"Moj utisak je da možemo očekivati dogovor demokratske liste i Socijalističke partije Srbije. Naravno računam, pre svega, na to da će Demokratska stranka (DS) nastojati da u vladu prvo integriše manjine, a da će onda tražiti partnera. Postoji svega nekoliko mogućih partnera, a to su Demokratska stranka Srbije (DSS), Socijalistička partija Srbije (SPS) i Liberalno demokratska partija (LDP). Verujem u ono što sam već rekao, da će ipak biti pameti da se u trouglu DS, SPS i LDP nađe odgovor o tome ko će praviti Vladu, da li svi zajedno ili možda samo DS i SPS, što mi se čini izglednije."
Matematički gledano, Radikali mogu dobiti skupštinsku većinu što je najavio Tomislav Nikolić. Ali, za kolumnistu Teofila Pančića čak ni tu nema dileme:
"Teoretski, matematika govori da bi oni mogli da formiraju vladu i na to aludira Nikolić, na taj svoj nervozan način, ali, s druge strane, nije sve u matematici. Realan život ima neke svoje zakonitosti, bez obzira na tu eventualnu, veštački namaknutu, većinu, činjenica je da su oni doživeli ogroman pad i poraz. Oni ne mogu da legitimišu na taj način to da formiraju vladu nasuprot, u najmanju ruku, polovini Srbije - polovini Srbije koja ih je kroz Listu za evropsku Srbiju prosto oduvala na duboko drugo mesto. Dakle, mislim da nešto što matematički izgleda ostvarivo, legalistički i bez prigovora u realnom životu neće moći da se ostvari, a ako se čak i ostvari biće veoma slabo i prvi politički vetar će ga oduvati."
Mada se poslovično-politički stranke sa manjim, ali važnim političkim kapacitetom, ne izjašnjavaju o mogućoj saradnji, sociolog Srećko Mihajlović ovako objašnjava sadašnji postizborni koalicioni kapacitet proevropskog bloka:
"Izvesno je da će se neke stranke rukovoditi ideologijom, odnosno svojim programom, dok će druge prihvatati i izvesna programska odstupanja, a kako bi zaštitili ili proširili svoje političke interese. Pre svega, u pitanju su dve stranke, LDP i SPS, koje se nisu do kraja izjasnile o učešću u potencijalnoj Vladi. Prema sadašnjim saznanjima LDP ističe svoje programske karakteristike kao nešto čime će se rukovoditi prilikom odlučivanja da li će ući ili neće u Vladu, dok će kod Socijalista, izgleda, prevagnuti pitanje političkog interesa."
Činjenica da su građani Srbije, drugi put za tri meseca, glasali za bliže veze sa Evropom, a ne izolaciju, navode Gorana Svilanovića i na zaključak da je nova Vlada sa Radikalima neizvodljiva:
"Ne verujem da je moguća radikalska vlada posle ovakvih izbora. Ona je tehnički, po brojkama, moguća, ali mislim da je politički neodrživa i neizvodljiva."
Nasuprot ovome sociolog Srećko Mihajlović smatra da je koalicija Radikala i Koštuničinog narodnjačkog bloka izvesnija od koalicije proevropskog usmerenja:
"Koštunica i Radikali su faktički bili u jednoj neformalnoj koaliciji i pre izbora i za vreme izbora. Dakle, nema spora da li će te dve stranke nastupati zajedno, njihov problem je kako da privuku Socijaliste - to je pitanje koje je za njih odlučujuće. Nije nemoguće da Socijalisti pristanu, ali verujem da, ako se budu rukovodili svojim interesom, neće prihvatiti tu ponudu, bez obzira na neke političke benefite."
Dosadašnja iskustava u Srbiji govore da formiranje nove Vlade u podjednako podeljnim rezultatima neće biti ni jednostavan, ni brz posao. Prošle godine, Vlada koju su tada dogovarali Tadić i Koštunica položila je zakletvu takoreći sat vremena pre isteka roka.
