U izjavi za naš program šef Kancelarije za saradnju sa Hagom Dušan Ignjatović, kaže kako upravo rezultati koje je Srbija ostvarila u razotkrivanju ratnih zločina i isporučivanju optuženih Haškom sudu, demantuju navode iz izveštaja Amnesti Intenešnala:
"Od 46 lica koja su zatražena od Republike Srbije, to stalno ponavljam i verovatno već postajem dosadan, 42 su rešena, dakle, predati su Tribunalu. Među ta 42 lica koja su predata su i bivši predsednik SR Jugoslavije, bivši predsednik Republike Srbije, bivši načelnik Službe državne bezbednosti, predsednik i potpredsednik Vlade, tri načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije itd. Takođe, i pred našim sudovima se vode postupci protiv lica koja su okrivljena za vršenje teških dela protiv međunarodnog humanitarnog prava - prema poslednjem izveštaju 123 lica su procesuirana. Dakle, ne bih se mogao složiti da postoji bilo kakva atmosfera ili klima nekažnjavanja u Srbiji."
Takođe, Amnesti Internešnal ukazuje na moguće propuste koji su učinjeni prilikom akcije protiv pripadnika Vehabija u Novom Pazaru prošle godine. Aida Ćorović iz nevladine organizacije Urban In iz Novog Pazara kaže da je nivo kršenja ljudskih prava u sandžačkoj regiji daleko veći, ali i strahuje da se Amnesti Internešnal koncentriše na „pogrešne primere“:
"Bojim se da je Amnesti Internešnal malo pogrešno postavio stvari. Zašto ne pitaju obične građane koji svakodnevno trpe maltretiranja, što od strane srpske politike što od strane lokalnih moćnika? Mislim da je to ozbiljno kršenje ljudskih prava, a ovo drugo je više priča koja zabavlja široke narodne mase."
Osim što se navodi da je kosovsko pitanje uticalo na podizanje netrpeljivosti prema Albancima u Srbiji, Amnesti Internešnal konstatuje i da su pripadnici drugih verskih i nacionalnih manjina neretko izloženi pritiscima. Navode se i konkretni primeri kakav je slučaj člana Hindu religije iz Jagodine Živote Milanovića koji je od 2001. godine doživeo pet napada zbog njegovog verskog opredeljenja. Milanovićeve interese zastupa organizacija Inicijativa mladih čiji programski direktor Dragan Popović nam je ispričao:
"Ukupno, od 2001. do 2008. godine, je doživeo pet napada, a poslednji napad je bio napad nožem, dakle, uboli su ga. Takođe, prilikom jednog od prethodnih napada su mu nožem urezali krst na glavu. Jagodina nije mnogo velik grad i svaki od slučajeva je bio prijavljen policiji, a Inicijativa mladih je u ime Živote Milanovića podnela tri krivične prijave jagodinskom tužiocu. Međutim, ni u jednom slučaju nismo dobili odgovor. Obraćali smo se i višim instancama, tražili smo da se reaguje, da se taj čovek zaštiti jer mu je život definitivno u opasnosti, ali su nam iz tužilaštva stalno stizali odgovori da policija nije uradila svoj posao, da im ništa nije dostavljeno, a iz policije da ne mogu da pronađu napadače i da zato nemaju šta da pošalju tužiocu."
Amnesti Intenešnal konstatuje i da je u Srbiji široko zastupljeno nasilje nad ženama, te se Vladi predlaže usvajanje nacionalnih programa o polnoj jednakosti i zabrani trgovine ljudima. Iz Sigurne kuće Vesna Stanojević ovim povodom je ocenila kako malo veruje da će primena takvih dokumenata biti skoro moguća:
"Mene kao nekog ko se svakodnevno sreće sa ženama koje su žrtve nasilja, kojih je na žalost sve više, baca u depresiju saznanje što ćemo se, ako ovako nastavimo, u Srbiji i u budućem periodu baviti politikom i samo politikom, a sve ostalo će biti na 25. ili nekom još daljem mestu. Jer, od te politike, raznih izbora i drugih stvari koje se ovde dešavaju nema vremena za nešto drugo. Sve to nas dovodi u situaciju da se zaista zamislimo da li u ovoj zemlji postoji imalo sluha za nešto drugo, kao što su ljudska prava."
