Jako ružna i prilično srpska priča

RSE: Vi ste po treći put izabrani za gradonačelnika Kragujevca, a to nije uobičajeno. Da li je neko lobirao za vas ili ste popularni?

Stevanović: Niko nije lobirao za mene. Prošlog puta smo imali direktne izbore za gradonačelnika. Tada sam dobio jednu veliku većinu u odnosu na ostale. Obzirom da je sada proporcionalni sistem bio u pitanju, mi smo ovde imali svoju listu koja se zvala Lista Veroljuba Stevanovića - G17 Plus zajedno za Kragujevac - listu koja je nosila moje ime. Nama su politički protivnici bili Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka, kao i ostali. Mi sami smo dobili 44 posto, što nije zabeleženo na ovim prostorima. Građanima je bilo dovoljno to što smo radili u prethodnom periodu, to je neka vrsta priznanja i jedno veliko očekivanje da se tako nastavi, da bude još bolje. Nema tu nikakvog lobiranja, već iza nas stoji rad koji je rezultirao ovim.

RSE: Sada se tvrdi da ne možete u isto vreme da budete i gradonačelnik i poslanik u Skupštini. Šta kažete na to?

Stevanović: Zavisi ko to tvrdi. Ti koji to tvrde kažu da je to sukob interesa. Kakav je to sukob interesa kada sam funkcioner na lokalu? U članu 102 Ustava, u stavu 3, otprilike piše da poslanik ne može biti onaj koji je u izvršnoj vlasti i koji je u pravosuđu. Misli se na izvršnu vlast na republičkom nivou i na pravosuđe. Nisam produžena ruka republičke vlasti, nego sam neposredno biran od građana, a to nije jedno te isto. Siguran sam da će tako nešto da kaže i Ustavni sud. Nemam dve plate. Imam samo platu gradonačelnika, koja je manja nego poslanička.

RSE: A putni troškovi?

Stevanović: Vozim se službenim automobilom. To je jedan napor. Vreme koje potrošite tamo, morate da nadoknadite radom ovde, pa dolazite pre na posao. Ono što je najvažnije je to da ste pri izvoru svih informacija i svih kontakata. Kontaktirate i sa ministrima i drugima. Ovde sam izabran da bih Kragujevcu doneo nešto dobro, a to mogu samo ukoliko sam najbliže ministrima, Vladi, ostalim poslanicima i određenim direktorima na nivou Republike. Napravljena je izmena Zakona u lokalnoj samoupravi, tako što se sišlo jednu stepenicu niže. To je ona politička nagodba koja u Srbiji još uvek postoji. Ne ide se na to da kada napravite jednu stepenicu, pođete u napred i nastavite ili stojite na istoj. Po velikim strankama, koje su nas po mom mišljenju i dovele dovde, veliki lideri uvek treba da bude u Beogradu. Kada tamo nemate neku ličnost koja je jaka, da može da pobedi, onda idete u neke izmene koje vam se čine takve da možete sutra, kroz neke kombinacije, da napravite mogućnost da budete na vlasti kao tamo neki glavni. To je nešto što je ružno i što nikome ne treba, pogotovo ne Srbiji. Ako ste poslanik, to je samo jedan veliki dodatni napor, ali i ogromna mogućnost da neke stvari završite brže, bolje i na pravi način.

RSE: Za predsednicu Skupštine je izabrana Slavica Đukić Dejanović, potpredsednica SPS-a. Bila je vrlo istaknuta i u vreme Slobodana Miloševića. Tada, 1996. godine, Radio Slobodna Evropa nije imao dopisničku mrežu, pa sam izveštavala o tome kada je policija upala u vašu televiziju, nezadovoljna jednim slobodarskim programom. Ljudi su tučeni pri ulasku u Kragujevac. Velika grupa ljudi je došla pred RTV Kragujevac da protestujete i bila je spremna da uđu unutra, ali je unutra bila naoružana policija koja bi ih pobila. Vi ste ljude zaustavili da ne ulaze. Slavica Đukić Dejanović je tada bila odgovorna za krađu izbora. Ona je u vili Mir bila prisutna kao jedan od najbližih Miloševićevih saradnika kada su ga hapsili. Kako na nju gledate? Vi ste poslanik u istoj Skupštini gde je ona predsednik.

Stevanović: Kada o tome pričamo treba da budemo krajnje realni, ali i da se sve vreme sećamo tih stvari koje pominjete. Ne treba ništa zaboraviti, ali se treba sećati i nekih stvari koje su iz bliže prošlosti. Ona nije učestvovala u krađi glasova jer znam ko je. Bilo je toga i u Kragujevcu, ali oni nisu uspeli. Lično sa njom sada, ali i tada, imam korektne odnose jer se dugo znamo. Ona je jedan izvrstan lekar. Uvek smo bili na različitim političkim stranama, ali nikada nismo bili u ljudskom smislu u sukobu. Kada smo branili našu televiziju, sve ste dobro rekli. Bog je pomogao da to tog sukoba ne dođe. Mi smo povratili našu televiziju i nastavili sa radom. Kragujevac je tada bio smatran gradom koji je bio okupiran sa naše strane. Bio sam poseban predmet pažnje tadašnjeg vrha vlasti jer je Kragujevac bio bure baruta koje može da eksplodira svakog trenutka. Smatrali su me čovekom koji to vodi. I tada nijedan ministar, niti predsednik Vlade, nikada nije došao kod nas i mi smo izdržali te četiri godine. To što je SPS uradio, nikada ne treba zaboraviti. To su teška vremena iz kojih treba izvlačiti određene pouke. Neki ljudi, koji su jako odgovorni, moraju da budu pod nekim znakom pitanja. Prethodna Koštuničina Vlada, koja je korektno funkcionisala i bila jedinstvena Vlada, je bila direktno podržavana od Socijalista. To mogu da kažem jer sam bio u prilici da to gledam. Tada sam i ja bio poslanik. U to vreme vodio sam grupu SPO Nova Srbija. Tih naših devet poslanika Srpskog demokratskog pokreta obnove je bez rezerve podržavalo Vladu. Posle prethodne godine dana i ovih silnih pregovora koji su sada vođeni i koji se završavaju na ovaj način, vidite da u Skupštini, oni koji su sada uvređene mlade, svašta govore Socijalistima, a nisu to govorili kada su do juče pregovarali sa njima. Sada postoji ta priča koja je jako ružna i prilično srpska. Da napravimo drugačiju Vladu, ne možemo. SPS mora da bude u Vladi, ili sa onom grupacijom sa kojom je prethodno pregovarala, ili sa ovom grupacijom koja je proevropska. Mi procenjujemo, pošto imamo 102 poslanika, da je ovo prava priča.

RSE: Ali zar to nije prevelika cena?

Stevanović: Ne ulazim u to. Ne znam kako će ministarstva biti raspoređena jer Zakon o Vladi tek treba da imamo na dnevnom redu. Pitali ste me za Slavicu Đukić i mogu da kažem da je korektan čovek. Izuzetan je lekar i čovek koji će uvek, bez obzira kako ste partijski opredeleni, da vam pomogne. Valjda je to i lekarska etika.

Obzirom na to da moramo da napravimo Vladu i da je kompromis potreban, ona je prava ličnost za tu funkciju. Nikako nije ona ta, za razliku od nekih koje možemo da pominjemo, ali i ne moramo, koji su krali izbore, koji su gurali policiju na nas, koji su gurali policiju da na ulasku u Kragujevac tuče građane. Ne kažem da neki nisu. Ili imate Vladu koja je proevropska, u kojoj je SPS, ili imate Vladu koja to nije, u kojoj je SPS, ili imate nove izbore koji mogu da donesu ko zna šta.

Od Fiata do teniskih terena

RSE: Fiat je trebao da potpiše ugovor u maju, pa u junu, a sada u julu. Da li je jul barem siguran?

Stevanović: Nikada nije bio spominjan ni maj, ni jun, nego jul. Ljudi iz Fiata su prvo potpisali Memorandum sa Vladom, a onda je Memorandum popisan u Kragujevcu, sa nama. To je bio fantastičan događaj i njemu su prisustvovali Tadić, Đelić, Dinkić i drugi čovek Fiata. Memorandum koji smo potpisali nas obavezuje na neke stvari, a to je besplatno zemljište za Fiat, neki gradski porezi koji treba da su manji, ili da se ukinu za njih, ali i Vlada ima neke svoje obaveze prema Fiatu. Fiat dolazi. Fiatovi kooperanti su skoro svakodnevno sa nama. Njih šalje Fiat jer su mu potrebni i želi da ulaže u Kragujevac. Na početku ulaže 700 miliona eura, a Vlada 100 miliona, da potpuno obnovi svoju i našu fabriku, da tu dovede kooperante koji su mu ključni, da i naši ljudi koji mogu postanu kooperanti, da počne proizvodnja modela A klase početkom sledeće godine u količini od preko 100.000 jedinica, da bi za 2010. godinu bio u proizvodnji novi model B klase, preko 1.300 kubika, za čitavo svetsko tržište. Ni jedan ni drugi model do sada nisu proizvedeni. To je 300.000 automobila. U neko vreme 1988./1989. godina, kada sam i ja bio u fabrici, Zastava je proizvodila 220 jedinica u jednoj godini, što je bio rekord. To je spas, ne samo za Kragujevac, već za čitavu Srbiju. Po nekim prognozama koje imamo, očekujem da se to završi do kraja jula. Ovo sa Vladom mislim da neće ugroziti potpisivanje i neće promeniti rok - što je kraj jula.

RSE: Koliko ljudi bi moglo da se zaposli?

Stevanović: Kao gradska vlast smo sebi postavili za cilj da broj nezaposlenih svedemo na ispod 10.000, a sada je nezaposleno nešto preko 20.000 ljudi. U nepune četiri godine ove vlasti smo zaposlili skoro 17.000 ljudi za stalno. Fiat će zaposliti određeni broj ljudi. Ali ne treba pričati samo o Fiatu, već i o školstvu i o Mašinskom fakultetu, o Ekonomskom fakultetu.

RSE: I o Novaku Đokoviću i njegovoj akademiji.

Stevanović: To je sada već aktuelno. Oni su tu zemlju dobili u zakup vrlo povoljno. Očekujemo, po saznanjima koje imamo, uložiće 50 miliona eura, koliko se ulaže i u beogradsku Akademiju.

RSE: To su teniski tereni i Akademija?

Stevanović: Tako je. Tu je jedan veliki teren sa oko 5.000 mesta, jedan veliki hotel, jedan fantastičan kompleks na vrlo atraktivnom mestu, koji se uklapa u naš sportski kompleks. Potpuno smo obnovili stadion koji je sigurno najlepši u zemlji.

RSE: Kragujevac, kao centra Šumadije, verovatno žudi za tim da se u ovoj zemlji konačno desi decentralizacija, da bude reorganizacija. Da li je tako?

Stevanović: Decentralizacija je osnovna stvar koja se govori u kampanji i svi zaborave na to kada se izbori završe. Mi to tražimo vrlo javno, vrlo direktno i vrlo glasno. Ako do decentralizacije ne dođe, Srbiji se ne piše dobro. Dva zakona su jako bitna, koja smo uradili zajedno kao zajednica gradova i opština Srbije. To je Zakon o porastu imovine gradova i opština. Niti Kragujevac niti Beograd nemaju ništa što je gradsko. Sve je republičko. Sedim u kancelariji koja je republička. Moram da pitam Republiku ako hoću da kupim neku zemlju. Za sve moram da pitam Republiku.

Nama je cilj da to dobijemo, da imam interes sutra ako prodam zemlju, da mogu da gradim stanove, da ne moram da uzmem pare, već da zajedno sa investitorom napravim stanove. Više ću da zaradim za grad i za budžet, nego da prodajem samo zemlju. Sada nemam interes jer to sada radim za Republiku koja mi to uzima. Što bih to radio? Bez toga mogu da se zadužujem, da mi to bude hipoteka, mogu da radim sa nekretninama.

Druga stvar koja je jako bitna, a koju Srbija mora do kraja da definiše je finansiranje gradova i opština. Imamo taj Zakon koji nije do kraja onakav kakav smo zamisli. Očekujem da se i to desi. On u osnovi treba da znači da se Srbija ravnomerno razvija. I u Ustavu imamo jedan član ili jednu rečenicu koja kaže da je obaveza Vlade da se Srbija ravnomerno razvija. Tu moramo da dodamo i regione jer to nemamo. Tako se Srbija decentralizuje, da gro para ostaje gradovima i regionima, a ne da sve ide u Republiku i da se vrati ono što neko smatra da treba da nam se vrati. To treba da definiše neki zakon koji treba da predloži i usvoji neka većina koja postoji.

Kragujevački budžet koji je bio pre četiri godine je bio dvostruko manji od niškog, a pet puta manji od novosadskog. Ovog trenutku je dosta veći od niškog i blizu je novosadskom. Ta sredstva smo mi obezbedili, obzirom da smo postali interesantni za mnoge, pa je sada dosta njih koji kupuju zemlju kod nas, a time uvećavamo budžet koji mi sami stvaramo. Nama je cilj da se Srbija decentralizuje.