U izveštaju, koji su potpisali Ban Ki-mun i njegov specijalni izaslanik Lamberto Zanijer, najavljuje se početak razgovora šefa UNMIK-a i vlasti u Beogradu o oblastima od zajedničkog interesa, uključujući policiju, sudove, carinu, transport i infrastrukturu, granice i srpsku kulturnu baštinu.
Ban Ki-mun je, takođe, ponovio da je Zanijer već počeo da sprovodi plan o rekonfiguraciji misije UN, u skladu sa pismom koje je prošlog meseca uputio predsednicima Srbije i Kosova, Borisu Tadiću i Fatmiru Sejdiuu i ambasadorima država članica Saveta bezbednosti UN.
Neki od zvaničnika u Srbiji ovaj potez Ban Ki-muna, tumače kao nelegalan, jer je učinjen bez saglasnosti Saveta bezbednosti, međutim, stručnjaci ističu da mu za takva potez i nije bila potrebna saglasnost Saveta bezbenosti.
Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose, kaže za RSE, da nema ničeg spornog u tome što je Ban Ki-mun odlučio da izvrši rekonfiguraciju UNMIK-a:
„U Rezoluciji 1244 piše da generalni sekretar razmešta međunarodno civilno prisustvo i on odlučuje o tome. Dakle, po meni, za to mu i nije trebala saglasnost Saveta bezbednosti. On je očigledno pokušao da dobije saglasnost, ali kada je shvatio da je nema on je u okviru svog mandata iz rezolucije 1244 to uradio. Kratko rečeno, Ban Ki-mun nije imao puno izbora, doneo je tu odluku koja ne zadovoljava Beograd i Rusiju iz prostog razloga što nije išao na saglasnost Saveta bezbednosti, a to znači nije omogućio dalju blokadu tog procesa.“
Ali, Srbija ne odustaje od svog stava.
Dan pred razgovore u Njujorku, Vuk Jeremić je u Moskvi, gde se sastao sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovim, izjavio: "Možemo da zamislimo da naši partneri iz Evropske unije uzmu angažman na Kosovu, ali se to ne može činiti unilateralno bez Srbije i bez potvrde u Savetu bezbednosti UN", rekao je on:
„Za Srbiju je potpuno neprihvatljivo bilo koje rešenje koje nije rezultat pregovaranog kompromisa potvrđenog u Savetu bezbednosti. To se tiče, ne samo budućeg statusa, nego i svih drugih odluka vezanih za međunarodno civilno prisustvo ili bilo koji drugi aspekt kosovskog problema.“
Srbija je nezadovoljna poslednjim odlukama Ban Ki-muna i pokušava da proces rekonfiguracije zaustavi, ali eksperti kažu da je taj proces nezaustavljiv. Goran Svilanović, bivši ministra inostranih poslova SR Jugoslavije, kaže za RSE, da Srbija u odnosima sa UN nema nikakvih smetnji, ali da se povodom renkofiguracije UNMIK-a na Kosovu i poslednjeg saopštenja Ban Ki-muna mogu pojaviti problemi na relaciji Srbija – Evropska unija:
“Potpuno je jasno da će vlada nastojati da bar do oktobra, kada se očekuje generalna debata u Generalnoj skupštini UN, zaokruži svoju kosovsku politiku glasanjem o konsultativnom mišljenju Međunarodnog suda pravde, za koje je potrebna dvotrećinska većina. Ali, između današnjeg datuma i tog oktobarskog glasanja očigledno curi strpljenje Evropske unije. Sada Srbija mora da pokaže da li je svesna procesa u koji je ušla, koji zahteva ozbiljno angažovanje između Srbije i Evropske unije i punu saradnju, kako na realizaciji njene kosovske politike tako i narealizaciji njene evropske politike. Pitanje je da li Srbija doživljava Evropsku uniju kao ključnog partnera u tom procesu ili ne? Da svedem, potrebno je da se nađe način da Srbija prihvati prisustvo i angažman Evropske unije na Kosovu.”
Svilanović podvlači da poslednja odluka Ban Ki-muna šalje jasnu poruku Srbiji da mora da pronađe zajednički jezik sa Evropskom unijom o njenom angažmanu na Kosovu:
“Ako mi nismo u stanju da nađemo taj zajednički jezik i ako se svaki put na Savetu bezbednosti pojavi prepreka mislim da mi onda ulazimo u ozbiljnu krizu u odnosima sa Evropskom unijom. Verujem da su ljudi u vladi vrlo svesni ovoga o čemu govorim i da će tražiti način da do kraja ove godine punom saradnjom sa sudom u Hagu i punom saradnjom sa evropskim partnerima uspeju da ostvare oba cilja koji su definisani kao kosovska politika Srbije i evropska politika Srbije. U suprotnom, ako mi ne nađemo zajednički jezik oko evropskog prisustva na Kosovu mislim da ćemo se naći u situaciji da nismo realizovali ni jedan od ova dva cilja: ni evropski, ni kosovski.”
Priština: Ban Ki Mun shvata realnost na Kosovu
Zamenik premijera Kosova Hajredin Kući izjavio je da je generalni sekretar UN Ban Ki Mun shvatio realnost na Kosovu i najavom početka rekonfiguracije UNMIK-a preduzeo konkretne korake. U reakcijama na izveštaj Ban Ki Muna, ističe se da se proces prenosa odgovornosti mora nastaviti i razjasniti pitanje okončanja misije UN.
Izveštaj generalnog sekretara UN Ban Ki Muna o Kosovu, u kome je predviđen prenos ovlašćenja u oblasti policije sa UNMIK-a na misiju EU, Eulex, u Prištini se smatra korakom napred u procesu reformisanja međunarodnih misija. Pozitivnom se smatra svaka promena odnosno smanjenje misije Ujedinjenih nacija, koje vodi definitivnom gašenju UNMIK-a.
Prema rečima potpredsednika kosovske Vlade Hajredina Kućija na osnovu najnovijeg izveštaja generalnog sekretara UN Ban Ki Muna može se zaključiti da će se rekonfiguracija UNMIK-a ubrzati.
“Generalni sekretar UN je shvatio realnost na Kosovu i u političkom smislu preduzeo hrabre korake u vezi sa dešavanjima na Kosovu, a radi se o situaciji i stavovima koji se podudaraju”, izjavio je Kući dodavši da se u izveštaju priznaje realnost i teži ubrzanju procesa tranzicije.
Poznavaoci prilika ocenjuju da u izveštaju generalnog sekretara UN ima ohrabrujućih ali i zabrinjavajućih elemenata. Oni ukazuju na spremnost UN da nastave prenos ovlašćenja u oblasti vladavine prava, ali i upozoravaju da je i dalje problem to što UN imaju neutralan stav prema statusu.
Politički analitičar Muhamet Mavraj smatra neophodnim da se odredi datum odlaska UNMIK-a sa Kosova.
“UNMIK je do sada bio simbol odlaganja rešavanja problema što uključuje i pomirenje između ljudi na Kosovu. Što se brže ta administracija smanuje te nagoveštava odlazak sa Kosova, to je pozitivan razvoj situacije bez obzira što će UNMIK-ove kompetencije pripasti nekoj drugoj misiji u ovom slučaju Eulexu”, ocenio je Mavraj.
Prema oceni pravnika Iljira Dugolija, generalni sekretar je u svom izveštaju izneo već poznati neutralan stav UN prema statusu Kosova. Tako je, kaže Dugoli, ostavljena mogućnost za različite interpretacije.
“Ova neutralnost prema statusu se pokazuje u činjenici da se stavlja jednakost između između kosovskih institucija sa nelegalnim srpskim institucijama, a takođe i nadu ne predstavlja najava da će Eulex biti pod okriljem UNMIK-a”, kaže Dugoli.
Generalni sekretar UN je u dokumentu o kome će biti vođena rasprava na sednici SB 25. jula, naveo da je svom novom specijalnom predstavniku za Kosovo, šefu UNMIK-a Italijanu Lambertu Zanijeru dao instrukcije da počne rekonfiguraciju te misije.
“Dao sam nalog UNMIK-u da sarađuje sa Evropskom unijom kako bi obezbedila operativnu ulogu na Kosovu u domenu vladavine prava pod sveobuhvatnim autoritetom Ujedinjenih nahija”, naveo je Ban Ki-mun u izveštaju. Ban je saopštio da je proces rekonfiguracije u interesu UN jer će njegovo sprovođenje ‘služiti da očuva UNMIK-ova dostugnuća’.
Prema oceni analitičara Dritona Lajćija ovakav izveštaj je kompromis za sve strane koje se bave pitanjem Kosova.
“U ovom izveštaju su harmonizovani ciljevi UNMIK-a, Eulexa i Vlade Kosova”, smatra Ljajći.
Ban je ocenio da situacija na Kosovu izgleda mirna, ali da je posle proglašenja nezavisnosti došlo do orasta međuetničkih tenzija. U tom pogledu on je kazao da je na severu Kosova, uz podršku Beograda, smanjen autoritet UNMIK-a.
Posle nezavisnosti Kosova, Srbi su kritikovali UNMIK jer nije reagovao, ali ipak oni kažu da je to jedina misija sa kojom će sarađivati, pošto za razliku od Eulexa, UNMIK ima podršku Saveta bezbednosti UN. U tom kontekstu Mavraj ističe da je nastavak misije UN lažna nada za kosovske Srbe a posebno one na severu Mitrovice.
“UNMIK je nepotreban i treba da ide, time će se razbiti iluzije Srba da se uz prisustvo UNMIK-a mogu igrati sa Kosovom”, izjavio je Mavraj.
Zamenik kosovskog premijera, Kući uveren je da se stanje menja i da Srbi polako shvataju da je na Kosovu stvorena nova realnost.
“Jedan deo srpske zajednice je pod uticajem Beograda i zabrinuti su za svoju budućnost, ali iz dana u dan oni shvataju da je ovde nova realnost u kojoj zajedno živimo”, kazao je Kući.
