Pedesetosmogodišnji doktor ekonomski nauka Mirko Cvetković javnosti je manje poznat od mnogih narodnih poslanika. Međtim, neki poslanici poput Šešeljevih radikala u stopu prate njegov rad od trenutka kada je prošle godine stupio na dužnost ministra finansija u Vladi Vojislava Koštunice. Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić ponovo je izneo teške optužbe na njegov račun, precizirajući da ga na premijersko mesto dovodi tajkunski lobi i to isti onaj koji ga je, uveren je Nikolić, doveo i na funkciju ministra finansija:
„Pod takvom hipotekom on neće moći da bude pravi predsednik Vlade, tako da vam se ukazuje da će Boris Tadić obavljati funkciju i predsednika države i predsednika Vlade. Ne mogu da zamislim da će neko otići kod Mirka Cvetkovića kao predsednika Vlade da mu reši neki problem. To će ipak sve da radi Boris Tadić. Pa evo, poručujem Borisu Tadiću da je ’mnogo mačku teleća glava’. On to neće moći da savlada.“
Do samog objavljivanja imena mandatara u javnosti je preovladao utisak da će predsednik Tadić, pod pritiskom stranke, za novog premijera kandidovati vojvođanskog funkcionera Bojana Pajtića i tako odustati od svog (kako su mnogi verovali) favorita aktuelnog šefa diplomatije Vuka Jeremića. Sada, kada se odlučio za najmanje verovatnu opciju, Tadićevi protivnici tvrde kako je to učinio baš kako bi stvorio teren na kome bi njemu pošlo za rukom da bude predsednik ali i faktički premijer. Portparolka Tadićeve Demokratske stranke Jelena Trivan demantuje takve stavove:
„Borisu Tadiću apsolutno ne trebaju takvi izlozi s obzirom na to da je on već godinama apsolutno najpopularniji političar. Takođe i s obzirom na to da je apsolutno nadmoćno pobedio na predsedničkim izborima i da je njegov interes da obavlja predsedničku dužnost u najboljoj mogućoj veri i meri. i on to radi. S druge strane mu je u interesu da ima jako efikasnu Vladu koja će obavljati svoj deo posla. Takav je kadrovski izbor i ministara i premijera.“
Pod bilo čijim da je uticajem premijer već u startu ima ograničenje u tome što ne kontroliše izbor svih od ukupno 24 ministra. Naime, resori se dele shodno koalicionom dogovoru, pa će tako koalicija oko Socijalista (bez čije podrške nije moguće formirati Vladu) dobiti kako se očekuje pet ministarstva, Tadićev partner iz Koalicije za evropsku Srbiju G-17 plus već je odredila i personalna rešenja za šest ministarstava, dok će jedan resor pripasti manjinskim partijama. Ministri koji ne dolaze iz redova Cvetkovićevih demokrata, ako je suditi po običaju koji je već osam godina prisutan u Srbiji, račune će pre polagati svojoj stranci negoli premijeru.
Lider Jedinstvene Srbije, partije koja je zbog odnosa snaga u Skupštini postala presudni faktor u formiranju Vlade, Dragan Marković Palma uverava kako će ovog puta ipak biti drugačije:
„Podsetiću vas da su se svi ministri u prethodnoj Vladi bavili Kosovom i Metohijom. Konkretno ministar prosvete se nikada nije bavio svojim resorom. Mi smo se dogovorili da svako od ministara radi ono što mu je opis posla, a ne da radi ono što donosi političke poene za pojedine stranke.“
Suprotno ranijim najavama da bi, uprkos svemu, mogli podržati Vladu sa kandidatom Demokrata na čelu, u Liberalno demokratskoj partiji pred konačnu odluku su od toga odustali. Lider ove stranke, koja ima 13 poslanika, Čedomir Jovanović objašnjava da se na takav potez odlučilo zato što je jasno da će i Cvetkovićeva vlada biti formirana na bazi niza nerpihvatljivih kompromisa:
„Suština ove Vlade se zapravo svodi na nedorečenost u politici i na međusobna uslovljavanja i kompromise. To joj oduzima one osobine koje bi morala da ima Vlada koja želi zemlju da menja, a mislim da su građani glasali za promene.“
Pakt sa Socijalistima nije problem samo za Jovanovića. Posle jedanest sati pregovora koje su u nedelju sa predstavnicima Tadićeve koalicije vodili predstavnici vojvođanskih Mađara (ukupno imaju četiri poslanika) dogovoreno je sve, osim podrške novoj Vladi. Čelnik Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor:
„Ni na nivou potpredsednika, ni na nivou ministara, ni na bilo kom nivou ne želimo da imamo personalno učešće u toj Vladi. i to nije zbog toga što nam je malo nuđeno. Koja god ponuda bude usledila nećemo ovu odluku preispitati. Mi želimo da samo kao realnost prihvatimo poziciju Socijalističke partije Srbije u današnjem društvu u Srbiji.“
Koliko god pokušavao to da izbegne, malo je verovatno da se budući premijer neće suočavati sa različitim stranačkim zahtevima, što istovremeno može biti i motivirajuće jer će se ministri iz različitih partija boriti da dokažu da je baš u njihovom sektoru učinjeno najviše. Za sada je ta unutrašnja konkurencija i jedina garancija da će se državna politika voditi u interesu građana, te da aparat od 24 ministarstva nije prevelik, za siromašnu družavu i već preopterećen Budžet, ili kako je novinarima poručio Dragan Marković Palma:
“Srbija ima toliko problema da i četrdeset ministara bi bilo malo…”
