Ako demarkacijom granice deo zemljišta lokalnih kosovskih meštana ostane u Makedoniji taj proces neće proteći bez problema. Zumri Iljazi, predstavnik pograničnog sela Deblde, izjavio je da lokalno stanovništvo neće dozvoliti da mu se zemlja otuđi, što se može desiti ako se demarkacija nastavi prema predviđenom planu.
“Rekao sam timu Prištine da ako misle da mogu preći preko diskutabilne tačke onda greše. Naš zahtev je da se naša privatna imovina ne da Makedoniji, a tražimo i odštetu što sve ove godine nismo imali pristup da obrađujemo našu zemlju”, kazao je Iljazi, koji kao predstavnik seljana nadgleda posao zajedničke komisije za demarkaciju između Kosova i Makedonije.
Stanovnici pograničnog sela Deblde upozoravaju da neće dozvoliti nikakav sporazum koji bi doveo u pitanje obradu njihove zemlje. Meštani ovog sela poseduju zemljište koje se nalazi na teritoriji Makedonije, i sada traže da ta zemlja ostane u posedu vlasnika.
Meštani osporavaju aktuelnu liniju razgraničenja jer se ona proteže unutar kosovske teritorije, za razliku od stare granice. Oko 2.500 hektara obradivog zemljišta u privatnom posedu kosovskih Albanaca je ostalo pod makedonskom administracijom, nakon raspada bivše Jugoslavije. Zato, kaže Iljazi, neće se dozvoliti takav sporazum, te najavljuje oštre mere protivljenja.
“Ako ne prihvate naše zahteve preći ćemo i na druge metode, možda čak i pucamo na grupu koja izađe da postavi graničnu liniji”, upozorio je Iljazi.
Početkom aprila počela je sa radom zajednička komisija o demarkaciji granice između Kosova i Makedonije. Njeno formiranje je predviđeno planom Martija Ahtisarija. Ovaj plan priznaje dogovor koji su 2001. potpisali makedonski predsednik Boris Trajkovski i predsednik SR Jugoslavije Vojislav Koštunica u Skoplju. Navodi se da komisija treba da razgovara o pitanjima koja se javljaju iz implementacije tog sporazuma.
Tim dogovorom, Srbija je Makedoniji priznala suverenitet nad navedenom oblašću kod sela Deblde. Međutim, dogovor sadrži i rešenje da ukoliko stanovnici pograničnih zona smatraju da je učinjena nepravda, ‘granica može biti pomerena za 300 metara u dubinu’.
Zato članovi kosovske komisije kažu da neće biti problema za stanovnike pošto će se raditi na osnovu postojećih dokumenata. Džafer Tahiri iz kosovske komisije za demarkaciju, izrazio je uverenje da će komisije, i Kosova i Makedonije, naići na razumevanje meštana sela Deblde.
“U poslednjim dokumentima koje su potpisale strane i u pravilniku rada komisije, garantoje se da će prilikom obeležavanja granične linije između Kosova i Makedonije biti uzeti u obzir podaci koje će ponuditi lokalno stanovništvo”, kaže Tahiri.
Prema planu Martija Ahtisarija o statusu Kosova, predviđeno da se pitanje demarkacije reši u roku od godinu dana od formiranja zajedničke tehnicke komisije. Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu izjavio je da proces definisanja granice nije povezan sa priznanjem države Kosova. Sejdiu je dodao da je rešenje graničnog spora kao tehnički aspekt u interesu dve zemlje i da neće dovesti do političkih tenzija.
Proces demarkacije granice između Kosova i Makedonije je prema oceni Međunarodnog civilnog predstavnika Pitera Fejta ‘početak veoma teškog posla’.