“Ako pogledamo sve zemlje bivše Jugoslavije, problem je političko mešanje bilo neposredno ili posredno i to ostaje jedan predominantan problem sa kojim se suočava razvoj kulture nezavisnih medija. Problem predstavlja i nedostatak zrelosti u političkom sistemu unutar regiona. Izbrane vlade veruju da im to daje za pravo da se mešaju u medije pa onda pokušavaju da manipulišu medijima kako bi to služilo njihovim interesima. To pokazuje dubinski nedostatak razumevanja uloge medija i demokratije.”
Sa druge strane, političke trendove, gotovo uvek, prati krupan kapital. Zbog toga neki smatraju da je uticaj tog kapitala opasniji od uticaja političkih stranaka ili pojedinaca u tim strankama. Ekonomski uticaj, koji je najčešće skoncentrisan u rukama nekoliko lokalnih tajkuna, može ozbiljno da ugrozi rad komercijalnih medija, ostavljajući ih bez reklama, a time i bez najznačajnijeg izvora zarade, čineći time da ti mediji ubrzo nestanu sa medijske mape jedne zemlje. Veran Matić, direktor televizije B92, kaže za RSE, da je za tu televiziju, ali i za ostale nezavisne medije u Srbiji ekonomski uticaj daleko veći problem od političkog:
“Problem je kada vas zbog uređivačke politike, koja intezivno promoviše istraživačko novinarstvo i kroz taj oblik novinarstva razotkriva čitav niz korupcionaških malverzacija u proteklom periodu, stigne skidanje reklama i oglasa upravo zbog toga što ste objavili, kao pokušaj da se spreči emitovanje tih emisija, a onda i kao kazna zato što su te emisije reprizirane. To je nešto što ozbiljno ugrožava medije.”
Uticaj krupnog kapitala i političara naročito je opsan u sredinama van Beograda u kojima lokalni političari i tajkuni medije doživljavaju kao privatno vlasništvo, kaže Dragana Nikolić-Solomon, šefica medijskog odeljenja OEBS-a:
“Naročito su ugroženi oni mediji koji su ostali vlasništvo lokalne samouprave, pa svaki gradonačelnik misli da je on svojom funkcijom ujedno postao i urednik medija koji u svojoj sredini finansira. Zato se sve novinarske asocijacije i sva novinarska udruženja, kao i misija OEBSA-a, zalaže za to da se mediji privatizuju i da se od strane vlade napravi jedan strategijski plan, kako bi se mediji na pravi način privatizovali i spasili od političkih i tajkunskih uticaja. Mislim da mnogi madiji koji su u vlasništvu lokalne samouprave i koji su na izvestan način postali propagandno sredsvo za tu samoupravu, nemaju budućnost jer građani ne žele ni da čitaju ni da slušaju propagandu.”
Ali, uprkos tako očiglednom problemu sa kojim se mediji suočavaju, političkog uticaja danas ima manje nego pre nekoliko godina, kaže za RSE, Gordana Igrić, regionalna direktorka Blakanske istraživačke mreže:
“Mi ovde, zapravo, imamo dobrovoljno navijanje vlasnika medija i njihovu podršku određenim političkim strukturama, da bi se zaštitio sopstveni biznis ili obezbedio nedostatak državne kontrole. Sumnjam da sada neko više okreće telefone i urla, mada takvih situacija ima još uvek i to pogotovu tamo gde su političari osnovali medije a i dan-danas su i vlasnici tih medija. Mislim da je sada mnogo više reč o nečem drugom, vlasnici medija traže svoje mesto u biznisu, traže da se bore protiv svojih rivala u sličnom biznisu i to nije samo medijski posao već i poslovi u građevinarstvu ili nekim drugim oblastima. Samim tim, oni dobrovoljno vode tu uređivačku politiku takvu da ide na ruku onima za koje oni procenjuju da će im obezbediti sigurnost.”
Ipak, mogu li se mediji odbraniti od tako snažnog političkog i ekonomskog uticaja? Dragana Nikolić-Solomon kaže da odbrana pozicija nezavisnog uređivanja medija nije laka, ali da postoje načini koji tu nezavisnost mogu štititi i unaprediti:
“Novinarskom solidarnošću, jakim novinarskim udruženjima koji se bave pravima novinara, ali i samostalnom novinarskom pozicijom koju svako može da stvori, a to je pozicija neutralnosti. Verujem da su to načini da se sam urednik ili novinarski tim spašava od konstantnog i veoma teškog uticaja koji pojedine partije ili finansijski moćnici, žele da imaju i sprovode nad medijima.”
