Nakon proglašenja nezavisnosti Pridnjestrovlje je uspostavilo svoju strukturu vlasti. Od predsednika, preko ustavnog suda, vojske, policije, carine, himne, državnog grba. Njene institucije ne zaostaju u funkcionisanju za Moldavijom, najsiromašnijom zemljom u Evropi, pa samim tim nije atraktivna za stanovnike Pridnjestrovlja.
Iako su Moldavci pojedinačno najbrojnija etnička grupa, oni su u priličnoj meri marginalizovani pa čak i diskriminisani, pre svega u učešću u političkom životu kao i upotrebi jezika, odnosno školovanju na moldavskom.
U 2004. izbila je kriza oko pozicije moldavskih škola u Pridnjestrovlju koja je rešena tako što su dobile autonomiju s tim što su morale da se registruju pri Ministarstvu za obrazovanje Pridnjestrovlja.
Moldavka iz Pridnjestrovlja:
"Kažu da su sva tri jezika državni jezici: rumunski/moldavski, ruski i ukrajinski. Ali, ne vidim ni jedan zvanični dokument na moldavskom ili ukrajinskom. Sve je na ruskom. Oseća se mržnja prema Moldavcima i rumunskom jeziku. U gradu nikada nećete ćuti da Moldavac govori rumunski jezik, iako ga uče u jedinoj školi. Oni su obavezni da govore ruski u školi, na odmoru, čak i u obdaništu. Od rane mladosti svi Moldavci ovdje govore dva jezika: ako im se obratite na ruskom, odgovaraju na ruskom… ako im se obratite na rumunskom, oni odgovaraju na rumunskom. Nije prihvatljivo da neko kaže: ja sam Rumun ili ja govorim rumunski jezik. Bolje je na javnom mestu ne govoriti moldavski. Sigurnije je to raditi u kući i u porodici. Inače bi mogli doći u sukob sa vlastima. Na primer, ja ne mogu na poslu slušati radio program na moldavskom. Moje kolege takođe govore moldavski, ali smemo komunicirati samo na ruskom. Mnogi radije komuniciraju na engleskom, nego na rumunskom. Većina ljudi ovde su Moldavci, ali moramo govoriti ruski. To nije normalno."
Predsednik Parlamenta Pridnjestrovlja Evgenij Ševčiuk kaže za RFE da ima problema u primeni odredbe o ravnopravnosti jezika, ali da su oni pre svega vezani za nedostatak materijalnih sredstava. On se međutim ne slaže u potpunosti sa ocenom o neravnopravnosti u upotrebi jezika.
"Moldavci su u 2001. godini činili 32 odsto stanovništva Pridnjestrovlja. Postoje institucije koje omogućavaju korišćenje ruskog, ukrajinskog i moldavskog jezika. Mi znamo da ne doprinosimo u punoj meri razvoju moldavskog ili ukrajinskog jezika, ali to nije rezultat državne politike. Politika je vezana za finansijske mogućnosti. Ono što bi mogli uraditi je kreiranje više programa, ne na ruskom, nego na ukrajinskom i moldavskom jeziku. Mi znamo da je ovakvih programa malo.
Mi takođe imamo novine na ukrajinskom i moldavskom jeziku, ali, naravno, treba ih više. Takođe, valjalo bi povećati broj škola na moldavskom jeziku, Kao što znate, u moldavskim školama uče na ćrilici što znači da se ne mogu koristiti knjige na latinici. Dakle, treba štampati nove knjige, što je nama dodatno finansijsko opterećenje. Mogućnosti za razvoj jezika na željenom nivou su vrlo male, ali to je samo pitanje finansija. Mi moramo pisati zakone na moldavskom i ukrajinskom, što trenutno nije slučaj. Mi se bavimo tim pitanjem ali ukoliko se ne ukinu ekonomske restrikcije, nećemo moći mnogo da uradimo."
Moldavski ministar za reintegraciju Vasil Šova kaže za Radio Slobodna Evropa da građani moldavske nacionalnosti traže da se problem reši što pre.
"Postoji nekoliko problema koji se tiču škola na moldavskom. Ima devet moldavskih škola koje rade u gradovima, od kojih većina koriste ćirilicu. Ovaj problem bi trebalo da se reši u budućnosti, jer većina ljudi smatra da je to čisto političke prirode. Tu je takođe problem vojnika moldavske nacionalnosti koji uče na obe strane reke Dnjestr. Tu je I 5,000 studenata iz Pridnjestrovlja koji se školuju u Moldaviji, i ova brojka se stalno penje. Često prisustvujem sastancima sa mladim ljudima iz Pridnjestrovlja. Ljudi ne žele da budu deo konflikta i zahtevaju od Vlade i posmatrača da reše problem."
"Moldavsko stanovništvo u Pridnjestrovlju živi uglavnom u ruralnim područjima. Međutim, ključnu ulogu u funkcionisanju ove regije imaju dva grada – Tiraspol i Bender u kome dominira populacija koja govori ruski. Ključni problemi su nedovoljna zastupljenost predstavnika Moldavaca u lokalnim vlastima, zatim manjak škola na rumunskom i latiničnom pismu. Na fakultetima postoji veoma malo mogućnosti da se studira na rumunskom, tako da mnogi odlaze u Kišinjev da nastave školovanje. Osim Moldavaca, u teškoj situaciji su i Ukrajinci, iako je njihov jezik proglašen kao treći zvanični. U suštini, oko 90 odsto komunikacije se odvija na ruskom, počev od politike, biznisa, pa do medija, filmova. Dakle, reč je o veoma rusifikovanoj oblasti."
RFE: Kako oko 30 odsto Rusa može da nametne svoju volju kao da su u većini?
"Ne samo u Pridnjestrovlju nego i okolni delovi Ukrajine su prilično rusifikovani. To znači da je i za većinu Ukrajinaca u Pridnjestrovlju ruski glavni jezik i sve što iz toga proizilazi. U vreme sovjetske Moldavije, iako je 65 odsto stanovništva bilo moldavsko, na većini fakulteta se studiralo na ruskom, na primer, pravo. Dakle, reč je o potpunoj dominaciji ruskog jezika nasleđenoj iz vremena Sovjetskog Saveza."
Nategnuti novi identitet
Od sredine 1990-ih, rukovodstvo Pridnjestrovlja je nastojalo da kreira novi identitet ove regije baziran na njenom karakteru i istoriji. Time se težilo legitimisanju zahteva za nezavisnošću i podsticanja multietničke populacije da prihvati zajednički identitet kao osnovu za državnost Pridnjestrovlja.
Na Zapadu se takav pokušaj ignoriše pa i ismejava, jer se ističe da se radi o mafijaškom režimu. Međutim, ne treba isključiti mogućnost stvaranja novog identiteta slično kao u Belorusiji, gde je Aleksandar Lukašenka stvorio novi postsovjetski-beloruski identitet koji se ne oslanja na klasične etničke markere kao što su zajednička istorija i jezik.
Postoji pet elemenata tog identiteta: samodovoljnost, državnost, multietničnost, istočno - pravoslavna - slovenska - ruska orijentacija i Modlovizam (istočna varijanta za razliku od navodne prorumunske orijentacije Moldavije). U osnovi ovog konstruisanog identiteta je rusocentrizam, mada je ohrabrivana i multietničnost i moldavsko-ukrajinsko-ruski jezik. Ruski jezik je promovisan kako bi povezao „Pridnjestrovljce različitog porekla“. Selektivna istorijska prezentacija u školama i medijaima, dovela je do kreiranja kulta oko lidera Pridnjestrovlja Igora Smirnova i snažno je naglašavala sukobe od 1990. do 1992.
Vlasti Pridnjestrovlja su takođe nastojale da očuvaju socijalnu sigurnost koristeći infrastrukturu iz sovjetskih vremena kako bi obezbedili podršku javnosti. Građani i dalje mogu da računaju na mnoge beneficije. Cene komunalnih usluga i energija su nerealno niske.
U svakom slučaju, kampanja za promovisanje novog identiteta kao i socijalna politika obezbeđuju veliku podršku građana vlastima. Prema istraživanju iz 1998, koje su sprovele agencije iz Pridnjestrovlja, Moldavije, Rusije i SAD, 83 odsto građana podržava državnost Pridnjestrovlja: 44 procenata smatra da postoji jedinstvena, ujedinjena pridnjestrovljska zajednica. Prema istraživanju iz 2000. većina stavnovnika Pridnjestrovlja smatra da živi bolje nego građani Moldavije.
"Vlasti u Pridnejstrovlju definitivno nastoje da to ostvare. Činjenica je da su Moldavci bili manjina u Pridnjestrovlju za vreme Sovjetskog Saveza i da je ova oblast prilično rusifikovana. Dakle, vođstvo Pridnjestrovlja pokušava da stvori novi identitet sa dubljim korenima nego što je to samo sukob početkom 1990-ih. Istovremeno, mnogi elementi ovog identiteta su varljivi. Ovde nije reč o multietničkom identitetu već zasnovanom na ruskom jeziku i kulturi. Taj identitet se zasniva na protivljenju Moldaviji, ali smatram da je sveukupno bez dubljeg utemeljenja."
U Pridnjestrovlju vlada autoritarni režim sa veoma efikasnim bezbednosnim aparatom koji ograničava suštinski politički pluralizam svodeći ga na propridnjestrovljski i prosovjetski spektrum. Nekoliko opozicionih političkih partija, pre svega promoldavska opozicija, pod stalnom je pretnjom hapšenja, ispitivanja i raznih vrsta zastrašivanja.
Andrej (Andrei) Safonov, jedan od retkih opozicionara, urednik lista „Novaja Gazeta“, u intervjuu za RFE:
„Problem je što nakon 15 godina virtuelne nezavisnosti, postaje očigledno da se smer i domaće i spoljne politike Pridnjestrovlja mora ili modernizovati ili promeniti.“
Nezadovoljni su i pojedini građani ruske nacionalnosti u Pridnjestrovlju.
Rus iz Pridjestrovlja:
„Gledajte šta se ovde se radi! Kriminal je u vlasti. Kakav je to društveni sistem – kapitalizam, komunizam, šta je to? Živimo kao "papuaše" (parazitski život-D.Š), mislimo samo da jedemo i spavamo. Nema progresa.“
Međutim, predsednik Parlamenta Pridnjestrovlja Evgenij Ševčiuk negira navode o kršenju ljudskih prava i pritiscima na političke oponenete i na medije.
"Moramo priznati da postoje pitanja koja treba rešiti, ali mislim da je pogrešno govoriti da ne postoje demokratske institucije u Pridnejstrovlju. U ovoj zemlji postoji sloboda medija, mehanizmi za razvoj opozicionih institucija. Na primer, postoje opozicione partije koje imaju svoje novine koje kritikuju vladine aktivnosti. Postoji slobodan protok informacija u Pridnjestrovlju. Imamo TV kanal koji koristi izvore iz Ukrajine, Rusije I Bjelorusije. Tu je takođe i Euronews i BBC. Imamo i internet koji pomaže ljudima da saznaju šta se dešava u svetu, te da formiraju svoje mišljenje. Mislim da je razvoj dinamičan. Čim se ekonomske restrikcije ublaže, ljudi će biti skloniji angažovanju u javnom životu i političkim partijama, neopterećeni ekonomskim problemima. Ja sam ubeđen da su ljudi slobodni, ali siromašni."
Meka za krijumčare
Osim autoritarnim merama, vlasti u Pridnjestrovlju opstaju zahvaljujući i ekonomskoj pomoći Rusije kao i krijumčarenju roba čije se poreklo do skora uopšte nije znalo niti su plaćani porezi na nju.
S obzirom da je teritorija Pridnjestrovlja veoma uska ali dugačka, ona koristi tu geografsku pogodnost tako da se roba iz Ukrajine nekontrolisano redistribuirala u Moldaviju. Od toga su vlasti u Pridnjestrovlju ostvarivali veliku dobit jer faktički od 1991. sve prihode od carina zadržavaju u svom budžetu kao i od privatizacije preduzeća.
Od 1996. do 2001. preduzeća iz Pridnjestrovlja su čak mogla da izvoze legalno a da ne plaćaju poreze Moldaviji, jer su na osnovu sporazuma iz 1996. vlasti u Kišinjevu dozvolile Pridnjestrovlju da koristi svoj carinski pečat „Republilka Moldavija. Pridnjestrovlje. Tiraspol carina“. Moldavija se takođe složila da ne naplaćuje poreze i carinu na robu koja ide u Pridnjestrovlje preko Moldavije.
Predsednik Moldavije Vladimir Voronjin u intervjuu Radiju Slobodna Evropa:
„O krijumčarenju iz Pridnjestrovlja u Moldaviju imamo svakodnevno dokaze: na desetine kamiona natovarenih najrazličitijom robom prelaze preko granice. Imamo dokaze na osnovu transfera novca u strane banke. Postoje i mnoge druge stvari koje otkrivamo i istražujemo svaki dan.“
Prihodi carinskog departmana, koji vodi sin Igora Smirnova, veći je nego budžet Pridnjestrovlja, što govori o raširenosti korupcije.
Pridnjestrovlje je veoma važna ruta za krijumčarenje, uključujući i ljudi između Rusije i arapskih zemalja. Ono je istovremeno i sigurno utočište mnogim kriminalcima koje traži Interpol.
Predsednik Parlamenta Pridnjestrovlja Evgenij Ševčiuk odlučno međutim demantuje navode o krijumčarenju.
"Želim da naglasim da su misije EU aktivne na različitim granicama – Pridnjestrovlja sa Moldavijom, te Moldavije sa Rumunijom. Ove granice se oštro kontrolišu od evropskih struktura i lokalne vojske. Postoje različiti problemi. No, cilj optužbi da skrene pažnju sa bilateralnih veza i istovremeno umanje šanse za naš ekonomski razvoj. Mi do sada nismo dobijali informacije o krijumčarenju oružja i droge. Bilo je slučajeva krijumčarenja droge u Moldaviji, ali to nije povezano sa granicom na Pridnjestrovlju."
Portparol Misije OEBS-a u Moldaviji Čarls Neukrič u intervjuu Radiju Slobodna Evropa:
"Svakako da su kriminal i korupcija itekako rasprostranjeni u celom ovom regionu. Poseban je problem u Pridnjestrovlju gde ne postoji saradnja sa međunarodnim telima za primenu zakona. Imamo samo informacija šta se tamo dešava ali ne i mogućnosti da se angažujemo u rešavanju ovog problema".
Došlo je do tenzija u martu 2006. nakon odluke Moldavije i Ukrajine da uspostave nova carinska pravila na robu koja ulazi u Ukrajinu iz Pridnjestrovlja. Ovaj potez su podržale SAD, EU i OEBS kao nužnu meru protiv krijumčarenja. Međutim, Rusija je osudila pomenutu odluku, ocenjujući je kao „destruktivnu“ i može izazvati humantiranu katastrofu.
Moldavski premijer Vasile Tarlev je odbacio optužbe da je reč o blokadi Pridnjestrovlja:
„Nema ekonomske blokade Pridnjestrovlja, niti će je biti. Vlada Moldavije nije zaintersovana da ekonomski blokira sopstvene građane. Mi želimo da živimo u miru i prosperitetu sa svojom braćom i sugrađanima u Pridnjestrovlju.“
Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov:
„To što se tamo dešava, prema našim informacijama, liči na ekonomsku blokadu. Ako je to zaista u pitanju, potrebne su, naravno, hitne mere da se ona okonča.“
Adrian Jakobovits Sehged (Szeged), predstavnik EU za Moldaviju podržao je ove mere:
„Smatramo da je primena Deklaracije ukrajinskog i moldavskog premijera veoma važna za uspostavljanje reda na granici i mi ćemo u potpunosti podržati njenu primenu u praksi.“
Predsednik Pridnjestrovlja Igor Smirnov zatražio je ukidanje ovih mera:
„Tražimo od Ukrajine da razmotri političke konsekvence ove odluke i spreči veliku socijalnu i ekonomsku katastrofu, koja će takođe pogoditi na stotine hiljada građana Ukrajine. Pod ovakvim okolnostima, prekidamo sve pregovore. Osim toga, Ukrajina je postal glavno oruđe Moldavije u ostvarivanju njenih ciljeva.“
Osim krijumčarene robe, ruske subvencije u energiji su od ključnog značaja za ekonomiju Pridnjestrovlja, pre svega jeftin gas. Gasprom je dozvolio da se dug za gas nagomila na 960 miliona dolara, što je tri puta više od godišnjeg društvenog proizvoda Pridnjestrovlja.
Dok je Moldavija započela tržišne reforme 1992-3, Pridnjestrovlje je nastavilo sa politikom snažne državne regulative u privredi sve do kraja 1990-ih. Tako je vremenom Pridnjestrovlje izgubilo mnoge od prednosti u odnosi na ostatak Moldavije, kao što su viši životni standard, stopa rasta, produktivnost.
Najsiromašnija u Evropi
22. februar 2007.
Moldavija je bila žitnica SSSR, poznata po obilju poljoprivrednim proizvoda i vinima. Sada je najsiromašnija zemlja u Evropi. 800 hiljada Moldavaca radi u inostranstvu. Oko 80 odsto od 4.2 miliona njenih stanovnika živi ispod granice siromaštva.
Eleonora Colesnic, živi 25 kilometara od Kišinjeva u gradu Pelivan:
„Moja plata je oko 30 evra mesečno. Nekako preživljavamo zahvaljujući maloj bašti u kojoj gajimo razno povrće. Imamo i malo parče zemlje na brdu. Ali ovde uopšte nema perspektive. Pre nekoliko godina počeli su ako ništa drugo da isplaćuju neke zarade i penzije na vreme, ali između 1994. i 1999. bilo je veoma teško.“
Moldavski premijer Vasile Tarlev u intervjuu za RFE (2006):
„Kada se govori o teškoćama sa kojima se suočavamo, one su pre svega posledica nepostojanja jedinstvenog carinskog prostora. Kako može jedna zemlja da se razvija bez tog uslova? Da se ne suočavamo sa problemom statusa Pridnjestrovlja, mi bismo ostvarili 10 puta bolje ekonomske rezultate. To je bolno i za mene lično i za ceo moldavski narod.“
Bez obzira na tešku ekonomsku situaciju u Moldaviji, analitičar Niku Popesku smatra da je u njoj bolje stanje nego u Pridnjestrovlju.
"Pridnjestrovlje u osnovi nije održivo kao u ovom trenutku de fakto država. Ona je dosada ostvarivala prihode krijumčarenjem, reeksportom između Ukrajine i Moldavije, izvozom roba preko Moldavije a da pri tom preduzeća iz Pridnjestrovlja nisu plaćala poreze Kišinjevu. Tačno je da je Moldavija siromašna zemlja i možda nije atraktivna za građane Pridnjestovlja. No, Pridnjestrovlje je neodrživ entitet čak i za moldavske standarde. Međutim, partnerstvo Moldavije sa EU postaje polako interesantno i za pojedine stanovnike Pridnjestrovlja. Na primer, kada je Moldavija dobila vizne olakšice, Privredna komora Pridnjestrovlja je odmah kontaktirala Brisel raspitujući se o mogućnosti da i biznismeni iz ove regije dobiju pogodnosti po osnovu ovog sporazuma, što je razumljivo jer imaju moldavske pasoše. Treće, tačno je da je Moldavija najsiromašnija zemlja u Evropi ali ona, na primer, skoro da nema dugova prema Gaspromu. Istovremeno, Pridnjestrovlje duguje ruskom snabdevaču oko milijardu i po dolara jer u poslednjih 15 godina takoreći nisu plaćani računi. Dakle, kada se govori o uspešnom izvozu čelika iz Pridnjestrovlja, isplati penzija, treba imati u vidu ogromne ruske subvencije. Na primer, društveni proizvod Moldavije i Pridnjestrovlja je isti po glavi stanovnika, ali je zato dug Pridnjestrovlja 4 i po puta veći."
