Šta se sve u kartonskim kutijama, sa oznakama 'za škart' ili 'nepoznato', decenijama nalazilo u depoima Arhiva Srbije, preneo je novinarima direktor tog arhiva Milorad Perišić:
"Pronašli smo zapisnik tajne sednice Narodne skupštine Srbije od 14. jula 1878. godine, što znači u vreme trajanja Berlinskog kongresa kada se rešavala sudbina Srbije. Najstariji dokument smo pronašli u košuljici koja nosi naziv 'budim', a to je 1690. godina i seoba Srba. Pronašli smo i izveštaje francuskog konzula iz 1839. godine, dokumente i građu naših konzulata u Frankfurtu, Minhenu, Beču, Prištini iz 19. veka. Zatim, pisma austrijskog diplomatskog predstavnika iz Carigrada austrijskom diplomatskom predstavniku u Beogradu iz 1809. godine, a povodom ubistva kneza Mihajla."
Pronađena su i dokumenta o dolasku kralja Petra I Karađorđevića na presto Srbije 1903. godine, akta sa Svetoandrejske skupštine, diplomatske prepiske i mnoga druga dokumenta. Narednih dana, kako je najavljeno, biće održana i konferencija za novinare kako bi se javnosti predstavile pojedinosti o pronađenim dokumentima. Ministar kulture Nebojša Bradić:
"Ministarstvo za kulturu će veoma pažljivo pratiti razvoj situacije, davati podršku da se istraži pronađeno i da se iznađe način da Arhiv Srbije sve to zaštiti. Situacija u arhivistici nije samo dramatična kada se pojavi ovakav slučaj već je ona u stvari deo nečega o čemu svi mi koji vodimo računa o kulturi moramo brinuti."
Loša posledica toga što su sada pronađena dokumenta, kaže direktor Arhiva Srbije Milorad Perišić, je to što su godinama, a i decenijama, brojni magistarski radovi, deo naučne istorijografske literature i doktorske disertacije pisani bez uvida u dokumenta koja su sada pronađena, a da pritom istoričari koji su u Arhivu istraživali to nisu znali, što bi, po mišljenju arhivske savetnice Jelice Reljić, moglo promeniti predstavu o Srbiji i kroz udžbenike:
"Nadamo se i verujemo da će svi ovi novopronađeni dokumenti promeniti predstavu o Srbiji, istorijografiju, a možda će se pisati i novi udžbenici.
Imajući u vidu to otkriće i zabrinjavajuće stanje u kojem je pronađena ta, delom oštećena, arhivska građa, istoričar Milan St. Protić veruje da pronađeni materijali neće bitnije uticati na istorijsku građu, do sada istraženu, ali da pronađeni dokumenti imaju izuzetnu muzejsku vrednost:
"Mislim da je još rano govoriti o tome. Biće potrebno dosta vremena i ozbiljnog rada da se utvrdi prava vrednost tih dokumenata, u istorijografskom smislu. Obično sam skeptičan u odnosu na tu vrstu procene, na brzinu. Naša istorijografija 19. veka je u dobroj istražena tako da bi trebalo da se dogodi veliko iznenađenje da bi se tu pronašlo nešto epohalno. Ali, u muzejskom smislu, u smislu posedovanja originalnih dokumenata koji se odnose na našu istoriju 19. veka, mislim da ta kolekcija ima veliku vrednost."
Arhiv Srbije saopštio je ranije da je u depou pronađena arhivska građa decenijama neobrađena i nepoznata istoričarima koja otkriva nove pojedinosti od značaja za proučavanje istorije Srbije 19. i 20. veka.
