je funkcionisao relativno dobro bio izložen satanizaciji, a posebno sada kada se na delu, po kvalitetu suđenja, primećuje izlazna strategija Tribunala. Mislim da bi Tribunal upravo sada trebao da se osvrne na lokalna pravosuđa, gde se ti postupci vode daleko odgovornije i na pravi način, za koji mislim da bi mogao biti primer kako treba procesuirati teške predmete iz naše prošlosti. Ali, jeste frustrirajuće i obeshrabrujuće jer smo ionako izloženi pritisku javnosti zbog toga što smo prvi koji primenju Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom."
Nekadašnji savetnik srpskog predsednika za saradnju sa sudom u Hagu, Jovan Simić, kaže da je presuda Deliću, koju je objavio haški sud, ispod svakog kriterijuma, kojeg bi doneo bilo koji sud sa integritetom:
"Presuda je više nego sramna i tu nema nikakve dileme. Slažem se da to nije dobro, ali mi moramo nastaviti tu saradnju, ne zbog tog navodnog pritiska iz Evrope već radi nas samih. Ne vidim nikakvu dilemu u smislu da li mi i dalje treba da sarađujemo sa haškim sudom, ali se slažem i da treba da preispitamo odnos."
Srpska javnost je, kao i ona u Hrvatskoj posle presude "vukovarskoj trojici", sa dosta gorčine i negodovanja reagovala na presude. Postavlja se pitanje da li će i ova presuda Rasimu Deliću dodatno pojačati uticaj antihaškog osećaja kod srpske javnosti. Jovan Simić:
"Nije to antihaški osećaj, to je osećanje koje je možda i gore, a to je osećanje nepravde. Nemoguće je da imate dokumentovano da je čovek obezglavljen, a da komandant posle toga dobije tri godine. To je van svake pameti, zaista ima jedan ružan ukus i to ne može da ide tako u nedogled. Čini mi se da, u jednom delu, moramo da promenimo politiku prema tim zločinima. Treba mi da počnemo da sudimo, da se isprsimo i da postavimo određene uslove, a ne samo da apelujemo da sud radi svoj posao, što očigledno nije slučaj."
