“Danas je počela podela prvih odluka koje je donela Komisija za rešavanje imovinskih zateva i taj broj je danas 97. Do sada je kontaktirano nesto manje od 400 stranaka, dok će se do kraja meseca uručiti oko 1.000 odluka”.
Kosovskoj agenciji za imovinu je do sada podneto oko 40.000 predmeta.
“Za sada je podneto 39.589 zahteva, od kojih je rešeno 8.329 predmeta. Odluke za ove zahteve su gotove i kada one budu poptisane vremenom će biti predate stankama”.
Mandat agencije je kraj 2010 godine, međutim, zbog velikog broja zahtreva on će se najverovatnije produžiti za godinu -dve, kaže gospođa Mrdaković.
“Mandat je do kraja 2010 godine, međutim pošto nismo očkeivali ovoliki broj zahteva, tako da će mandant biti produžen. Očekuje se da komisija donese odluke do kraja 2010 godine i one posle toga treba da budu impementirane."
Na odluke KPA moguća je žalba posebnom veći vrhovnog sudu Kosova, koje čine dve međunarodne i jedan domaći sudija. Odluka Vrhovnog suda Kosova je konačna i nju ostvaruje Kosovska agencija za imovinu.
Marketinški potez
Kosovska agencija za imovinu nadležna je za povraćaj imovine samo fizičkim licima. Branislava Alendar, pomoćnica ministra za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije, kaže da je ovih 400 rešenja zapravo marketinški potez vlasti pred usvajanje Ustava Kosova:
"Ovo što se sada događa je izvesna vrsta propagande koja je vezana za proglašenje ustava nezavisnog Kosova i mislim da je to jedan marketinški potez. Iz kojih razloga? Jer, Riker, specijalni predstavnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, je produžio primanje individualnih zahteva do 3. decembra, a taj rok nije produžio iako mu je stizalo po 500 zahteva nedeljno. To znači da su mnogi ljudi koji bi želeli da povrate imovinu, a koji do informacije da je to moguće dolaze sa izvesnim zakašnjenjem, onemogućeni. Kosovska imovinska agencija, koja je do skoro funkcionisala kao nezavisna međunarodna agencija, je odlukom gospodina Rikera postala deo Vlade Kosova i mislim da je ona sada u okviru kancelarije premijera Tačija. Zato se sada ceremonijalno izdaje tih 400 sertifikata, s tim što ni tih 400 sertifikata, osim ako nisu pažljivo izabrani da se zaista mogu vratiti u posed, neće biti moguće realizovati."
Ministar Predrag Bubalo u izjavi za naš radio napominje da jedino vlasnici mogu upućivati zahteve za povrat imovine, a vlasnici su raznorodni:
"Treba razlikovati šta je vlasništvo crkve, šta je vlasništvo fizičkih lica ili vlasništvo privrednih društava. Kada se sve to stavi na jednu stranu, onda ostaje još jedan deo koji je u vlasništvu države i to indirektno preko javnih preduzeća. Mi smo i ranije imali neke zahteve za povraćaj imovine, ali su nam uvek odgovarali da zahtev može podneti vlasnik. Dakle, ne može se generalno pričati o tome da li je Srbija uputila zahtev nego su ovo zahtevi - zahtev Srpske pravoslavne crkve, zahtev fizičkih lica koja su prognana sa Kosova, a koja su tamo posedovala imovinu, i zahtevi firmi koje tamo imaju uložen kapital ili koje su osnovale neku drugu kompaniju itd."
Stojan Dabić iz sela Gornje Nerodimlje kod Uroševca jedan je brojnih Srba koji očekuje povratak vlasništva nad imovinom:
"Imam oko hektar i po zemljišta, kuću, pomoćnu zgradu, letnju kuhinju, bunar, vodovod i kanalizaciju, sve smo to sredili, a ovi iz agencije su to procenili na 167.000 hiljada eura. Imam informacije da je kuća devastirana, da su izvađeni prozori i vrata, da nema parketa i pločica, da nema kade – nema ničega, sve je opustošeno."
Branislava Alendar podseća da je bilo mnogo slučajeva da ljudi koji su već dobili sertifikate o posedu svojih kuća i stanova, nisu mogli da ih povrate jer su dolazili i u ovakve ekstremne situacije:
"Dođete na mesto na kojem se nalazila vaša kuća, a vaše kuće nema jer je srušena, na ovaj ili onaj način, a na tom istom mestu je sagrađena nova kuća u kojoj stoluje neki drugi vlasnik. U takvim situacijama biste morali da se obratite redovnim sudovima, koji čak i kada bi doneli rešenje u vašu korist, izvršenje tog rešenja nije moguće jer postoji korupcija i odbijanje ljudi koji su zaduženi za ta nasilna izvršenja. Dakle, interno raseljena lica, kojih prema evidenciji UNHCR ima 225.000 hiljada, su na taj način 'vraćala' svoju imovinu. U ovim okolnostima bi bilo realno da se naša država pozabavi organizacijom svih interno raseljenih lica i da se svi oni koji su podneli zahteve i eventualno poseduju tu vrstu sertifikata te agencije pojave sa zahtevom povraćaj imovine. Mislim da na to kosovska vlast, zajedno sa gospodinom Rikerom koji je u odlasku, ne bi mogla da odgovori."
