Sa druge strane, u Beogradu je održana javna rasprava o Nacionalnom programu integracije Srbije u Evropsku uniju. To je precizan plan kako da se dostignu svi kriterijumi, neophodni da bi naša država postala članica Evropske unije. Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić predstaviće taj program danas u Briselu.
Srbija bi mogla već krajem ove ili početkom sledeće godine dobiti status kandidata za članstvo u EU, izjavila je pre početka javne rasprave o Nacionalnom programu integracije Srbije u EU direktorka Kancelarije za evropske integracije Tanja Miščević. Na pitanje našeg radija na čemu zasniva takav optimizam, ona je odgovorila:
"Ne, ja sam rekla do kraja ove godine, ukoliko Vlada vrlo brzo donese odluku o aplikaciji za članstvo da administracija, kao što je uspešno uradila Nacionalni program integracije, odgovori na potrebe tog procesa kako bismo krajem ove ili sledeće godine dočekali kao država kandidat. Naime, upravo ovaj dokument pomaže u odgovaranju na upitnik i na osnovu toga vam mogu reći da možemo odgovoriti tri puta brže, nego što je to u uobičajenoj proceduri, na veliki broj pitanja koja se upravo odnose na pitanja na koja se odnosi i Nacionalni program integracije."
A, potpredsednik Vlade Božidar Đelić bio je još direktniji i istakao kako je gotovo sigurno da će Srbija mesto kandidata, pod uslovom da se formira nova proevropska Vlada, dobiti krajem decembra:
"Jedna socijalno odgovorna proevropska Vlada, koja radi na daljem zaokruživanju saradnje sa Haškim tribunalom, će omogućiti da naša zemlja 15. decembra ove godine, na poslednjem Savetu ministara Evropske unije, dobije taj status."
Ipak, postati kandidat ne predstavlja nikakvu posebnost, ističe za RSE Vladimir Todorić, urednik Srpske pravne revije i ekspert za evropske integracije:
"Makedonija je praktično zemlja kandidat od 2002. godine, a nema nekog velikog napretka po tom pitanju, u smislu pridruživanja Evropskoj uniji, čak nisu ukinute ni vize za građane Makedonije."
Dva pravca
Ipak, Todorić naglašava da postoji više razloga koji upućuju na zaključak da bi Srbija krajem ove ili početkom sledeće godine mogla dobiti status kandidata za člansvo u EU:
"Pre svega zbog, da tako kažem, nagomilanog gradiva i znanja koje su nakupili organi države Srbije koji se bave evropskim integracijama. Ali, postoji još dosta nekoordinisanih poteza i nesistematskog prilaza u tom celokupnom sistemu institucija i to govori da se mora promeniti sistem koordinacije. Da li je to novo Ministarstvo za evropske integracije, koje bi poput Ministarstva finansija imalo sektorski ulogu u svim drugim ministarstvima, ili nešto drugo, o tome treba razgovarati. Bojim se da o tome treba razgovarati sada kada se ti resori otvaraju i kada se kadrovski dele uloge, odnosno prilikom formiranja nove Vlade, jer će posle biti kasno. To je samo jedan deo koji je sistemski, koji nije politički, ali naravno da je politička volja neophodna i da sistem ne može biti rešenje ako nema političke volje."
Božidar Đelić kaže da na ubrzanom putu pridruživanja Srbije EU postoji čitav niz izazova sa kojima će se suočiti srbijansko društvo:
"Prvi izazov bi bio da priznamo da u mnogim delovima našeg društva, na primer u ekologiji, postoje nedostaci. Isto tako problem imamo i sa pitanjem rezolucije vanrednih situacija gde i dalje nemamo pravu organizacionu osnovu za tretiranje mnogobrojnih problema. Kao što vidite, zbog klimatskih promena je jedne godine suša, a druge poplave – u istoj godini isti problemi. Treći problem koji vidim je ogroman posao koji nas očekuje u preobraženju našeg zakonskog sistema, da poštuje i da bude u skladu sa evropskim standardima, a da to ne dovede do velikih potresa u funkcionisanju naše privrede, sa jedne strane i, sa druge strane, da obezbedimo da parlament ne bude usko grlo evropskih integracija."
Međutim, i pored toga što su zvaničnici u Beogradu optimisti u pogledu ulaska Srbije u EU navodeći da bi se to moglo dogoditi već 2012. godine, stručnjaci kažu da je to teško zamisliti. Vladimir Todorić ističe da bi Srbija morala dobiti status kandidata najkasnije do sredine 2009. godine, jer se tada, kako kaže, vrši procena novog budžeta Evropske unije za period od 2014. do 2021. godine:
"Mislim da te 2014. godine nikako ne možemo biti članica Evropske unije, da za to ne postoji mogućnost, jer za tako nešto ne postoje predviđena sredstva u budžetu Evropske unije."
Todorić kaže da je do sada godišnje bilo pripremano po nekoliko desetina zakona, ali da se usvajalo svega pet do šest. On naglašava da bi za efikasno pridruživanje Srbije Evropskoj uniji, ona morala uporedo daleko odgovornije da radi u dva pravca:
"Jedan je politički, a drugi je sistemski."
