Ovu poruku glavnog muftije Islamske zajednice Srbije Muamera Zukorlića propratio je euforični pozdrav brojnih vernika, najvećim delom iz Sandžaka, koji su na otvaranje prve džamije u Vojvodini došli u nekoliko autobusa:
"Muftija, muftija, muftija..!!"
Muftija Zukorlić je rekao da je ovo veliki dan za sve muslimane i sve dobre ljude koji se bore za istinu, pravdu, solidarnost i različitosti koje su se udomile u Subotici.
Značaj ovog događaja za islamske vernike u Srbiji ogleda se i u činjenici da je on, posle duže vremena, objedinio dva suprotstavljena krila islamske zajednice.
Muftija beogradski Hamdija Jusufspahić kaže da je otvaranje džamije u Subotici izuzetno značajan momenat za čitavu islamsku zajednicu, da će ona biti mesto susreta i u sadašnji nesporazum u ovoj zajednici uneti dobre vibracije:
"Mi kao Islamska zajednica Srbije doživljavamo ovaj momenat kao jednu prekretnicu u našim odnosima, odnosima između muslimanske manjine i države i lokalnih samouprava. Mislimo da će primer Subotice početi da slede i druge sredine u kojima žive muslimani."
Muhadžir džamija biće hram za oko devet hiljada muslimana koliko ih ima u severnoj Bačkoj, ali i mesto na koje će svraćati putnici na putu od Turske ka zapadnoj Evropi, budući da je ovo prvi islamski objekat koji je nakon više od dva veka izgrađen na magistralnom putu od Sofije do Budimpešte.
Džamiju je izgradila subotička islamska zajednica uz pomoć brojnih donacija, ali i, kako napominje Fetiš Kurdali, predsednik ove zajednice, zahvaljujući pomoći i velikom razumevanju subotičke lokalne samouprave:
"Sama politika grada je takva da on daje mogućnost svim verskim zajednicama da rade na svojoj veri i u tome ih ne sputava - slobodni smo. Grad je shvatio da takvi objekti, crkve i džamije, proizvode samo dobre građane ovog grada i iz tog razloga opština i pomaže finansijski sve zajednice, pa tako i nas."
Za profesora Radeta Božovića, sa katerdre za orijentalistiku Filološkog fakulteta u Beogradu, čin otvaranja Muhadžir džamije je čisto duhovna manifestacija sa izvesnim kulturološkim ambicijama. On napominje da je to za Srbiju važno sa mnogo aspekata:
"Sa aspekta veće trpeljivosti među religijama, različitim kulturama i etničkim sastavima, ili grupama, koji žive u Republici Srbiji. Vidim i kulturnu, ako sve bude dobro osmišljeno i ako saradnja bude kakva treba da bude, dimenziju tog projekta. Jer, činjenica je da deo muslimanske populacije apsolutno traži kulturnu afirmaciju, traži bolje školovanje i obrazovanje koje je interesu svih nas i verske i svake druge snošljivosti u Srbiji."
