Po nezvaničnim informacijama dobijenim od nekih poslanika u Skupštini Srbije, članovi Predsedništva Demokratske stranke nisu uspeli na sastanku održanom u utorak uveče da postignu konačni dogovor o imenu kandidata za budućeg premijera. Zahvaljujući tome u sredu ujutro, na nastavku sednice Skupštine Srbije, dok se za govornicom raspravljalo o budućem predsedniku Parlamenta među poslanicima u skupštinskim klupama i hiodnicima i u skupštinskom restoranu najvažnija tema ipak je bilo – ko će biti mandatar. Lista od tri imena očigledno je poznata. Samo nedostaje da demokrate prelome. Funkcioner G-17 plus, partije koja je u koaliciji sa demokratama, Vlajko Senić:
„Ja verujem da su tri imena koja se pominju u javnosti najozbiljniji kandidati. Dakle Pajtić, Cvetković i gospodin Jeremić.“
Dakle kandidati su:
Pedesetosmogodišnji Mirko Cvetković, ministar finansija u odlazećoj Vladi. Jedini koji se donekle izjasnio o mogućnosti da postane premijer:
„Razgovaralo se o tome. Još uvek traju razgovori ali videćemo.“
Ovaj doktor ekonomskih nauka, po rođenju Zaječarac, svojvremeno je obavljao i funkciju direktora Agencije za privatizaciju. Jedan je od srpskih eksperata koji je osamdesetih radio kao konsultant Svetske banke, kao i na projekatima u Pakistanu, Indiji i Turskoj, te na programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Somaliji. Poslednjih godinu dana uglavnom je uspevao da održi budžetksu stabilnost, a trenutno penzionerima obećava povećanja primanja ali ne u ovoj godini.
Iako po godinama duplo stariji od druge dvojice kandidata, u nekim poljima Cvetković nije i iskusniji. To posebno važi za drugog kandidata Vuka Jaremića:
„There is been a lot turbulence in a region....“
Engleski jezik je usavršio u Londonu gde je završio srednju školu, da bi potom diplomirao na teorijskoj fizici na Univerzitetu Kembridž. Fizika ga ipak nije previše interesovala pa je magistarske iz oblasti državne administracije i to, kako je navedeno na Vladinom Internet sajtu, kao najbolji student završio na američkom Univerzitetu Harvard. Od 2004. godine je savetnik predsednika Borisa Tadića. On ga je podržao pri izboru za šefa diplomatije prošle godine (a što ga je zahvaljujući kosovskim zbivanjima izbacilo u prvi plan) a po nekim izvorima i trenutno uživa jaku podršku predsednika u nameri da sa svojih 35 godina života postane najmlađi premijer u istoriji Srbije.
Takav epitet, ako je o godinama reč, mogao bi poneti i treći kandidat, Jeremićev vršnjak Bojan Pajtić:
„Pokušaj ubistva četiri aktiviste Demokratske stranke u Novom Sadu najteži je incident...“
Ovaj Novosađanin, sin sveštenika, više od druge dvojice svojih konkurenata bavio se samom Demokratskom strankom, što potvrđuje i ovaj snimak gde govori o predizbornim incidentima. Pajtić, inače magistar pravnih nauka, od novembra 2004. godine obavlja funkciju predsednika Vlade višenacionalne Vojvodine. Po nekim procenama upravo zahvaljujući onome što su pokrajinske vlasti poslednjih godina učinile Koalicija za evropsku Vojvodinu postigla je majski izborni trijumf i povratila Novi Sad od radikala koji su četiri godine upravljali gradom.
Pajtićev sugrađanin, a zahvaljujući i odnedavnom savezništvu demokrata sa socijalistima sada možemo reći skoro pa i istomišljenik, funkcioner SPS-a Dušan Bajatović, uprkos svim ranijim kritikama koje je upućivao Demokratama, kaže da sada nema prigovora ni na jednu od ponuđenih premijerskih opcija:
„Dobro mi zvuče i Pajtić i Cvetković. Ali mi u ovom trenutku ne znamo da li su oni kandidati. Ono što znam jeste da ova Vlada ima jasan motiv da postavi najbolje i najsposobnije ljude, ljude koji nisu plod političkog komprmisa nego su dokazani profesionalci.“
RSE: Kako nije plod političkog kompromisa ako se ta Vlada stvara na političkom kompromisu?
Bajatović: Mislio sam u smislu obavljanja ministarskih i drugih funkcija. Na ta mesta moraju doći ljudi koji su sposobni da obavljaju te funkcije.
Slično je i sa ostalim novim partnerima demokrata u Skupštini Srbije. Lider „Jedinstvene Srbije“, stranke koja se sa svega tri poslanika našla u poziciji da prelomi u kom će pravcu krenuti Srbija, Dragan Marković Palma takođe ističe da su mu personalna rešenja nebitna:
„Ne ulazim ja u kadrove Demokratske stranke. Ono što je bitno je da taj premijer ima obavezu da poštuje ono što su koalicije dogovorile pre nego što se formira nova Vlada. To je za nas najbitnije. Da li će biti Pera, Mika ili Žika to je za nas nebitno.“
Uprkos nekim utiscima da je lider Demokrata Boris Tadić spreman da na premijersko mesto postavi nekog od svojih saradnika koji se ne mogu pohvaliti izrazitom političkom harizmom upravo kako bi pokušao da isključi mogućnost uzdrmavanja njegove liderske pozicije u DS-u, jasno je da su problemi pri izboru kandidata za premijera mogući u toj stranci, ne i u Skupštini. Jedini glas uzdržanosti za sada je došao iz Liberalno demokratske partije. Lider te stranke, nekada visoko rangirani Demokrata, Čedomir Jovanović:
„Kalkuliše se sa nekoliko imena, ali bez obzira na kvalifikacije ljudi koji se u ovom trenutku pominju kao kandidati za premijera očigledno je da to nisu osobe sa autoritetom. Kako se ova zemlja može menjati ako se i onako uništeni autoriteti institucija donatno banalizuju.“
Po više najava može se očekivati da će do kraja sedmice, nije isključeno već u četvrtak, biti poznata konačana odluka Demokratske stranke. Time bi Srbija mesec i po dana posle izbora dobila mandatara.
