"Služba im pomaže oko organizovanja putovanja, rezervacije karata i hotela, a na dan samog svedočenja omogućeno im je da vreme provedu u odvojenoj sobi. To su upravo te prostorije za svedoke u kojima mogu sačekati dok ne budu prozvani od strane sudskog veća, a u njima se mogu i osvežiti i malo odmoriti."
Može li mir jedne prostorije nadomestiti sve ono što kod svedoka, a posebno žrtava ratnih zločina, budi najdublje strahove? Istraživač Beogradskog centra za ljudska prava Nevena Dičić, na osnovu rada sa svedocima, podseća da do sada nije zabeležen ni jedan incident uperen protiv njih u Srbiji. Stoga, navodi ona, daleko je lakše nagovoriti svedoke sa Kosova, iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske da se pojave pred srpskim sudom, nego što bi se to moglo očekivati. Razočaranja su do sada nastajala, kaže naša sagovornica, nakon izricanja presuda, poput one za masakr na Ovčari kod Vukovara, koja je vraćena na ponovno razmatranje Vrhovnom sudu Srbije:
"Oni nemaju neki objektivan razlog da se plaše, ali te presude i način na koji su tretirani u srpskoj javnosti, i u samom sudu, to je ono što najviše utiče na njih. To se najbolje vidi u slučaju Ovčara i mislim da će biti zanimljivo videti šta će se dogoditi posle presude koja je doneta za Zvornik."
Prošle sedmice ukupno 31 godina zatvora izrečena je trojici optuženih za slučaj Zvornik 1. Rođak jednog od ubijenih Bošnjaka iz Zvornika:
"Ovo nije nikakva satisfakcija za sve one ljude koji su preživeli torturu, mučenja, ubistva i sve ono što se moglo čuti i od samih žrtava i svedoka u ovom procesu. Ovo je zaista neočekivano."
Za žrtve razočaravajuće presude lako mogu uticati demotivirajuće na one koji bi u ulozi svedoka tek trebalo da se pojave pred sudom u Srbiji i ispričaju užase koje su preživeli:
"Oni čim uđu u sudnicu i suoče sa ljudima koje su često viđali dožive blokadu. Svedočenja traju jako dugo i veoma su mučna i ukoliko iz nekih proceduralnih razloga moraju ponovo da dolaze, to na njih deluje veoma demotivirajuće."
Kako bi se oni poštedeli novih patnji, a od čega i sud može imati koristi, Nevena Dičić ukazuje da bi upravo zbog toga ubuduće trebalo više primenjivati možda i jednostavnije načine svedočenja:
"Primetili smo da bi bilo mnogo bolje kada bi se uvelo više svedočenja preko video linka, za šta postoje uslovi, ali se to koristi u malom broju slučajeva - preferira se da oni dolaze ovde i da direktno svedoče pred sudom."
Koliko god da je strašno, često još teža i stresnija je pozicija svedoka u procesima za organiziovani kriminal. Saradnici onih kojima se sudi još su na slobodi, što je direktna pretnja, čak i životna, onima koji se odvaže da protiv njih pred sudom govore. Na to ukazuje advokat, koji učestvovao u suđenju optuženima za ubistvo premijera Zorana Đinđića, Božo Prelević:
"Videli smo da je u predmetu ubicama Zorana Đinđića nekoliko svedoka je na kraju ubijeno."
Podsećamo u martu 2004. godine ubijen je Kujo Kriještorac, svedok koji je identifikovao neke od Đinđićevih ubica, a koje je pak video na mestu zločina na dan atentata. U junu 2006. godine ubijen je svedok saradnik na istom suđenju Zoran Vukojević, koji je zverski mučen, a njegovo unakaženo telo je bačeno i ostavljeno u centru Beograda. Do danas ubice nisu pronađene. Ponovo Božo Prelević:
"To je jedna fascinantna pojava, da zemunski klan istražuje i vrši pritisak na svedoke kako bi usmerili istragu u nekom potpuno drugom pravcu."
Kako bi zaštita svedoka dela organizovanog kriminala bila što potpunija država je još 2003. godine uvela instituciju zaštićenog svedoka. Priznavanje sopstvenih i nedela njihovih dojučerašnjih drugova, svedocima saradnicima pomoglo je za sticanje olakšica u procesima koji su protiv njih vođeni. Najpoznatiji takav svedok je Ljubiša Buha Čume, kriminalac koji je pomogao u rasvetljavanju zločina zemunskog klana, ili Nenad Škare koji je otkrio mesto gde je prethodno učestvovao u zakopavanju ubijenog Ivana Stambolića.
"U mnogim tim slučajevima jedini očevici, jer nema materijalnih tragova, jesu svedoci saradnici ili obični svedoci i zato je od krucijalnog značaja sačuvati svedoke. Treba ih sačuvati u životu i zdravlju pa čak ići i do onoga što je započeto, a to je da im se omogući drugi identitet i druga država, ukoliko vam to pomaže da rešite pitanje organizovanog kriminala ili ratnih zločina," zaključio je Božo Prelević.
Za svedoke u najtežim slučajevima ostaju rizici, a na nadležnima je da pronađu načine kako bi ih izbegli.
