Ona nastoji da ostane neutralna između Rusije i Zapada, što su mnogi okvalifikovali kao neku vrstu oportunizma, odnosno dodvoravanja i jednima i drugima. Naime, s jedne strane, računa na ekonomsku saradnju sa Rusijom (iako je ona svojevremeno uvela sankcije na uvoz pojedinih poljoprivrednih proizvoda iz Moldavije). Istovremeno, Moldavija računa na podrsku Zapada u reintegraciji Pridnjestrovlja, ali ne želi da uđe u NATO strahujući od ruskog odgovora.
Predsednik Moldavije Vladimir Voronjin to negira:
„Komentatorima je lako da kritikuju i donose zaključke. Za nas političare to je mnogo komplikovanije. Geografski i politički, Moldavija je spona između Istoka i Zapada. Na primer, od 1. januara 2007 je postala sused Evropske unije, ostajući istovremeno članica Saveza nezavisnih država. Mi imamo određene koristi od članstva u toj organizaciji i zašto bismo ih se odrekli? S druge strane, imamo neke prednosti od Evropske unije kao njen sused. Zapadni investitori su sada zainteresovaniji da ulažu u našu privredu. U našem je interesu da iskoristimo ove prednosti. Mi nemamo prirodnih resursa niti ekonomsku moć. Kako onda možemo da se razvijamo? Zbog toga sam zadovoljan što imamo dobre odnose sa ostalim članicama Saveza nezavisnih država i, istovremeno, uspešno primenjujemo Akcioni plan EU i Moldavije. To ne znači da mi svaki čas menjamo strane, već jednostavno sledimo sopstvene nacionalne interese. Drago mi je što je Rusija ukinula embargo na uvoz naših vina, da smo postigli dobar petogodišnji plan o isporukama gasa kao i da smo rešili neka druga bilateralna pitanja. Dobri odnosi sa Rusijom nisu u suprotnosti sa našim strateškim ciljem uključivanja u evropske integracije.“
Iako etnički i jezički bliska sa Rumunijom, Moldavija je počela od 1993. godine da se distancira od nje. Ustavom iz sledeće godine, jezik je nazvan „moldavskim“ umesto do tada „rumunskog“. Promenjena je i himna u „Limba noastra“. Studenti u Kišinjevu su masovno protestovali zbog promene naziva jezika.
Predsednik Moldavije Vladimir Voronjin o odnosima sa Rumunijom:
„Naši odnosi nisu baš najbolji u ovom trenutku i mi se brinemo kako će se oni razvijati. Razlike se sada pojavljuju, ali one tinjaju već duže vreme. Ako vlasti u Rumuniji nastave da baziraju odnose sa Moldavijom dovodeći u pitanje njen nacionalni identitet, nisam siguran da će se oni popraviti. Mi treba da imamo normalne odnose sa našim susedima, ma ko to bio, a ne da to bude na štetu jedne strane.“
Moldavija je zatražila pomoć Saveta Evrope zbog rastučeg sukoba sa Rumunijom. Bukurešt je odbio da potpiše sveobuhvatni bilateralni ugovor kojim se potvrđuju postojeće granice Moldavije.
Vladimir Voronin optužuje Rumuniju zbog, kako je rekao, “teze Rumunije o dve rumunske države”.
Rumunski ministar inostranih poslova Mircea Geoana (2003) odbacio je ove optužbe:
„Rumunija je bila i uvek će ostati duboko zaintersovana za evropske integracije Moldavije, njene nezavisnosti i državnosti. To se može potvrditi i činjenicama. Moldavija je postala član Pakta stabilnosti jugoistočne Evrope zahvaljujući pre svega diplomatskim naporima Rumunije.“
Položaj Moldavije u rešavanju statusa Pridnjestrovlja otežava i spor sa Rumunijom, odnosno njeno nastojanje da se u jezičkom, kulturnom i političkom smislu definiše kao poseban entitet u odnosu na Rumuniju, a ne da joj bude samo "mlađi brat".
Moldavski ministar za reintegraciju Vasil Šova:
"Mi smo više puta razgovarali na nivou ministara inostranih poslova i zatražili smo od rumunske strane podršku za rešavanje konflikta, tako što bi se ubrzao process potpisivanja osnovnog političkog sporazuma između Moldavije i Rumunije, naročito u vezi sa granicom. U ovom kontekstu mi smo rekli rumunskoj strani da bi oni trebalo da doprinesu smirivanju konflikta u Pridnjestrovlju."
Po mnogim procenama, nije na vidiku skoro rešenje statusa Pridnjestrovlja čije je rukovodstvo dodatno ohrabreno nedavnim proglašenjem nezavisnosti Kosova a i sve zategnutijim odnosima Zapada i Rusije.
Poluatonomni region Gagauz-Jeri se navodi kao model i za rešavanje ostalih konflikata. Reč je o regiji na jugu Moldavije, nastanjenoj sa oko 250 hiljada pripadnika tursko-hrišćanske grupe koja je bežala u 19. veku od ratova Turske i Rusije. Oni su tradicionalno proruski orijentisani i bojali su se da će nakon raspada SSSR, Moldavija težiti ujedinjenju sa Rumunijom. Oni su takođe tražili nezavisnost. Međutim, za razliju od Pridnjestrovlja, Gagauzi su uspeli da premoste razlike sa Moldavijom i od 1994. godine uživaju široku autonomiju.
U ovoj oblasti postoje tri zvanična jezika – gagauski, moldavski i ruski – i često se smatra knjiškim primerom rešavanja manjinskog problema u višenacionalnoj zajednici.
Guverner ove regije Mihail Formuzal u intervjuu za RFE:
“Zaista, sredinom 1990-ih godina, Gagauzija i Moldavija služile su kao primer celom svetu. U tom trenutku, mudrost oba naroda pokazala je mnogo bolje rezultate nego upotrebom oružja. To je za mnoge bila važna lekcija, da se ne gubi pozicija ako se započne dijalog za konferencijskim stolom. Naprotiv, to je mnogo efikasniji način za zaštitu sopstvenih interesa.”
Predsednik Parlamenta Pridnjestrovlja Evgenij Ševčiuk kaže međutim da model Gagauzije nije zadovoljavajući za Pridnjestrovlje.
"Pozicija Tiraspola je bazirana na rezultatima referenduma. Kada je reč o poziciji Moldavije, postojali su napori da se realizuje neka vrsta zajedničke države, na primer, uspostavljanjem federacije ili novom državom sa asimetričnom autonomijom u okviru “Kozak plana”. Ali, Moldavija je odbila sve predloge. Mi smatramo da je autonomija, uzimajući primer Gagauzije, predstavlja mekanu i nezadovoljavajuću formu."
Nakon višegodišnjeg prekida, predsednik Moldavije Vladimir Voronjin i lider Pridnjestrovlja Igor Smirnov razgovarali su najpre telefonom, a potom se i sreli 11. aprila 2008. godine. Istoga dana kada smo razgovarali sa moldavskim ministrom za reintegracije Vasilom Šovom.
"Dogovoreno je da se odmah uspostavi radna grupa koja će raditi na izgradnji poverenja između Kišinjeva i Tiraspola. Drugi dogovor se odnosi na potrebu slobodnog protoka informacija i slobodnog kretanja. Smirnov će otkloniti sve prepreke slobodi kretanja od desne na levu stranu reke Dnjestar, dok će zvanični Kišinjev zatražiti od EU da u narednim godinama olakša vizni režim za vladu Pridnjestrovlja. Dogovoreni su takođe stalni kontakti kako bi se rešavali svi problemi koji iskrsnu."
Evgenij Ševčiuk, predsednik Parlamenta Pridnjestrovlja u intervjuu za RFE:
"Mi smo uvek delovali u cilju održavanja direktnih kontakata. Pozicije vođa Moldavije i Pridnjestrovlja utiču na efektivnost pregovaračkog procesa. Zbog toga je sastanak predsednika Voronjina i Smirnova veoma važna faza. Što se tiče perspektive, veoma je rano govoriti o tome, pošto pregovori nisu održani već duže vreme. Problemi iz 2000-2001. godine trenutno nisu toliko značajni. U sadašnjoj situaciji je potrebno da se održe konsultacije da bi se utvrdilo šta je postignuto i kakvi rezultati se očekuju od pregovora. Da bi se došlo do ovoga, potrebno je da se dve strane sastanu i razgovaraju. Mislim da trenutna situacija nije loša."
RFE: Kakva je mogućnost kompromisa sa Pridnjestrovljom – stvaranja konfederacije, federacije, udruživanja sa Moldavijom ili je nezavisnost jedino rešenje? Koja vam se varijanta čini najrealnijom?
ŠOVA:"Želeo bih kažem da nikakvi razgovori o mogućoj konfederaciji, federaciji ili asocijaciji nisu prihvatljivi zato što posrednici ili posmatrači uključeni u razgovore podržavaju neophodnost rešavanja konflikata, pri čemu bi se sačuvao teritorijalni integritet sa Moldavijom i definisao status Pridnjestrovlja. Mislim da će o tome biti reči u razgovorima "5+2" grupe. Visoka autonomija Pridnjestrovlja omogućiće joj razvoj i istovremeno neće stvarati prepreke da integralna Moldavija funkcioniše kao demokratska i nezavisna adržava. Cilj su takođe i evropske integracije."
"Napraviti malu Evropu"
Predsednik Parlamenta Pridnjestrovlja Evgenij Ševčiuk:
"Prva forma je prihvatljiva samo ukoliko je podržana od većine populacije u Republici Moldaviji. Kada dobije podršku većine, može se prihvatiti kao dugoročna i konstruktivna."
Građani ruske nacionalnosti u Pridnjestrovlju i Moldavci imaju oprečna mišljenja.
Najpre pripadnici ruske zajednice:
Ruskinja iz Pridnjestrovlja:
"Narod želi da žive u miru. Nema nacionalnih nesuglasica. Živimo skladno – Ukraijinci, Moldavci, Bugari, Jevreji. Mi smo veoma multietnicka sredina. Ovde je uvek bila razvijena trgovina, Uglavnom sve je u redu. Samo privreda u kojoj vladaju nestašice može da pokrene nacionalizam. Neću da pravim paralele sa Kosovom i Srbijom, mislim da oni imaju svoje uzroke krize. U Pridnjestrovlju živi oko 500 hiljada ljidi i nije baš ozbiljno očekivati da tako mala teritorija ima svoju vojsku, razvijenu ekonomiju. Moramo imati nekakav sporazum sa Moldavijom ili Rusijom. Po mome mišljenju bilo bi logično da Pridnjestrovlje ostane deo Moldavije kao u sovjetsko vremena. Ali ja bih lično volela da odem u Rusiju i da tamo živim."
Rus iz Pridnjestrovlja:
"Možda bih bilo dobro da ostavimo ovaj problem da "visi još malo u vazduhu". Možda će vreme sve rešiti. Možda će vreme prinuditi Moldaviju i Pridnjestrovlje ako ne da se klanjaju jedno dgugom – ono barem da ostvare bolju ekonomsku saradnju. Nakon toga možda će sve samo po sebi krenuti."
"Ne vidim smisao da se pravi bilo šta zajedničko sa Moldavijom. Oni će nas naprosto "ugušiti". Njima trebaju naše fabrike..."
Pripadnici ruske zajednice u Pridnjestrovlju o tome šta bi im donela nezavisnost.
Rus iz Pridnjestrovlja:
"Svašta. Mi ovde imamo sve što je potrebno svakom čoveku da živi sretno. Imamo metalurgiju, fabrike. Mi bi ovde napravili malu Evropu, ako bismo mogli slobodno trgovati... Mi smo dobro zarađivali dok Moldavija nije postavila ekonomske prepreke. Na referendumu svi su bili za Rusiju. Ovde većina ima ruske ili ukrajinske pasoše. Obe varijante su dobre – i nezavisniost i ujedinjavanje s Rusijom. Ne znamo kako ćemo dobiti nezavisnost. To će možda zavisiti i od Rusije."
Rus (2) iz Pridnjestrovlja:
"Opstala bi privreda. Bilo bi bolje s papirima. Sada ne mogu da odem ni do svojoj bake u Ukrajini. Nije baŠ to toliko važno, ali bilo bi bolje da imamo nezavisniost. Imali bi veće mogućnosti za trgovinu, mogli bi putovati. Nas pasoš niko sada ne priznaje. Što se tiče zajedničke države sa Moldavijom postavlja se pitanje šta će biti sa jezikom? Moldavski će postati državni jezik? Ali ako bih bilo dva jezika ja ne bih bio protiv."
Građani moldavske nacionalnosti.
- Moldavac
- iz Moldavije:
“Treba da im daje izvestan nivo autonomije, ali tako da ostanemo zajedno. Autonomiju koju je dobila Gagauzija, trebalo bi obezbediti i Pridnejstrovlju."
“Moldavija je nezavisna i suverena država. Zašto mora da bude pokorna? Moldavija ima svoje interese, parlament i vladu koji treba da reše sukob u Pridnjestrovlju."
“Ne mislim da će se ovo okončati. Smatram da će rešenje konflikta biti odloženo na dugo vreme.”
"Rukovodstvo Pridnjestrovlja je podeljeno oko tog pitanja. Tvrđu struju čine pre svega obaveštajne službe okupljene oko de fakto predsednika Smirnova. Oni znaju da nemaju mesta u reintegrisanoj Moldaviji i zato će do poslednjeg trenutka oponirati bilo kakvom kompromisu. Umereniju struju čine pre svega biznismeni, zatim pojedini članovi parlamenta. Oni znaju da mogu profitirati od trgovinskih olakšica koje Moldavija dobija od Evropske Unije, zatim da bi bili zastupljeni u institucijama u Kišinjevu, slati kao diplomatsko osoblje Moldavije u inostranstvo i tako dalje. Uticaj ove struje raste u Pridnjestrovlju, ali je još uvek neizvesno i da li će prevladati. Postavlja se i pitanje koliki udeo u centralnim vlastima je Moldavija spremna da da Pridnjestrovlju nakon reunifikacije. Dakle, pregovori će se fokusirati oko konkretnih odrednica a ne o uopštenim, često praznim pojmova kao što su federacija, konfederacija i slično. Na primer, Španija je po definiciji unitarna država, a u suštini je decentralizovanija nego mnoge federacije. Velika Britanija nije federacija, ali su prilično decentralizovane pozicije Irske i Škotske. Dakle, u slučaju Pridnjestrovlja to će se verovatno zvati visok stepen autonomije, a u suštini biće reč o federalizaciji."
Moldavija insistira da neče upotrebiti silu. Ministar za reintegraciju Vasil Šova.
"Želim odlučno da kažem da ne dolazi u obzir nikakva upotreba sile ni danas ni sutra niti u budućnosti. Mi želimo da pronađemo rešenje kroz pregovore omogućavajući svim građanima Moldavije da žive pristojan i udoban život."
Postavlja se i pitanje da li će vlasti u Pridnjestrovlju prihvatiti rešenje svojom voljom, ili će pak biti naterane da ga prihvate?
Analitičar Piter Ratland:
"Mislim da ukoliko bi se izvana Pridnjestrovlju govorilo da prihvati rešenje, njegovo rukovodstvo bi to i uradilo. Pridnjestrovlje mora da shvati da su spoljašnji saveznici neophodni ukoliko želi da zadrži bilo kakve nadležnosti. Ukoliko vlast u Pridnjestrovlju dobiju signal od EU, Rusije i Ukrajine da je postignuto kompromisno rešenje, moraće da ga prihvati ili će biti izloženo sankcijama, pre svega trgovinskim i viznim."
