Ipak, stručnjake mnogo više brine podatak po kome je više od 40 procenata stanovništva polupismeno.
Rezultati testova čitanja u Srbiji pokazali su da su oko 40 procenata onih koji su se izjasnili kao pismeni, zapravo, nepismeni, dok je na testu pisanja taj procenat građana još i veći.
Istraživanje Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da među polupismenim građanima ima najviše onih koji su završili između četiri i sedam razreda osnovne škole. Slavica Vukojčić, metodološkinja u Republičkom zavodu za statistiku, za RSE kaže:
"U tom ukupnom broju se računa da je bez školske spreme, nepismenih, 227.039 - u procentima je to oko 3.45 odsto. Od ukupnog stanovništva starosti od 15 i više godina imamo 126.127 ljudi koji su završili od jedan do tri razreda osnovne škole, a između četiri i sedam razreda je završilo 896.847."
Istraživanje je još pokazalo da se više od polovine odraslih građana Srbije, kada se govori o njihovom stepenu obrazovanja, nalazi u rasponu od nepismenih do nesvršenih srednjoškolaca, pored toga, 3,5 odsto stanovništva je nepismeno, 6,5 procenata nikada nije išlo u školu, 22 procenta nema kompletno osnovno obrazovanje, a 24 odsto građana Srbije nema završenu srednju školu.
Srbijanka Turajlić, profesorka na Univeritetu u Beogradu, kaže za RSE, da su ovi rezultati dvostruko zabrinjavajući:
"Oni su zabrinjavajući, kao prvo, kada pogledate apsolutne cifre, one su gotovo neverovatne. Dakle, zabrinjavaju sami brojevi. S druge strane, tome treba dodati, i to ne treba nikada gubiti iz vida, i rezultate PISA istraživanja jer oni govore i o kvalitetu znanja onih koji nisu u ovoj statistici, a koji imaju školu. Kada saberete i jedno i drugo vidite da mi u 21. veku, koji je svet proglasio za vek znanja, stojimo jako loše."
Međutim, lingvista Vlada Đukanović, za RSE ističe, da ovi podaci ne trebaju previše da brinu jer se broj nepismenih, ipak, svake godine sve više smanjuje:
"Mene ovi podaci ne zabrinjavaju toliko jer je obuhvat dece u školama u poslednjih 15-20 godina vrlo blizu 100 odsto. Dakle, u perspektivi ćemo imati sve polupismeniju naciju. Naš problem nije toliko nepismenost, naš problem je zapravo polupismenost i to je siva zona koja zahvata veoma veliki procenat ljudi. Drugo, ono što mene više brine je to što procenat onih koji završavaju fakultete ne raste bitno, samo je 4-7 odsto populacije sa obrazovanjem višim od srednje škole. Kada se strateški posmatra šta je današnjem svetu potrebno, nas bi trebalo da zabrine taj podatak - da oko 15 odsto naše populacije ima završenu srednju školu, a te srednje škole rade po prastarim programima. Dakle, znam da nisu usklađeni sa aktuelnim potrebama ove zemlje."
Neka istraživanja pokazuju da je Srbija jedna od retkih zemlja u Evropi u kojoj se za poslednjih 15 godina broj visokoobrazovanih građana smanjio. Ali, Slavica Vukojčić, kaže da njihova istraživanja to ne pokazuju:
"Mi smo to demantovali u više navrata. Upisuje se sve više ljudi, ali ih nešto manje završava. Visokoobrazovanih imamo 411.944 po popisu stanovništva."
Procenat nepismenih u čitavoj Evropi je 1,5 procenata, a Slovenija je u tom pogledu iznimno dobra jer je u toj zemlji svega 0,6 procenata građana nepismeno.
Za Vladu Đukanovića, ovi procenti jasno govore i o socijalnim kretanjima u Srbiji i upravo ti rezultati, kako kaže, objašnjavaju:
"Zašto nam je ovako kako nam je i zašto nam nije bolje."
A da bi bilo bolje, stručnjaci ističu da je nužno učiniti dve stvari. Prva je povećati budžet za obrazovanje, a druga usvojiti nove koncepte obrazovanja. Srbija, sa oko 3,8 odsto bruto nacionalnog dohotka izdvojenog za oko pola miliona đaka, spada među evropske zemlje koje najmanje ulažu u obrazovanje.
Srbijanka Turajlić kaže da je u sadašnjem obrazovnom sistemu važno što pre učiniti neke ključne korake:
"Treba se zaista pozabaviti i znanjem i veštinama koje su neophodne u ovom 21. veku. Mi se učenjem nismo nikada pozabavili. Zatim, treba uložiti u obrazovne programe sa kojima bi se to znanje i te veštine razvijale. To znači, kakve kompetencije očekujemo od nekoga ko je završio osnovnu školu, potom razvijati te kompetencije, a kakve kompetencije očekujemo od nekoga ko je završio srednju školu. Ako bismo u to uložili za 6-8 godina bismo mogli da imamo vrlo obrazovanu i obučenu radnu snagu koja bi onda na tržištu mogla da stvara dohodak – tako bi cela zemlja išla napred."
I za Vladu Đukanovića uvođenje novih koncepata obrazovanja od presudnog je značaja za stvaranje društva znanja, kakvo bi Srbija u budućnosti moglo da bude:
"Obrazovanje je apsolutni prioritet ako mislimo da u bilo čemu napredujemo."
