Dostupni linkovi

Saobraćajna crna statistika


U odnosu na ostale evropske države, Srbija je na samom dnu lestvice bezbednosti saobraćaja. U poslednje vreme, prosečno na srpskim putevima pogine oko 900 ljudi godišnje. Šta je razlog ovoliko velikog broja udesa i šta se čini da se zaustavi ova negativna statistika?

Srbija spada među saobraćajno najnebezbednije zemlje u Evropi. Stopa smrtnosti u saobraćajnim udesima pet puta je veća nego u evropskim zemljama. Svakog dana u Srbiji prosečno poginu 3 osobe, povredi se 50 osoba, a desi se 175 saobraćajnih nezgoda. Šest osoba, među kojima dvoje dece, poginulo je kada se autobus iz Poljske prevrnuo na autoputu Beograd-Novi Sad, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. Nesreća se dogodila u petak, kada se autobus iz Poljske prevrnuo kod skretanja za Inđiju.

Na putevima Srbije svake godine prosečno se dogodi 60.000 nesreća, a oko1.000 ljudi izgubi život. Na žalost, još jedan saobraćajni udes sa tragičnim posledicama desio se na magistralnom putu Požarevac-Mala Krsna u kojoj su trojica Požarevljana nastradala. Novinar dnevnika Danas i nekadašnji dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Požarevca Mile Veljković, nekadašnji otporaš Radojko Luković i Aleksandar Mitrović. U Srbiji na 10.000 registrovanih vozila, godišnje pogine 11 ljudi. Jedan od razloga je svakako nepostojanje oštrijih zakonskih mera, kaže Damir Okanović, direktor srpskog Komiteta za bezbednost:

"To znači da gubimo 200 ljudi godišnje, dakle, 200 ljudi bi preživelo da je taj zakon usvojen – zbog trogodišnjeg usvajanja je poginulo 600 ljudi. Ko je za to odgovoran? Neko sigurno jeste i neko bi zbog toga trebalo da odgovara. Ovaj sadašnji zakon koliko god da je zastareo i neadekvatan za nove sisteme, ukoliko bi se sprovodio i ukoliko bi se na osnovu njega sprovodila kontrola vozača i ostalih učesnika u saobraćaju, smanjio bi se broj poginulih. U 2002. godini smo imali 428 manje poginulih u odnosu na 2001. godinu zato što je tada na inicijativu struke saobraćajna policija pooštrila kontrolu. Ta kontrola je popustila i od tada imamo stalan rast poginulih, osim 2005. godine kada je zbog intenzivnog medijskog delovanja ponovo smanjen broj poginulih, a od 2005. godine opet imamo stalan trend porasta. I sa sadašnjim zakonom svakako može više da se uradi, ali, na žalost, ne radi se."


Veoma je zabrinjavajuće to što u poslednje tri godine broj poginulih stalno raste, dok je u Evropi stalan trend suprotan. Premijer Mirko Cvetković i njegov zamenik i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić saglasili su se danas da se novi Zakon o bezbednosti saobraćaja što pre uputi u skupštinsku proceduru. Najčešći uzroci nesreće su neadekvatna brzina, nepoštovanje saobraćajnjih propisa, alkoholisanost, a najviše teških saobraćajnih udesa izazivaju vozači u prvoj i šestoj godini vozačkog staža, kaže Branko Pantović, glavni policijski savetnik u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije:

"Zakon o bezbednosti saobraćaja je sam po sebi veoma složen. Postoji 60 pratećih propisa, uredbi i pravilnika koji se moraju doneti da bi taj zakon zaživeo. Postojeći Zakon o bezbednosti saobraćaja, sadašnji važeći zakon koji je pisan pre 20 godina, jeste primenjiv, ali ključ cele priče leži u obuci vozača, edukaciji učenika u osnovnim školama i u pravljenju savesnog i odgovornog učesnika u saobraćaju."


Ukupna materijalna šteta izazvana saobraćajnjim udesima na godišnjem nivou iznosi više od 900 miliona evra. U više od 80 odsto slučajeva saobraćajnu nezgodu uzrokovalo je ponašanje čoveka. Godišnje u Srbiji 15.000-18.000 ljudi biva lakše ili teže povređeno u saobraćajnim nesrećama, a znatan broj njih ostaju doživotni invalidi.

XS
SM
MD
LG