Svi oni učestvovali su u raspravi o suštini Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji je bez Koštuničinog pristanka potpisan 29. aprila. U raspravi su dominirale ocene da je prihvatanje sporazuma put koji Srbiju vodi ka priznavanju nezavisnog Kosova, dok je sam Koštunica tek sada zatražio otvaranje javne rasprave o ovom dokumentu.
S obzirom da nije bilo prethodne najave da će se premijer pridružiti svojim saradnicima i kolegama na Pravnom fakultetu, njegovo pojavljivanje je bilo iznenađenje. Odslušao je četiri sata akademskih izlaganja, da bi na kraju zaključio kako ga je najviše iznenadilo ono što je usledilo nakon što je pravni tim njegove Demokratske stranke Srbije početkom juna predstavio analizu Sporazuma potpisanog sa Briselom:
"I onda je nastalo jedno ćutanje i jedan muk."
A upravo mu je taj muk, kako je naveo Koštunica, pomogao:
"Tada sam shvatio da, u stvari, taj muk i to prećutkivanje predstavlja možda još opasniji oblik političke diskvalifikacije."
Koštunica je dalje podsetio da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju parafiran 7. novembra prošle godine, ali je potpisan u potpuno promenjenim okolnostima, kada su namere Evropske unije postale očigledne, u aprilu ove godine:
"Okolnosti se menjaju sa 17. februarom i na onaj isti način na koji se vreme računa, pre nove ere ili posle nove ere, pre Hrista ili posle Hrista, za Srbiju to računanje vremena jeste, kada je reč o njenoj celovitosti, o Kosovu u sastavu Srbije, pre 17. februara i posle 17. februara."
Koštunica smatra da je rasprava o dogovoru sa Evropskom unijom neophodna kako bi se sprečile teške posledice ne samo po Srbiju nego, ponovio je i ovog puta, i po međunarodno pravo koje bi bilo, smatra odlazeći premijer, takođe žrtva priznavanja nezavisnosti Kosova.
Jedan od njegovih savetnika koji dolazi upravo sa Kosova Aleksandar Simić izneo je uverenje da Sporazum ne može biti ratifikovan u Skupštini Srbije jer ne sadrži osnovni element potreban za svaki ugovor, a to je saglasnost i volja obeju strana. Vodeći se upravo tvrdnjom da za ugovor sa Evropskom unijom ne postoji saglasnost na obe strane profesor Kosta Čavoški ga je proglasio nepostojećim.
"Drugim rečima, ovo je jedan bezvredan papir koji je potpisan zarad predizborne kampanje i dobijanja glasova naivnih", govori Kosta Čavoški, isti onaj koji predvodi 'Tim za istinu o Radovanu Karadžiću' i kome je nedavno zabranjen ulazak u Bosnu i Hercegovinu zbog dovođenja u vezu sa skrivanjem ovog haškog optuženika. Prozivajući lidera 'Jedinstvene Srbije' Dragana Markovića Palmu, koji sa svega tri poslanika čini neophodnu podršku proevropskim snagama u Skupštini Srbije, Čavoški je pokušao na njegovom primeru da objasni zbog čega Sporazum sa Briselom faktički ne postoji:
"Na primer, Dragan Marković Palma reši da se iznova ženi i da pored ovog svečanog ugovora, a to je brak, zaključi takozvani bračni ugovor koji bi, otprilike, glasio da između njega i neveste neće biti nikakvih odnosa, znate na šta mislim, sve dok se on kao muž i fizički i moralno ne upristoji, a njegova supruga će biti ta koja će proceniti kada je taj uslov nastupio. To nije nikakav brak, niti bi Dragan Marković Palma, kao razuman i razborit čovek, na to pristao."
Stav da Sporazum ne garantuje teritorijalni integritet Srbije potkrepljen je tvrdnjom da je 20 od 27 članica Evropske unije već priznalo nezavisno Kosovo, protiv čega je istupio bivši sudija Vrhovnog suda, jedini koji je izneo neslaganje sa stavovima Koštuničinih saradnika, Zoran Ivošević. On tvrdi da uprkos različitom odnosu pojedinih država prema kosovskom pitanju, na nivou Unije svi poštuju zajedničke stavove, što bi značilo i nenametanje konačnog rešenja za Kosovo. Princip takozvane 'nedeljive pravne zajednice' Ivošević je objasnio na ovom primeru:
"Kućni ljubimac ili trkački konj je u vlasništvu mene i moje žene. Ako hoćemo da ga otuđimo, to možemo učiniti samo zajedno. Da li mogu ja sam da ga otuđim? Mogao bih ako bih tog konja presekao na pola, ali to onda više ne bi bio trkački konj nego komad mesa - u tom smislu, to je nedeljivo. Tako je i u našem slučaju jedan Kipar može da pokvari celu stvar."
Takođe, kao najsporniju tačku u Sporazumu naveden je član 135. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, u kome stoji:
"Ovaj Sporazum se primenjuje, s jedne strane, na teritorije na koje se primenjuju ugovori kojima se osnivaju Evropska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju i u skladu sa uslovima utvrđenim tim ugovorima i na teritoriju Srbije, s druge strane. Ovaj Sporazum se ne primenjuje na Kosovu koje je trenutno pod međunarodnom upravom u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 od 10. juna 1999. godine. Ovo ne dovodi u pitanje sadašnji status Kosova niti određivanje njegovog konačnog položaja prema istoj Rezoluciji”.
Ministar za Kosovo i Metohiju, profesor za evropsko pravo na Fakultetu političkih nauka, Slobodan Samardžić uveren je da će upravo na osnovu odnosa koji Evropska unija bude imala u implementaciji Sporazuma na Kosovu, biti jasno koliko je stvar moguće izmeniti:
"Ako Evropska unija započne isti proces stabilizacije i pridruživanja sa Kosovom, to će onda biti poslednji čin priznavanja Kosova od strane Evropske unije, bez obzira da li ona formalno-pravno ima pravo da priznaje države ili ne."
Koštunica i njegovi saradnici ponovili su do još nije kasno, pre skupštinske ratifikacije, da se odustane od Sporazuma sa Evropskom unijom. Tome se usprotivio sudija Ivošević, uz rezervu koju je i on podvukao kao presudnu, a koja glasi – ići ka Evropi, ali samo sa Kosovom:
"Ako Srbija prizna nezavisnost Kosova, onda ona ne zaslužuje da se pridruži Evropskoj uniji jer se nijedna njena članica nije odrekla dela svoje teritorije da bi joj se pridružila."
Po najavama, ubrzo po konstituisanju nova Skupština Srbije izjasniće se o Sporazumu o pridruživanju i stabilizaciji, aktu kome je put svojom politikom utro sam premijer Koštunica, dok je sada sasvim izvesno da će njegovi narodnjaci glasati protiv tog dokumenta.
