Uoči sednice Sinoda, u razgovoru za Radio Slobodna Evropa, vladika Artemije ponavlja da njegova odluka o smeni vrha manastira Visoki Dečani mora biti sprovedena. Nakon što je u maju mitropolit crnogorski Amfilohije bez odobrenja obolelog patrijarha Pavla, a uz saglasnost vrha Crkve, preuzeo njegovu dužnost pojavile su se najave da će jedan od prvih poteza v.d. patrijarha biti izmeštanje vladike Artemija iz raško-prizrenske eparhije. Čelni kosovski vladika odbacuje mogućnost da se to ikada dogodi:
„Ne! To se ne događa i to ne može da se dogodi jer to nema niko pravo da uradi. Po kanonima niko ne može vladiku da pomeri sa njegove eparhije na drugu. Niko! Može ako vladika ima kanonske krivice da bude suđen, ali ne može da bude premešten.“
RSE: Poznata su i vaša neslaganja sa vladikom Teodosijem koji je izjavljivao da Crkva mora ostati na Kosovu bez obzira kakav će status pokrajine biti, dok ste vi pozivali na bojkot tamošnjih institucija. Da li bi i u tome mogao biti jedan bitan momenat vašeg trenutnog spora?
„Ne, u tome uopšte nije spor. Pitanje je samo izvršavanja odluke ili u odbijanju da se ona izvrši. Razlike su sigurno postojale. Recimo ja nisam hteo da primim Agima Čekua za Uskrs pre dve godine, a on je u Dečane primio Fatmira Sejdiua. Međutim, moje monahe, moju delegaciju nije hteo da primi u manastir. Zatvorio im je vrata pred nosom. To su stvari koje se ne mogu tolerisati.“
Vladika Aretemije postao je poznat i u svetskoj javnosti još u vreme obaranja Slobodana Miloševića kada se priključio opozicionim snagama i kao jedan od njihovih emisara prenosio antimiloševićevske stavove i sagovornicima izvan Srbije. Međutim, sada mu se protivi i jedan od najbližih saradnika iz tog vremena otac Sava Janjić. Ovaj sveštenik poznat je kao jedan od retkih ljudi iz Crkve koji je prvi javno progovorio o zločinima koje su srpske snage počinile nad Albancima, a sada je zamenik vladike Teodosija u Visokim Dečanima. To što mu leđa okreću dojučerašnji saradnici vladika Artemije ovako komentariše:
„Ja znam samo da je to bratsvo pod jednim strahovitim pritiskom i terorom.“
Vladika Artemije jedini je akter aktuelnog spora u Crkvi koji pristaje javno da govori. Bratstvo manastira Visoki Dečani emitovalo je saopštenje u kome ne govore o bilo kakvom pritisku, ali navode da ne pristaju na odluku vladike Artemija. U saopštenju članovi bratstva izražavaju žaljenje što su silom sprečili smenu svojih čelnika i podvlače:
„Solidarno ćemo svim sredstvima u Hristovoj ljubavi i ljubavi Svetog kralja braniti ovaj najveći muški manastir u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.“
I to manastir koji je više puta bio meta albanskih ekstremista i pod stalnom je zaštitom međunarodnih snaga. Rasplet spora koji se događa u Crkvi ni sam Artemije ne očekuje na sednici Sinoda, koji i onako zaseda u krnjem sastvu jer nakon majskog zasedanja (ispunjenog burnim polemikama) nisu obnovljeni mandati njegovim članovima:
„Biće razgovora ali mislim da rešenja neće biti.“
RSE: Kada će onda rešenje biti pronađeno?
„Videćemo, vreme će da učini svoje. Rešenje samo jedno postoji. Nema dva rešenja. Dokle god budu podržavali buntovnike rešenja neće biti.“
Vladika Artemije može biti miran do oktobra kada se održava Sabor trideset najviših predstavnika SPC, uvereva nas i episkop niški Irinej. Mada ne želi da daje direktne ocene spora vladika Irinej poslednja dešavanja opisuje kao neobična jer je upravo Artemije postavio Teodosija i njegove zamenike u Visokim Dečanima. A sada ih odbacuje skoro kao izdajnike i traži njihovu smenu:
„To je čudno i to ne biva, to nije običaj. Teodosije je episkop kao i Artemije, izabran od Sabora i poslat na njegov zahtev da mu bude pomoćnik. Tako da sve što se dešava je dosta neobično.“
Za očekivati je da učesnicima sednice Sinoda neće biti ni malo prijatno jer će se oči u oči susreti i vladike Artemije i Teodosije. Sednice su uvek zatvorene, pa će verovatno ostati i tajna da li će najviši sveštenici SPC ostati na pitanju ko je koga udario ili će se baviti dubokim neslaganjima o reformi Crkve što je po mišljenju verskog analitičara Živice Tucića stvarni uzrok poslednjih incidenata:
„Znači radi se o različitom stavu o ekumenizmu, o saradnji sa drugim crkvama, o liturgijskim reformama, zatim o reformama još jedne važne oblasti – crkvenog školstva. Radi se o potpuno različitim koncepcijama i crkve i politike.“
Naš sagovornik ne želi da precizira ko bi mogao biti označen kao nosilac reformi a ko kao stub konzervativizma u srpskoj Crkvi. Ipak Tucić ističe da bi mitropolit Amfilohije mogao biti nosilac modernizacije:
„Mitropolit Amfilohije je pre nedelju dana javno saopštio da je on i za liturgijske reforme.“
Takav iskorak bio veliki za orodoksnu srpsku crkvu. Nasuprot Amfilohija, koji i sam prevashodno u regionu nosi negativan predznak pre svega zbog podrške nekim haškim optuženicima, stoji Artemije iz čijih stavova se čita dublji verski konzervativizam:
„Na primer po pitanju saradnje sa drugim crkvama on je veoma rigidan. Mi ne možemo sve van pravoslavlja označavati otpadništvom i jeresima. Mi se u Evropi nalazimo u istom brodu. Znači moramo nalaziti zajedničke tačke, a ne tačke odvajanja.“
Umesto otvaranja rasprave o ključnim pitanjama utisak je da će čelnici Crkve ići linijom spletki i međusobnog diskreditovanja. U to ime na Internet sajtu SPC bez posebnog razloga u nedelju je postavljeno saopštenje iz 2006. godine u kome se Artemije poziva da se reši dve kuće koje poseduje u Beogradu i jedne u Banji Koviljači, jer na njih nema pravo. Takav potez vladika Artemije je opisao kao „pokušaj satanizacije“ i tvrdi da je taj problem rešio još pre dve godine. Nije objasnio i kako.
